Земунски гласник

330

то имати новаца, да војвоткиљу тако изблизу види. Ви питате: хоћел се „Орлеавка" збиља нретстав.вати и хбће ли војвоткиња збиља доћи? Ове којеиЈта! Где би ми могли Ој)леанку претстављати, и како би још војвоткиња на нашу иретставу дошла! То ће све бити само превара. У првоме ће реду стајати лепа сјајно окићена столица, а кад буде равно 6 сати, ја ћу изићи и рећи ћу: „Добро вам вече желим ! Ночем тг.езина светлост није дошла, неможемо ни ми Орлеанку претстав-вати. На место тога видећете „Исповест 1 ' и „Ханса Парића и његову дражајшу," а то су вам лепа парчад. Па онда ћемо пустити завесу, а ја ћу се најпре поклонити, а за тим ће нас Аполђани грдити. Али то не чини ништа. Ко грди, тај престане. Тако ћемо ми доћи до новаца, а војвоткиња у Вајмару неће ништа ни знати о томе. Вацело! Кад би дочула онда бих ја пропао. Али шта, ја се не нлашим. Она дође једанпут у годипи у Аполду, а како је сад скоро била, то неће за дуго доћи. а дотле ће се све то заборавити. А одавде ко ти иде њој у двор ? Нико. Следователно она неће ништа дознати, а ми ћемо доћи до много новаца. Шта велите ? Хоћете ли? Члановима је било стало до тога, да дођу до новаца , па било то ма каквим начином. Сви пристану и обреку, да ће ћутати. Лео и Лена бејаху такође ту, али они нерекоше ништа, они су мислилн на сасвим друго што. Ах! Лео и Лена беху жалосни, са свим жалосни. Дакле као што беше наређено, Лео је трипут узастопце слагао свима становницима, да ће се претстављати Орлеанка и да ће доћи војвоткип.а. Наравно , да се цела варош побунила. Зар је смео ко изоетати и ако је 10 грошића коштало? Могла би се мајка Ана обазрети , па неугледати кога , и оида би могла мислити, да су равнодушни према њезиној високој личности. С тога појуре сви Бенебергу и заузму сва места, а он се еамо смешио, као да је бог злата изручио своју кесу над њим. И још једну ноћ само и 1. ће Мај осванути. Лео лежаше на своме креветцу и немогаше никако заспати. Мисли му беху код његове Лене и све му се чињаше , као да је чује, где илаче и као да гледа њезино бледо , пребледо лице. И на један пут скочи и рашири руке и викне

из дуб.вине ерца! „Зар нема помоћи? Зар нема милости?" И еад му се на један иут учини као да види неку светлост, а у еред те светлостијвојвоткињу Вајмарску Ану Амалију. И она се наемеши на њега и рече му : „Ја ћу ти помоћи Је ли био будан? Је ли сањо? 0 чуда! Није зпао шта да мисли, није смео очи да отвори и устао је тек, кад је супце високо бтскочило. Шта је било с Леом? Он се весело смешио, очи му радосно еветлуцаху и он викне као Милер у „Сплетки и љубави" : „Ту ми је мисао сам бог иослао!" За тим ее брзо обуче, извуче се из куће и погрчи уираво — у Вајмар. Није ее бојао, да ће га принципал тражити. Оба она парчета играли би већ и у сну, не треба их дакле иробати. Бледа Лена гледаше дуго за њим и немогаше знати, куда хита. До Вајмара имађаше добра три сахата. Лео је трчао као срна. На један пут застане. Као нож ирође му нешто кроз С ])це. Ишао је да изда евога принципала! То беше. — Но то је једини начин, да дођем до моје драге. Јест, ту ми је мисао сам бог дао. А ја знам војвоткигву. О њезиној доброти свак живи говори. Она ће н.ему опростити, а мене ће усрећити. Она је сама једном приликом рекла: „Кад би владалац могао свакога нојединце усрећити, онда би тек био прави владалац!" Напред дакле! Одвагкнога је свет. Она ее воли радо и шалити. С тога ћу јој то све у шали казати и молићу је, да и моју ствар у шали врши. Тако мишљаше негдањи јенеки штудента, а видећемо, да је Лео зна и казати. Војвоткиња и њезина дворкиња седеше и иише чоколаду, када аполдског комендијаша нријавише. Пусти га. Та код Ане је сваки имао приступа. Она беше већ слаба, глава оборена, лице увело, а коса бела као смег, но срце јој беше још здраво и врело као у пролеће њезина живота, у коме јој живл.аше искрена љубав према човечаиству, срце, које је сломијено несретном битком код Јене. Лео искаже бенебергову женијалну доеетку и како ће Аполђани бити иреварени. У ирви се мах војвоткип.а намршти и иовиче : „Нфуј зар моје име да ее за иревару унотребљава?" Но за тим ее одмах нај смешиирече: „Чуј, пријатељу, твој

прииципал није баш с крушке пао. Досетка је оригинална и Ђесела, то морам призпати." Лео унотреби њезину раеположепост, замоли је, Да му допуети говорити и ноче: — Милоетива госпођо! ко лаже, ваља га казнити. Допустите ми, милостива војвоткињо, да вам ја предложим једну каштигу. Ваша еветлост нека има милост доћи до вече у Аполду на прететаву и тако ће мој принципал бити морално казњен, а — а ви ћете двоје најеретнијима учинити." Амалија се чуђаше. — Како то? изјасни се! — Опростите, милостива гостто, то је јочп моја тајпа, а ја хоћу, да изненадим вашу светлост. Ја знам, да ви нећете моме принципалу никакво зло учинити. О, дођите, дођите! ви ћете уерећити мене и моју Лену и — — " — А, сад знамо од куд ветар дува! насмеје се војвоткиња. (Свршиће се.)

РАЗЛИЧНОСТИ,

(Сијамска браћа бдизнаци.) Ченг и Енгчувени еијамски б.шзнаци намерии еу, како вели н>ујорн!ка трибуиа, подврћи се хируршкој онерацији, која вал»ада раздвоји н*ихова срашЗхена тела. Овај извештају додају њујоршке новине, заинтересо в-аће ваучан свет а иоглавито оно, који се сећају живе? радозналости, која се изроди нојавом те ерашћене браће у знаменитим вароншма Енропе. Они су се иоказтшали за новце и са добивеним парама кунили су повелико иман»е у Сев. Каролини. Кад ее 01хЛ'Кииге, оженише се обојив^а и сада сваки има своју жену и деветоро деце, Навршило им се већ 59 година и етаранке годиие наводе их, да се подвргну операцији, бојсћи се да смрт једнога не повуче за собом кобним пачином смрт деугога. Мускуласта опона која их сједињ-ава близу с}>ца и беле џигериде (иљуТ>а) има 10-12 иалаи,а у наоколо и међу н>има је таква свеза у осећајим-1, да се сваки душеван покрст, свави нервин утицај исказује у једно исто време на обојим организмима. Снјански близнаци намерили су доћи у Нариз да се оиерирају т. ј. да раздвоје и>ихова тела једно ОД Другог. (П ошта у И н г л е с к о ј.) ЈГањске године дошлр је главној иошти у Лондону 3,618.888 нисама, која се немогоше доставити, Од тих беху повраћеиа шил>ачима 2,943.119 под потгрављеиом адресом 140.784 у стране зсмл>е натраг иоелато, а 590.22(5 утаман>ено и остављено. Међу свима тнм нисмима било је 52.281, у којима беше ловаш1 или ковчане вредности. 9109 писама беше ношти у Инглеској без адресе предато, од којих је 236 с новгЈима било, башшоте, меиице и 'др. у вредззости 2140 Ф -уити стерлинга. (II р о д а ј а црквен и х д о бр а.) Одмптрова дна до конца меееца Јуна иродато је у Италији црквених добара у процен>еној вредности од 129,696. '716 лира, дражбом добивеио је за иете око 53 милиона вишс.

Издаје и урећује: И. К. Сопрон.

Сонронова печатња у Земуну.