Земунски гласник

) Зелппу, И. АугЈсТа 1868.

ЗЕМУНСКИ ТЛАСНИК

Зсмунекч 1 , л«г<5К1»14 «8.к1вИ НедсАоМ у ју^ру. Цена му је ГодишИ.аб Иредплату на Земунеки Гласник прнма из АусТраје Сопронова аечатља ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављан.ему кућу. За у Земуну, из Београда И унутратње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лпет оћај ДуКаТ Цесарски с Доштарином. Број 41. граду. Пре^бројпици из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје 8а Босн/, Херцеговнну и Стару Србију 60 гроша турских, Ван турсКе се у Плакеним Нисшта код уираве вилајетске печатње у Сарајеву. Без ноштарнне, коју предбројници сами имају илаћати. новаца никакве се не ува^кавају наручбине*

Пакпићс о нспитима при копцу школске годипе у Земуну. Од М И Ј А Т А С Т О Ј А Н О 1) И Ћ А.

(СврнГеТаК.) Код сп. Бого])одичне цркпе пастапд>ено је ипспицираше 2. Аугуста до подне, и то у другому и трекему разреду женске школе под председавањем госи. Градоначедника и у ирисустпу г. адјункта Орел.а као надзирател.а школа. У оба разреда опе школе показа се не само у механичном читању, као што је уредништно овога листа анонимим дописником у спому 40. броју од 4. Аугуста криво изпешћено, добар усијех, него и у разлагагг.у, у анализи штива и то с обзиром па стварну и граматичну азбуку; у верозаконској науци, у библијско) новести, у старославеиском читању, у њемачком читаљу и иреиађању у матерински језик, у устменом и писменом рачупап.у, у писању казиванога; у спакому нрописаноме иредмету показо се добар усијех. Учител.ица исте школе показа, како сходно обходи и поступа са својима ученицама, како је вешта у начину убучавања, како ревна и приљежна, што се неможе засведочити самим механичним читањем, него духом, којим се руководи цело обучавање које школе, на што ја инспицирајући но најпре пазим , и је ли при мом моје постунање и испитивање умно, или се органичавам на само механично читање, као што пакосно опажава у своме допису аноними дописник. то може пресудити само које стручан, а нииошто иевјежа у педагогији и дидактици. У другом разреду мушке школе од 20 ученика бијаше ирисутни 18, успјех ноказа се добар и у свему

напредан. Види се у томе разреду, да је учитељ искусан учитељ, који извршује своју дужност точно и ваљано. У четпртому разреду од 14 ученика бијаше присутни 9. Успјех показа се приличан, поредак ваљан, само се види да су ученици прешли у овај разред без довољпе нреправе из трећега, о кому смо видили у прошастому броју овога листа, у каквом се слабому етању налази, пак је онда тешко изцрпити с онаквима ученицима еве предмете четвртога разреда. У неповољпима оКоЛностима неможе ни највјештији и најискуснији учите.в творити чудеса. У четвртом разреду ваљало би, да ученици при концу школске године познају точно ставак и његове главне и узгредне части; шта су стапци, из чега и како постају; шта Ј*е прости, шта раширени, шта стегнути«зд шта састављени ставак, шта напокон ставовни сајуз, а шта ставовна сглоба, дакле би морали бити увежбани у ставкословију (8а1х1с1 |Ге), а то је само онда могуће постићи у том разреду, кад ученици дођу из трећега разреда подпуно упежбани у речословију или етимологији учевнога језика и у суследу речи, те у складњи. И у обзиру на правопис и слог (5Г|]Ј као и на рачунање устмено и писмено могло би се у четвртому разреду при понол.нијима околностима више учинити. У првому разреду горњоварошке школе, г!)е сам поподне исти дан инсницирао, од 31 ученика и ученице бејаху скоро сви нрисутни и из свију учевних ирописаних предмета показа се добар и леп успјех; ђечица одговараху бодро, веселим лицем, умиљато и слободно, те много њих показаше пуно талента, пуно дарова ума. У другому и трећему разреду од 36 ученика и ученица бијаше 30 присутни, успјех показа се леп, ред и поредак у свему, из

чега се пиди, да духонни пасти}) и учитељи ревно настојавају око точнога извршивања своје колико тешке, толико узвишене дужности. Тако, господо, само напред, само слоЖно , п а к ћ е ш к о л а и ц р к в а в а љ а н о р е ш и т и с в о ј ведики задатак.

Сад МИ је јоШ коју реЧ оДг^оВорИтИ оиоМу Го^ сподину дониснику у прошастом , 40." броју овога листа, Који вели, да еу И на Првом иеннту дец«1 онако исто чи-гдла као И на овом друГом, ал чим су се деца почел.а умно испитипати, одма се прпметило, да су ту мноро слабнја несо у МехаиИчном читању. И комисија нри мому ннспицпрапл' није се вадовоАила самим механичним читаи.ем, него се је настојало осведочити, да ли Деца разумевају штиВс. Ако је, као ШТо мислим, гоеп. допасник био при инспицирању, 1»ако може бевсмаслено тврдити, да сам сс ограпичио на само механично чиТање? То може тврдити с.амо вловоља и непријатељ'слоге' И напредка. Неанамо, Вели да.1е исти г. допнсник, како ћс То са,д бити са двема релацнјама, г. Ди» мића и мојом. КоМе Ј>е се ВсроВати? Небојте се Пријатељу, и досад је било тако; давао је г. Димић своју, а г. Унтервегер своју релацију о СТа&у срб» еких школа , пак се нисте наш.ш у Толикои чуду и ваљда ни сада нсће И8ост«чТи ласте, дасекиама с пролећа ИеПовраТе. Куд иаша срећа, да нас само иађу у бољој слоги. У осТалом морам ЈЗае, г. до* Писниче , опоменути н<1 оио , ШТо се приИоВеда а њеком грчкоМ старом сликописцу, који је своје умјетничке слике обичавао иалагати на јавному градскому Тргу, пак је слушао, какав ће суд изрс-ћи људи о његовимл художсственима делима. Доће пг< кч н,ему познати ципелар и разгледајућ слнке нохвали ципеле, како су лепо и прикладно начин.ене, те стоје на ногама као смишљене. Али кад исти ципелар почне расуђивати и одећу осталу на слики и размјер телесних уда, новиче му умјетник: „Ципеларе! остани ти код ципела, а други струковњаци нека суде о осталом." Сви неможемо знати ; али сви можемо имати добру вол.у и жељу користити обштему добру, али не кривим него правим путем ходећ. „К р и в о м а к а р н с е д н и , а л и право реци!" вели поеловицв.