Земунски гласник

У Земупу, 20. Октобра 181)8.

МУНСКИ ГЈ1АСНИК.

ЗемуиоЛи ГласниК; Излазм Недељом у јуТру. Цена му јс годишњаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатњл ринти у банкнотама заједно с понгтарином Или достављањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Ведимир Валоасићу Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесареки с поштарином. Број 51. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван туреке се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају нлаКати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Г103ИВ НА ПРЕТ11.ЛАТУ. Још један број, па се свршује година нашем листу. С истинитим уверељем, да смо све могуће чинили, да би иам листшто више послужио интересима наше општине и народа нашега, нозивамо поштова«е читаоце на нову предплату. Наш ће лист и одсада бити веран израз народне тежље и потребе, и извеетач сувремене радње. Слободноме гласу свакога пријатеља народног напредка увек ће бити отворен* Љчнапротеривања неке никада наки утецишта. Верни програму своме служићемо увек интересима општине и самосталном развитку нашега друштвеиог живота и иародне привреде. До бољега одзива читајуће публике стоји, па да лист увеличамо. „Зем. Гласнику" годишња је цена 5 Форината. Примају се претплате и на по и четврт године. На челу листа стоји , где и како се може на „Земунски Гласник" иретплатити, као и остали уелови. Уредништво.

Трговачко и занатлијско друштко. (Свршетак.) „За друго седиште био би најудеснији Земун. Нека нам се не пребаци себичност. То зактева геограФски положај Земуна, љегоно значење у трговачком свету, па и то, нјто је овде интелигенција трговачка и занааиијска знатна. Уз то је положај Земуна у средсреде овог ђенералата, где су најзнатнији комунитети и у овима знатан број трговаца и занатлија. Отатистика ће пак нас уверити, да и сама петроварадинска и панчевачка регимента највише трговаца и занатлија Има, што напротив у другим двема и у шајкашком батаљону нема, где се људи више земљеделством баве. Са Земуном стоје све те граничарске области у живој свези сретством редовне пловидбе пароброда, којимаје ова варош средиште целог долњег предела. Ту има четири комунитета, од којих је Земун по свом положају и гласу у трговини најзнатнији. Још треба и то узети, да само у Земуну има великих трговачких кућа и банкара и

да је трговачки и занатлијски сталеж Земунски први засведочио своју тежњу к наиретку трговине установлењем штедионице. Миелимо, да је довољно доказано , да само Земун има толики број стручне интелигенције, колики је потребан за овако друштво. Осим тога, Земун је позван за живљу радњу и по томе, што лежи баш на главној жили трговачкога обрта у Европи, и што ће скорим ако бог да, гвоздени пут скопчати Земун са морем, што је у непрекидном саобраћају са Београдом, седиштем српске владе, па ће тако моћи овдашње трговачко друштво надлакше и најбрже уплив српских закона и тамошњи обрт на овдашњи осетити и што му је на послетку такав положај , да може радити са свима провинцијама аустријским па и. преко саме границе. Какву важност има Земун у трговачком свету, најбоље сведочи то, што је један од највећих аустријских новчаних завода „англо-унг. банка" овде свој Филијал поставио. Још морамо и то споменути, да се у Земуну једним делом сместило и дунавско паробродско друштво, тај највећи завод у Европи. Несмемо ни то порећи, да је данашње стање наше вароши и околине њезине способно за напредовање. А такво трговачко и занатлијско друштво, које би непосредно стајало под војеним министарством управило би зацело своју снагу против свега што је зло и што спречава обрту и раду. Дакле као што се види, Земун је једини, који има све услове за седиште таквога друштва. Истина, ово зависи поглавито од интелигенције, која ће своју ревност и снагу у интересу овог завода посветити. Ако то буду његови чланови хтели радити, то онда смо уверени о успешности таквог завода, за који у овом ђенералату по нашем

уверењу друго место нема, где би се у тој мери нужни услови за то налазили. Како ће да се такво друштво организује, то јетешко одговорити, јер имамо слабо и искуства у томе и знање, како су остала друштва такве врсте установљена, а односни ■закон постоји тек од неколико недеља, јер је први одбачен као неподпун. Почем ту трговачки и занатлијски сталежи за свој опстанак и развитак исте услове изискују , као и у другим крајевима државе, а местни упливи само слабо дејствују; и почем ће се онај предлог закона од 17. Јуна о. г. бр. 85. , који је државном већу за преколитванске земље предложен , но потреби трговиие и радиности израдити, то нека с почетка бар тај закон служи ономе за основ , који ће се за Границу издати. Кад се буде временом и иекуством потреба показала, да ваља гдекоја његова определења измењивати, то ће се моћи радити у договору са осталим друштвима. Само на тај ће се начин уклонити недостатци, који би раду тога завода од штете бити могли, и који бивају, кад се неплодна теорија Фактичним околноетима на супрот стави. Практиком и искуством дознаће се најбоље права потреба и сретства, и по њима морају се после позитивни закони удесити. Још имамо да проговоримо коју о набавки новаца. По нашем рачуну било би годишње доста 2000 ф. тим пре, што је и политична општина дужна друштву припомоћи. Ти би се новци морали скупити прирезом на трговце и занатлије, јер нема друге помоћи новоме друштву у граници. Колики ће бити ирирез, може се. само определити, кад се види број трговаца и занатлија . . ."