Земунски гласник

30^

ју на уму, Заратта су ДоШли на исните, По свршеном испиту у четвртом разреду, заустави г. управитељ сву присутну господу и учитеље и рече им, „да г^ђца X. Ј. која је осам месеци код г-ђце учитељке А. ДамјаНовићеве практицирала, жели учитељски испит полагати, а по школском усТаву не мо])а онај сваки, који жели учитељем бити, учити двогодишњи курз учитељски; може он и приватно учити, само је дужан иснит јавно положити и доказати, да је за учитеља способан, и на том испиту дужан га је онај учитељ испитивати, који га је приватно учио, а будући да г-ђца X. Ј. није имала учитеља, Хчоји ју је учио, век се сама учила, то ћу је ја испитивати." На ове речи г. управитеља имамо ово приметити, да може ко и приватно учити се за учитеља а после испит само јавно положити, то знамо ; ал да га на том испиту мора онај учитељ испитивати , који га је приватно учио , то не стоји. Јер зар неби он мого своме ђаку казати, научи то и то, јер ћу те то на испиту питати, и зар неби на тај начин сваки мого положити? Ми држимо да онај, који жели бити учитељем, има испитом доказати, да је спреман за учитеља и да зна све предмете, који су му нуждни , а да га из ,ти предмета иснитује није ничија другог дулшост, доли г. управитеља. Чудити се нак морамо да г. управитељ није г-Јјцу X. Ј. из свију проиисани предмета испитивао, већ само нешто из два предмета, а из осталих ни речи, ама ни речи, и држимо да ту неможе бити извинења што је кратко време било. Није се моро испит њен за нешто мало више од четврт сата свришти. Зар се није мого после подне наставити? Он као управитељ школа, треба већу важност да нолаже на испите учитељске, а не тек онако од беде испитивати , и ако он и својим ђацима, који код њега редовно учитељски курз слушају, онака иитаља' ставља и на онај их начин испитује, онда се заиста не чудимо што у варадинској поковнији а и у једном комунитету има доста лоших учитеља, поред свег тог, што имају добру сведочбу од г. управитеља, да су испит учитељски положили. Морамо још занитати и г-ђцу X. Ј. како је могла и номислити, да је она за учитељку, кад и сама зна, да ни појма ни о чему нема, а о томе нас је својим испитом савршеио уверила, осим ако немисли: „Знам читати и писати, могу бити учитељка." (Свршиће се.)

'— Н>. П. г. подмаршал витез Вагнер јуче у јутру отпутовао је пут Беча преко Панчева и Вршца, и то усл.ед телеграма од Нетка, који га је хитно позвао у Беч. Он је намеравао, да се тек у Нонедељник крене на пут. — Ономад у четвртак дошао је г. пуковник Ђорђевић из Панчева у Земун, да прими привремено као старији пуковник службене послове бригаде. Он беше праћен од више љих оФицира и региментском бандом , која је свирала пред станом гснераловим за време ручка. — Граничарски дивизионер нодмаршал Мертенс становаће у будуКе, као што се чује, у Белој цркви, где ће бити седиште граничарске дивизије, као врховне земаљске власти за границу у овом генералату. У Темишвару остаће само главно војено надлежатељство за провинцијал. — У предпрошлу Суботу смо имали беседу. Приредила је наша певачка задруга. Отпевано је пет лепих песама. Осим тога декламовала нам је мала г-ца Зорићева две лепе песме са ретком вештином и слободом у њезиним годинама. Напослетку је беседио г. Лаза Телечки, члан народног позоришта , или као што он каже „бенетао" је. Нека назове свој говор како хоће, али ми знамо да нам је миогу истину у брк казао, и то све лепим начином, испрепреденим многом шалом, те је тако публика лакше могла прогутати ту пилулу, што јој је он „лека ради" пружио. Ми му доносимо беседу остраг у подлистку, нека је чују и они, који иедо1)оше на беседу, било због киите, било из другога узрока. Наша ће се публика сетити, шта смо ми у овоме листу говорили о беседи, поводом светосавске беседе. Ево сада баш и у Земуну жива примера нашим речима и жељама. Оамо и сад желимо, нека се оне речи дуже тубе, него колико је игара и играча и играчица било на беседи. — Из Београда нам пише наш доиисник: „Г. Н. Христић, министар унутрашњих послова, који бејаше на расположењу, постављен је у стање покоја. — Наступи код нас судски одмор. Беше одложен на неизвесно време, а сада највишим решењем од 18. о. м. почиње од 23. Јула па ће трајати до 20. Августа. Само суд вароши Београда неће имати одмора и то због ових наших околности. Број се оптужених још једнако множи- Ово дана су опет неколико њих доведени из унутрашњости Србије. При таким оконостима дакле не може бити говора о одмору београдског суда. — У „Видовдану" читасмо, какојегром ударио у гроб кнежевих убица, па каже, како се то гњев божији елаже са гњевом народним. На ову предрасудну аргументацију примећујем, да би доиста срећа по нас била, кад би електрични струј пре 29. Маја

узео на се роду божијег гњева. Кад сам већ спомено „Видовдан" могу вам јавати, да је ирестао бити полузванични лист. Уредник му је свршио рачун са владом, примивши извесну суму новаца, коју је још примити имао. Сад и он иде већ под цензуру. — Наши либерални листови, који су увек савесно и с патриотским осећањем критиковалисваки корак пређашње владе, сада потпомажу нашу владу и намесништво својим поверењем. Оно и заслужује то поверење, јер по првим знацима њихове управе може се Орбија добру надати и с тога је дужан сваки независан лист потиомагати њихову добру вољу и кораке, нгго воде слободи и напретку. — Из Београда имамо и овај допис, што се случајно задоцнио: „0 уреднику „Напретка" знате да је вамо долазио да омирише како ствари стоје т. ј. да види да ли семоже продузкити „Напретку" она љубав, што му је пређашља влада са вародним парама указиваше, да њихове интересе заступа. На као што чујемо заман му н>егово „сопствено присуствује" у Београду. Овде је истина бачену удиЦУ иовукао без икаква лова, ал можда ће му сс тамо иакнадити. Данашње министарство одказа помоћ таквоме листи и учинило је онако као што приличи њиховом достојанству. Интересе данашље владе никад неможе достојно застунати такав лист. — Комисија која беше састављена да прегледа поднетени пројскт о васпитању нашег младог кнеза — свршила је свој посао. И као што „Сроија" вели: „можемо комисији само честитати за њен родољубиви р ад, у коме се јасно р уковоДила интереснма српског народа, и захтевима садаљег времена." Сад је на ред избор директора „који би се о правцу и о уредности предавања по програму непрестано бригу водио", — и по'«ле избор наставпика. Као комбинацију могу вам јавити да се за директора миели г. Д. Матић комс по положају цатриотству и интелигентности његовој, јсдино њему и приличи то мссто. За наставнике у онште као да ће доћи млађи и напредни људи... . За сад се, што се избора ЈгроФесора кнежевих тиче, оволико зна : за општу историју Стојан Бошковић ; за српску историју П. Срећковић ; за српско-хрватску литературу Алимпије Васиљевић; за нравне науке Богишић , који је добио катедру за историју славенских права на вел. школи, и Гргур Миловановић; за.државне науке Стеван ТГоповић; за војенс науке Драгашевић. — Г. Никола Хрнстић вели, да он није знао да га народ мрзи , јер му начелници вазда јављаху да је он иопуларан у народу. На од те жалости велс, тражио једагаетаве у пензију, Наша је влада је уклонила већ неколпко срески и окружни старешина, који беху оруђе старе владс и попунила је меета њихова ваљаним људима и то са населника окружја крајинског постављенје Ранко Алимцић, штабни подполковник у миру, а за начелника окружју шабачком Матија Крајинић управитељ Мајдан-Пека. Овоме се избору можемо радовати и за њ честитатн нашој влади. — Од како паде кнез Михајило, непрестајаше сумњичење и опадање. И београдске званичне новине оградише се против многих лажних гласова што стране новине разнесоше. Ево сада полузванична бечка „Н. сл. преса" открива сада тога изве-