Земунски гласник

388

која је исту књигу читала, и коју сам јој својом замишљеном главом из руку њезини избио. Него и она мора, да се у небо загледала, кад није књигу тргла, мора да је чекала своју звезду да изиђе, јер је то пред вече било, а то обично женске раде. Подигнем књигу, погледим брзо на наслов и предам јој. То је све ћутећки ишло. Само је она мало поцрвенила, и то мора бити баш због тога, што је видела, да % сам загледао у књигу , која ни мало не приличи невином и њежном створењу. Другога узрока не знам, јер сам са истим лицем са свим не познат. Ово је дакле довољан доказ, да ромапа имамо, а да л'јеистина, што Жан Жак каже, да је тамо поквареност, где су они, то Ну сад прећутати. Него да видимо сада има ли тај Жан право што каже, да је оно велика варош, у којој је позориште. Хајдемо код Фаела. Шта видимо ? Напред пуно астала разређаних, око њих мужка и женска створења словесна и не словесна — и то ми дође као оно у рату кад се чета распе у стрелце. Келнери трче између остала као командујући оФицири по војсци, но ту ми не испада сравнење са свим добро, јер у војсци они што трче заповедају, а они ијто стоје слушају, а овде заповедају они који седе, а слушају они, који трчкарају. Ва овима долази велика маса плепса. Можемо је сматрати као резерву, јер заиста , како који астал остане празан, а оно се неколиципа из те гомиле одабере и ступи напред за онај сто. Шта да.т.е видимо ? Видимо узвишено место од дасака, а на њима неке стране Фигуре, којима се публика одушевљено смеје и рукама пљеска, а у истини те фигуре, што наш свет комендијапшма зове, исмевају наивну публику и пљескају ио њезиним џеповима. 1Нта даље видимо? Бише не видимо ништа ново, али сад чујемо. Чујемо срамне изража је, које ја не би желио тим „Фолкссенгерима," ни да се у њиховом народу овако јавно чују , а камо ли у нашем народу да их говоре. Ја сам дакле био рђаво чуо, да је позориште дошло , јер је ово персониФИцирани отров, који се скита по свету и трује морал , као што кужни ваздух трује људско здравље. Нолиција вал>а да мотри на те скиталачке дружине више него на иоштена лица, на која јој баш сум- 5 н.ива лица позорност обраћају. . 1е-

па је ствар слобода, и ја ћу јој свагда остати веран, али та слобода, којом се „Фолкссенгери" послужише заборављајући на обичаје и нарав српскога народа, та слобода нрелази границе сваког — — Но, немогу већ да нађем реч за толику дрскост! Ни Немцима неможемо честитато, што имају те „Фолкссенгере," а српскоме народу баш желим да их никада невиди. Имамо ми своје „Фолкссенгере" — дивне гусларе, што свагда будише дух у Србину и што народ лепим дариваше даром — појезијом народном, којој се диви цео изображени свет. Ово што је иисац као Србин казао, важи и за остало суграђанетво, јер поквареност и срамне речи терају црвен стида на сваком образу без разлике вере и народности његове. Ми смо иротивни тим бестидним лакрдијама. Да шта ли би Русо радио, који и за праву комику овако рече : „Свако је срце болесно, које ужива у комичноме. Што је која весела игра занимљивија и савршенија, тим је више од штете моралу. Особито парчад, у којима се вечита љубав игра, која само распаљује страсти. Проучите најбољега комичара — Француза Мољера, па ће те видети, да неваЉалство карактера уиотребљава за своју досетку, и погажен стид за предмет свој. Дрскост побеђује невину простоту и преварени је жртва варалице. И свет се смеје томе, место своје негодовање да покаже." Тако је исто Жан Жак писао чувеноме Волтеру : „Неволем вас, јер ми кварите моју републику ( Гснф ) вашим комедијама." А Даламберту писао је ово: „Где год је Волтер подуже становао, могу се комедије играти и романи читати без икакве опасности", т. ј. да ће се људи покварити. Против доброг позоришта дакле неможе нико бити. Оно стоји уз цркву, уз школу. Оно је најплеменитије уживање, оно је најбољи, најкориснији државни завод, оио је право васпиталипгге. Но тим се више треба чувати од ових отровних измета „душевне забаве" и публика треба, не да их с највећом разпололгеношћу слуша и гледа, него да их с Презирањем тера од себе, како неби Жан Жак имао право, кад каже: да је оно покварена варош, где се они с успехом одржавају, јер то би било веома рђаво сведочанство за напте душевно образовање, за наше осећање о лепом и узвишеном.

Много сам развезо о „Фолкссенгерима," па могу постати досадан читаоцима. Ал' гле мене! шта ч се ја и за то бринем? Та ма три ретка да сам о том написао, па би већ био доеаднији него „Фолксенгери" који их већ толико вечера исмевају. Најленше је, гледати свој посао. Ко хоће да се користи овим разлозима — нека је користан. с. и.

СМЕСИЦЕ.

(Ноко чудо.) Бојна измсђу бразилаца и парагвајаца нронашла је ново чудо у нрироди. Бојска јс ходила до оних мсста на реци Парани у којо дотле још није крочила човечија нога. Ту скоро залутала је нека чета бразилаца и војници измучени глађу тумарали су ио илаиини, не би л' што год нашли за јело. На један мах оиазе некагсу чудновату шуму и нојуре тамо, надајући се да ће наћи каке плодове. И помислите како се изненадоше, кад видоше, да је та шума од големих глава (печурака). Нека стабљика истералаје преко 50 стопа и шешир јој је наличио на кућњи кров. Четовођа, пуковник Мансјеа заповеди да обале две печурке и нађе, да су од оне врста што се једу, па онда заповеди момцима да их испеку за вечеру. Бојнии;има су се јако допале и кад еу се врнули у логор причали су за то чудо. Сад бразилци граде џаду к тој шуми од гл»ива да се могу користити славним јелом. (Вссленски сабор.) Познат јс папин позив на вселенски сабор. Папа је из.шо милост своју и на иротестанте и на нравославне, јер и н,их позива на сабор, где би им један пут отворио очи, и довео их у крилоједине спасавајуће цркве. Но како напа има милостивО срцс за сва „чада" на свету, види се од туда, што смера на исти сабор позвати и Јевреје и Мухамеданце! Да велике идеје! Штета штојечовек мајушан за тако нечовечно извршеи»е. (Пароброд ,,1]в|кша. и ) Бидели смо ту ллђу и док је својим снажпим грудпма просецала тихо Дунаво, и кадје клонула у чељустима силнога пожара. Она бсше највећа паробродска друштва и имала је снаге за 400 коња. Грађеиа је пре 10 година у старобудимској радионици. Машина је из ЈБујоршке Фабрике. Нова јс коштала 328.000 ф. удруштвепим књигама забслсжсна јој је вредност само од 100.000 ф . Она бсше оешурирана за 140.000 ф . Ио томе није друштво у никаквој штети. Још трсба и то узети, да њезипи гвоздени делови, па и сама машина остају у својој вредиости, јер су слабо поврсђеии. (Франдуски новци.) Сриске новине пишу: Но највишем решељу од 13. ов. м. к. бр ју 4. закона о новчаној тараФи од 1. Априла 1860 додато је: А полутине Француских дуката од 10 Фраиака 23 гр. и 30 п. и. Но овој цени од сад ће се у свима јавиим касама примати иолутине Француских дуката, т. ј. златии Француски новци од 10 Фраиака. Ових новаца отпре није било код нас у течају, па им зато ни цена у новчаној тарифи није означена била, а сад су се почели умиожавати."

Издаје и уређуј; : И. К. Сопрон

Сопронова иечатња у Земуну.