Земунски гласник

313

Кад нам је то цвеће од толике користи, дужни смо га неговати, јер га је бог само нама за љубав створио. Дужни смо бринути се за развитак и напредак љегов, дужни смо га искреном љубављу залевати, па сваки коров око њега требити, јер знамо, да нам га је вишљи творац за то поклонио, да нам у свакој бури живота теретни зној са чела су1пи, тешку тугу нам својом милотом разгања, а малаксалу душу њежном брижљивошћу крепи. А шта ми радимо? Из светога писма запамтили смо само један горопадан слог: „А жена да бојитсја својего мужапага потрзамо сваки час као кебу иза појаса, чим нас жена почне од каквог зла одвраћати, а сами никаквог разлога немамо, да јој по вољи не учинимо. Оћемо добре и праве србске матере, које ће нам синове и кћери наше србски одгајати, — а бринемо ли се ишта, да им олакшамо то тешко бреме око васпитагва деце наше? Да ли се паштимо, да саме те машере најпре ваљане Орбкиње буду, да после не пођу страниутицом, па да нам децу прво немачки говорити уче, него да савесно могу задаћи својој одговорити Трговци смо. Одемо н. п. послом у Пешту , у Беч или куд на другу страну. У повратку доносимо женама свакојаки поклона — по свој прилици да би нас поштедиле несносним испитом својим о нашим траговима. — Па какви су то иоклони ? — златни брошеви, фини еапуни и рајзпулФери, чешљеви и шенхајцфластери и — најновији вранцуски и немачки романи и кохбухови. — А јесмо ли се кад сетили, да им ваљану србску књигу на дар донесесемо, из које би се научиле децу нашу у србскоме духу одгајати? Јесмо ли се кад потрудили народне песме им омилити, да из њих науче, како Србкиња свога брата љуби, како љуба свога господара на бој опрема, како мајка србска једва чека, да јој синак до коња и копља дорасте, да освети бабу на Коеову? — Кад смо узели повесницу србску у шаке, да пратилници живота свога, васнитатељки свега уздања нагаег, деце нагае , омилимо јунагатво србско, славу србску, те да и оиа може сама у њежне груди порода свога исту љубав према народу и слави његовој засадити? — Ретко кад. — да не речем: никада! Мало нае има, који смо се потрудили, да наше женскиње поучимо простоти дугае и срца, гато Срб-

кињи тако лепо доликују; да их привикнемо простотих нагаих лепих народних обичаја, и простом ногаиву нагаем, гпто лепоту женсхчиње тако увеличава. Ваљда за то, гато и сами ту простоту дугае, срца и обичаја слабо познајемо, а јога мање ценити знамо. Напугатамо Србкиње нагае на развијање најубитачнијег луксуса, тог кукоља оболелога морала западњачког, те куге немачког културтрегерства, тог прождрљивог црва нашег материјалног благос/гања, — за то, што оћемо тиме да одклонимо пажњу наших женскиња од нас сами, који још дубље у исту погрешку падамо. Збиља кед те реч о луксусу! Чуо сам једног старог човека, али јога свежег и младог ума, говорити: Децо! децо ! чувајте се луксуса и најумеренијега као живе ватре, јер редовно повлачи за собом Физичну и моралну немоћ, гадну себичност, лакомисленост и непогатење. П1та је то луксус? Нико неће назвати луксусом умерено задовољење же!)и или глади, или у опгате остали наши природни потреба; луксус је онај начин задовол>ења Нагаи потреба, који превазилази наша материјална средства те нас тако доводи у колизију са вишим дугкностима нашим, које смо му принуђени жртвовати. •Ауксус не нита: превазилази ли трошаК доходак? Оће ли оно гато имамо и до краја дотегнути? Шта ће бити са породицом кад све усане? Приличи ли разбацивање наше ноложају нагаем у грађаиском свету ? Он знаде само за једну максиму: „Док траје, нек лаје!" Негда је био само онај сирома, који није имао гата јести, који није имао когауље на себи; сад је сваки онај сирома, који се по моди не носи, који нема по пет-гаест молованих, виксованих и по најновијем укусу меблираних соба, — који не држи по три слугакиње — да милостива госнођа комотно дангубити може и по два кочијагаа у кући; — х^оји није у стању сЈјаке године без икакве телесне нужде по неколико стотина, а може бити и хиљада Форината по купатилама каваљерски прохарчити. Пређе су наше 'женскихБе преле и ткале — па је б .ило добро; а сада свирају на клавиру немачке валцере, штраусове ноте и оФенбахове оперете. Да ли је и то добро — свако поштено србско срце зпађе он ,енити. Познавао сам једну лепу госпу, 1^оја је страшно еквипаже волела,

тако, да је готова била гладовати, само да се на каруцама возати може. Она је дотле викала: Јоване, оћу да аусФарујем, прежи! — Док хха једанпут не дођоше кредитори, па не иснрегнугае. Па 1Х1та је то све наспрам луксуса, ког у тоалету на видик износимо? Тоалет је до духпе најстарији изххалазак женскиња, кажу да се и Ева одма после свох'а створења, јога пре него што се Адаму представила, 1хад потоком нагла, и евоју косу намештала. Могуће је врло, јер ми видимо и данас, да је жењскшвама најмилији посао облачити се, пред огледалом своју косу намештати, и боје на своме лицу замазивати. То су све сигурно од своје праматере насљедиле. Али за име божије, ко ће да се уздржи, да не загледа у огледало? Та оно нам је нагн пријатељ, на1п саветник у пословима срца, оно нас наоружа, кад на ероберунге излећемо. Та циврање пред огледалом није мала гаала, то је вегатина, а без вештине нема лепоте. Прислугакивао сам неком приликом једну лепотицу, како се пред огледалом сама собом разговарала: Овим топовима, говораше оиа, гаарајући своје обрве, — овим топовима ћу да бомбардујем срце Миланово. . .. Кад ове зулуве мало к очима примакнем, јопх ће ме лепгае Бранко гледати. . . . Ови провидљиви рукави заврнуће Јоци са свим главу Док се овахсо осменем на Лзубомира, да ми ситни моји бели зубчићи из усана провире, оће од мога чара сирома на колена пасти . . . Док ми само моја мала штиФлетница провири, потрчаће Паја као луд за мном. . . . Док ми у валцеру г Бока мој танани струк обгрли, помислиће да је у седмом небу. То је диВота!..." Нека ми каже хсоја од вас, лепе моје слушатељке, да то није та1Со, да није тоалет оружница ваша, у којој све те топове, пугаке, сабље и ножеве спремите, у којој батерије и заседе своје еаградите, да нас, сироте мушке, после иза чврстог бедема женскога лукавства тим лакше бомбардујете и безазлена срца.наша на јурига оевајате! За то, господо , не бојте се женскихва, ал' стрепите од њиног тоалета, јер пред огледалом приберу и створе оне своју оружану силу, а без оружане силе знамо да рата не би могло бити, а где нема рата, оххде ххе може нико ни побеђен бити.