Земунски гласник

396

говоме одласку. Но Грегз г гаа не беше нигде. Заман га тражише до неко доба ноћи. Армин је провео страховито ноћ. У пола је само спавао, а нола га морише дивљи снови. Кад је свитало, страшанта немир обузе. Дође и време уреченога растанка. Отишао је пред вече, да би само Магдушу зацело иашао код куће. Кад је ступио у собу родител.и се уклонише одмах на двор и оставише га сама с њом. Магдуша проговори прва, да би се извигшла због онакога јучерањег поиашања њезиног. Све му приповеди. Како ју је Грегуш у последње време својом суревњивошку мучио, како је исекао њезину лепу слику и како се заклео, да } нј га убити, ако га види још један пут с њом. Магдуша, сирота девојка, плакаше и нокрија обема рукама лице своје, „Ох, како га мрзим сада, несретника!" рече напоелетку. — Не маш право, рече Армин. (' грасиа љубав гони га на то страсио беснило, и он има старије право на тебе него ја. Не смеш га изгнати из срца твога. Оп ти је заручник и биће муж твој, а ја то не могу. Ја сам се посветио вештини, и морам још многО годипа путовати, па онда тек да се окућим. Он ке ти иити веран до г_ро ба т п, ја за себе не могу стојати добар, јер сам превртљив. Тако јој дуго говораше Армин, само да би је уверио. За тим се опрости с њом. Обгрли је руком и пол.убк је у чело. Она му ништа не рече. Само је пребледела, и очи јој се напунише сузама. Армин изиђе нагло из куће, но одмах с прага чује неки шуштањ у башти. Учини му се као да види Грегуша, пушком у руци. Унлаши се. Чињаше му се, као да чује, где зане пушку, а у ушима му зујаше као ђуле из иушка а ноге једва мицаше, као да су оловом наливене. Види да је опасност ту, те удвоји кораке. Но Грегуш скочи за њим и стане за једно дрво и наиишани. Кад то Армин виде, не имаде куд по се врати управо њему, па из далека викне: „Јеси ли ти Грегуше? Ходи, да се опростимо. Сутра полазим. Сад сам се и с Магдушом онрОстио, којој си, суревњива будало, исекао слику, с којом сам вас хтео обрадовати на дан, кад се венчате. Оди, будало, па пуцај на зечеве, а не на људе - " Међутим дође Армин већ до Грегуша, којига мољаше, да муопрости,

јер је сада био убеђен о поштеној намери вештаковој. — Будало, проговори опет Армин и врати му иушку. Иди, и моли девојку, нека ти она опрости и пази је као анђела, а не као себи равну! — Опростите! викне Грегуш и падне на колена, а Армин оде у двор. Још истога вечера опрости се Армин са гроФом и гроФицом и оде. ГроФу је морао задати реч, да неће писмом разбирати за Магдушу и да ће своје „пријатеље," ако допусте околности, опет посетити у Ршешовици. Прође већ месец дана од то доба. То беху тешки, жалосни дани, које је Армин у Варшави проживео. На један пут добије писмо од Грегуша. Јављаму, да је Магдуша здраво болестна У грозничавим сиовима спомиње не престано њега, па га зове, да дође, да је спасе — само да је спасе, па ће он одустати. Армин му одговори речима утехе и љубави, које ће опоравити Магдушу, кад их чује. Још _је молио, да га не прекидно извештавају о стању његове „пријатељице са свла." Но то му не учинише, а место тога добије наскоро позив од гроФа да дође иа жетванску светковину. Ту ће и Магдуша бити, који ће се одмах но том венчати. Њу још један пут да види! Како је то сиротоме Армину и дане и ноћи сад блажило сад узнемиривало ! И опет није могао одољети! Усудио се, да раскине завој са још крваве ране срца свога. И оде на славу. Али не емеде отићи ни грофу ни у село, него се попео на један брег и склонио се за дрвт), одакле је скриван могао све видети, отатле је хтео да види и њу — још један пут! Како је бледе! и опет бегпе сада још много леппга. Како јој мило стајаше огга тиха тухтавица, кад јој гго обичају метиуше гга главу венац од класја, кога ће скорим замените венцем од мирте! Па како је Грегугп преСретан гледао, како му најлепгпу девојку ките! Извади свој записггик, да то нацрта. Но рука му дрхташе. Срце му је силно куцало. Ударише сузе на очи. И он онет устаде и оде. Нити је он кога, нити ј з ко њега видео у Рпгешовици. После две године састане се Армин с гроФом у иетој дворани, где

се је први пут с њим упознао. ОД њега чује да је Магдуша — умрла. Умрла је одмах на неколико месеца после свадбе. — Она је имала смртну рану на срцу, рече гроФ — а то сте ви, Армигге. Од тога тренутка не види више нико Армина весела. Бегне увек суморан, а и кад сам га весела видео осмех му његов изгледаше као ружа на гробу. — Нисам је требао оставити, увек је говорио. Праву љубав, ма је где нашао , ваља свагда радосно примити као дар с неба. Ко је одбије — две душе убије! Превео с. н.

СМЕСИЦЕ.

(Н <'С;>ећа на Дунаву.) 28 Сеит. у 0 оахати 30 мин. у вече креие се нароброд „Славонија" из Бездна за Осек. Ниже Вереш-Мартова млина снази капетаи са „Славоније" оршавску лађу „Карл Лудвиг" на једно 400 хвати, и одмах заустави мало машину. Но. „Карл Лудвиг" бродиојеса свом сиагом уираво иротив „ Славонијс. Кад је 1&езин капетаи видео, а био је већ близу десне обале дунавске, пусти пару, да непрестано звижди, тако исто 4 матроза да звоне,, а он са пасажерима викне је из свега грла само да учини оне иажллтвима. Међу тим отрчи капетан доле, да иасажере, који снаваху одведена другу сграну лађс, која ие беше у оиасности. У исти мах удари и „Карл Лудвиг" са свОм снагом „Славонију" у леву страи-у, баш у друго пасажерско. ме-сто и продре чак до кујие. Машина „Славоније стане, са свим а „Карл Лудвиг" се извуче. Више иасажера са „Славоније" падне у воду, а капетан љезин оиет зазвижди наром искајућииомоћ. У грдној вици и јаукању не могаше капетаи чути наредбе од „Карла Лудвига",, с тога заповеди крманошима. да ударе к левој обали свом снагом, јер већ беше и друго место и мат шина пуна воде. Срећом домаши обалу и тако спаск остале пасажере од смрти. Сад се приближи ,,Славонији" реморкер ,,Јован" те прими њезине''насажере, а ,,Карл Лудвиг" остане, да тражи оне не сретне пасажере, који иадоше у воду. Међу њима су два дедета једнога .учитељ-а јеврејског. Једно тек од пеколико месеци, изнео је рештауратер из салоиајош живо, но ио том умре одмах; другоодтри године нађеноје у развалинама ла^е. Једаи јенутник згљечеи зидом лађе, кс^е је ,,Карл Лудвиг" одбио. Три словачка трговда, који у Мухачу ,у1)0ше у лађу иали су и утонили се у Дунаву. (Улааак П^и.мон у Мадрид.) То беше сад 25. Сеитембра. Тешко је и када и који човек био овако дочекан ! Не могу ни покушати, да онај призор опишем. То не -беше одушовл»сн>е у него право лудило са свима изразима свој има. У два сахата беше речоно доћи ће Прим, а всћ. у 11. сгајаху на станици жељезиичкој све трупе гарнизона и што је било народие војске помешано са д'епутацијама ђачким, раденичким, сирочадским, болничким и т. д. Италијанска колонија дошла је скоро сва свиркама и хорима, који се измењиваху. И Ф^аицузи беху заетупл>ени и певаху марсел>-езгсу уз свирку. Италијани и Франиузи задобише велике симпатије у но Италијани беху очевидно у већој милости. Кад се ишло на сганицу и било је реда,. но кад на повратку, где стегсто 300.000 д»уди, жеиа и деце, дођоше у сокак, где ће Прим проћи — онда .бенге страхота погледати. Светина се стисла, да немогоше ни тамо ни амо. Страшан призор ! Жене падаху у несвест, а мајке које тако не смислене беху, те малу децу поиесоше, вриштећи иодигоше своја одојчад изнад глава те их тако примаху из руке у руку и у најближој кући оставише. На више места на један пут једнога нестаие , иадне доле и стишн>ена светина га ирегази. Изгледаше као пламено море, што прождираше лађе. Три и ио сахата ишао је Прим до мииистарства уиутрашег носла, које је. са свим б-лизу, и беш-е у иснрестаној опасности, да. ће га светина скинути с кон>а и тако у. тријумфу носити.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон

Сонронова печатња у Земуну.