Земунски гласник

322

по физичним законима могли привлачити др.уге влажне честице из облака. И гле, кише доиста престадоше, но незнам извесно, да ли усљед митрополитове наредбе, или сбог евиреиог иоступања позориштне унраве, која је на очиглед рођеном оцу, г. Бану, толике слабе жртве Јупитеру илувију иоднела. При свем том, што је сад наступило лепо време и што је публика многобројно посештавала позориште, дружииа је ииак оставила Земун. Ваљада није могла даље гледати место, где је твезина управа тоАико умног плода Бановог уггропастила. Ову иретставу драме „Мејриме" неумедоше Земунци потпуно уважавати. Тешко да је још који пут наша публика имала нрилику, међу гледаоцима и самога писца претстављеног дела видети. Требало би га том нриликом изазвати и венцем накитити. Управа требала би, да се нобринула за цвеће, а нашло би се, који би их бацили писцу. Ох, како је то лепо било у старо доба, онда кад је љутска образованост иосле више столетног мртвила онет ускрснула, у време Дантово, Петрарке и Бокача. Тада су иеснике накитили лавровим венцем и крунисали их у Риму у сред ионосног каиитола. Тако се некад песништво одликовало, но у наше време са свим друкчије се изражавају симпатије. Бидели смо то скоро при одласку бившег гарнизона, ваљаних стрељаца. Глуво је доба ноћи и кишовито време било, кад их је труба иозвала на одлазак. Множина света, особито женског пола из Францтала, скупила се пред касарном, и кад су се мало за тим кренули на пут, исипратише их до дунанске обале са најсрдачнијим знацима своје симиатије на рукама. Тежак је то био растанак од тих јунака, који су своју крв пролили у толиким биткама, но ири свем том не беху ту са лавровим венцем одликовани, него са шункама и куглоФима, што су им њежне руке спремиле на пут. И то беше израз симпатије, са свим ирактичан. Обично се држи да оно, што је симпатично, доноси плода, а антипатија да неуроди добрим родом. Беле, да то важи како у умним тако и у физичним стварима. Зато ево опет новог доказа у оном званичном акту београдске полиције, што је нре неки дан овамо био послат. Њежно једно детенце, нлод тајне љубави и симпатије, кчнј што се ми-

слило, коју је мисао и сама београдска полиција делила, даде повода поКретаљу преважног нитап.а. Пита се, Који је отац тог детета? Проглашени беху четири хиљаде и девет стотина 3 е м у н а ц а, од којих свега имаде пет хиљада, за оцеве тог детета, које није сунце угледало усљед љубави и симпатије, него је зачето антипатијом и политичном противносћу. Доказ јетоме, што је дете умрло, јер је било неприродно створење. Ова изјава поремети све досадашње појмове о току природе. Физиолози и емпирици јако су забринути, свештеници и правници пак траже за то објашнење, они у „житију свјатих" и „корану," ови у „Вербецију" Као што се чује, случај ће се тај поднети на решење великој јиколи у Шарошпатаку. Шетач ће се побринути, да своје читаоце извести о концу вапредне те појаве. Баш је човек чудновато створеп»е, које се доиста никад неможе задовољити. Појави му ли се каква ствар, која му се неприродна чине, то он не мирује, док није пронашао природну свезу њезину. Човек поднесе највеће жртве, муке и труда, само да дозна тајне природе. Он с тога поднесе препеку равниница и ледене пустиње Сибирске; попне се на врх Чимбораса или се пушћа у дубљине земље. Ове он то чини, да дознаје тајне природе. А кад се природа иокаже у свој својој истинитости, у првобитној голотињи својој, то он за п>у немари. То је шетач пре неки дан видео у овдашњем купатилу код „Радецког," где се једна цела Фамилија у посебном купатилу купала. — Повчани мора да је био узрок, што су се шестороњихуједном купатилу стиснуло: отац, мати и четир пунонадеждна огранка НЈИхова. Но да би и најмлађе дете бар чист ваздух за једне исте новце уживати могло, новедоше и служавку с тим дететом на руци у купатило, која је међутим по ходнику горе-доле шетала, док се је Фамилија [супала. Пакост случаја хтеде, да служавка на клизавом ходнику исклизне и падне, и нусти дете у воду, но срећом извадише га одмах. Али вриску служавкину чуше родитељи у купатилу. Уплашени искочише напоље у тоалети, у којој их је бог створио. 0тац, мати и Два синчића показаше се у адамском костиму. Тек сад могоше остали купачи приметити , да је та Фамилија мојсејевог закона.

Колико је интересаптНо, природу студирати, толико исто је вредно и етнограФију. Та човека у свсј.ој целини, у свима одношајима, под сваким поднебијем упозпати, доиста је важно. Врлине и тамне стране љутске хоће наука да проучи, хоће да испита човека питома и суров;', кавказца и негра. Занадни научењаци по свој ће прилици иокушати, да испитују мртвачке главе Марића, Рогића о осталих зликоваца. Ла1со мо- * же бити, да ће мртва телеса једне ноћи нестати, да Фигурираје после у неком западном музеју. За такву етнограФСку'студију држимо и онај калабалук, што се догодио ономад на вече на пашрј месној лађи. По свој прилици хтедоше студирати , какав је српски карактер, какви су Орби, кад се наљуте, а било их је ту прилично на броју, људи сваког сталелса и узраста. Да неби изгледало, да се ту узбуђеност хотимице изазива , морала се' лађа реморкирањем шленовадо глува доба ноћи занимати, а путпицима на лађи хитало се дома, те су се ови с тога доиста наљутили, и својој љутини прилично јасно израз дали. Постигло се дакле што се хтело. Орби нутници без сваког околишања показаше се ту, какви су кад им се право новреди. Резултат етнографсве студије био је дакле добар. _ У Понедељник беше наоружана омладинска ексиедиција у Београду. Неки бечки младићи носетише срнску престолницу , но знајући, како ■ је прошла рођена српска омладина лане у ово доба у Београду, они нонесоше револвере, које узеше из сандука к себи, 1«јд се је лађа приближила београдској обали. Шетач би имао још много којешта јавити, кад би могао од велике прашине и ђубрета по земунским улицама своју шетњу редовно продужити. Но непријатељ је смрада и нечистоће, те може се само у главној улици шетати, која је чишћена од женских пглепова.

Сјшско иародпо нозојшштс. У Суботу 27. Јулија иретстављаше се „Цпрчак", позорииггна игра у 5 радња, нревео С. Д. К. Леи комад у којем је здрава идеја изведена, и који нам сјајне сликс људских страна ноказује. Лену улогу Цврчкову добро је одиграла г-ђа Гргурова (Фаншон Вивје). Г-ђа Марија Ноиовићка особито се допала као стара Фадета. Види ее дубља студија. Морамо још споменути и добру игру г. Поповића и г. Рузкића. (близнаци). у Недел.у 28. Јулија беше иоследња претстава „Мејрима" драма у 4 оделења од Матије Бана , а за народно нозориште прерадио Ј. г е» орђевић. Прерадом је дело нешто згодније , али рђаве стране које се тиме нису могле уклонити, оетале су.

Издаје и уређује: И. К. Оолрон.

Сопронова нечатња у Земуну.