Земунски гласник

406

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Не јасна стилистика комунитетског устава већ је више пута дала повода неспоразумлењу. Особито се то појавило онда, кад беше питање о компетенцији мађистрата и варошког заступништва покренуто. И у последњој седници варошког заступништва појавило се опет то приликом избора варош. стражмештера, који се акат сад први пут код нас предузимао, одкад је садањи комунитетски устав у живот ступио. ПараграФ, који говори о дужностима и правима мађистрата, 99. комунитетског устава, гласи у другој тачки овако: „. . . . (мађистрат) поднесе предлоге ради наименовања чиновника, као и о раду при поставлању служитеља, што у његов сопствени делокруг спада " Шесет осми параграФ истог устава пак гласи: „Мађистрат наименује у „споразумлењу" (^тегпсћтеп) са варошким заступништвом варошке служитеље и т. д " Ту се сад питало за смисао закодавчеве речи „споразумлење." Може ли се она тумачити тако, да мађистрат заједнички са заступништвом има право стражмештера наименовати, или се има само обазрети на жељу општине , коју она изражава при избору већином гласова. Првог мнења као да беху варошки претставници и већина општинара, док мађистрат речене папараграфе устава тумачи , да њему самоме наименовање варошких служитеља од општинских кандидата принадлежи. То се бар отуда закључити може, што мађистратски чиновници заједно с градоначелником нису гласали. С гледишта мађистратеког мора се овај поступак коректним назвати, који као и да законодавац прописује; јер на другом месту реченог устава изриком се вели, да општинском већу никаква екзекутива не пристоји. Тога мнења као да је и оиштинар г. парох Савић био , кад је г. Градоначелнику препоручио, да узме обзир при наименовању на жељу варошког заступништва. Ово навађамо ради допунења опширног нашег извешћа о посљедној општинској седници, у којој је то питање покренуто, но није се о њему много дебатовало. (Општииско веће 10. Октобра. Свршетак.) Али најважнији говор у дебати о додмама беше онај, што гаје говорио општинар г. Ивић, Добротом г. вар. упЈзавитеља, рече , имао сам прилику дознати неколико дана раније за овај предмет, те

сам преглсдањем неких односних папира могао колико-толико проучити ствар. Пре него што се упуштамо у решавање тог предмета, треба општина да свестрано то питање, расматра, како би се све оно избегло, из чега би се могла прејудипија на уштрб права општине и ритске вемље произвести. Ја судим, рече, да то заступници узму у обзир, премда речена наредба општинске власти не додирује имовину оиштинску. Члановима заступништва ће од чести историја тог земљишта нозната бити. Они ће знати, да се и онај простор на коме се станице паробродског друштва иалазе, броји у ритско земљиште. Већ у оно време,. кад је саирвим дунавско паробродским друштвом контрак ради тог простора с тадашњим мађистратом учињен, овај је то радио у име општине, која се, истина тада још налазила у одвисном стању, а ђенералкоманда потврдила је тај у име општине од мађистрата закључени уговор. Мађистрат је то чинио као претставник општине, а не државе, која је тада била заступљена бригадом. Овај је уговор закључен године 1853. У оно доба дакле то земљиште не беше предмет питања о својини, напротив, ђенералкоманда је својим потврђењем уговора властитост општинску припознала. Кроз више година није нико дирнуо у то право тек ка Д ј е дрвар Марко Романчић против воље општине себи ту сместиште за дрва присвојио и усљед тога посретствовања власти изазвало било, онда је ступила једна неправда за другом, и најпосле се до тога дошло, да се само право онштине па цело ритско земљиште повреди. Марку Романчићу би дозвољено, да поменуто емештиште под извесним условима уживати може, и зактевало се, да се исти услови. укњиже у грунтовнику, на што је била издата заповест односном званичнику. Тадашњи званичник Свиларовић. примиввди овакав налог, није нигде у грунтовнику ритско земљиште записано нашао, где би могао ту интабулацију произвести. Он си помогао Тиме, што је на то два нова листа определио, но записавши ј'е није ни чију властитост споменуо.. Кад је своју реллцију поднео, добио је налог од мађиотрата, да ритске земље загшше на име општине, и тако беше као општинско добро у грунтовнику под бројем 16. заведен, Ио не потраје дуго, а Марко Романчић подигне тужбу, усљед које цела етвар дође до зпања војног министарства, које је наредило, да се ритско земљиште има превести на имс државс. Ни ова наредба, издата политично-административпим путем није законита била, није судско решење, којим се једно правне ствари решавају, То се догодило године 1859. Истина, поступање тадашњег политичног оделења мађистратског беше по закону, али још мање је било од стране војног министаретва, јер правна питања о имању, записати или брисати у грунтовнику, не могу се решавати на тај начин. Но основи, по којимн је мађистрат речено земљивдте за власгитост општине прогласио, поуздани су, док по моме мнсњу властитост државе ништа не говори, а само грунтовник својим не законитим записивањем говори. Тадашње варошко заступништво, које јетек после за то чуло, одмахје нротестовало, закључивши, да судеким путем своје нраво на ритске земље докаже, Оно је опуцомођило на то два своја општинара, г.г. ВолФа и Карамата. Криво схвативши ствар мислило је тадашње заступништво , да се за нужна акта код мађистрата налазећа ое молити треба да се она преписати могу, а овамо су ти докумецти оопственост опвдтине —- поднело је варошко заступништво мађистрату прошњу радипреписа таквих докумената, којим би се служило у царнипи о ритском вемљишту, Овај протест као и ирошвда остадовде до данашњег дана не решени, и тако је ствар засцала, Дли на томе осгати неможе, и у дузд:ости је општини, да ева могућа еретства употреби, да јој се њено тек пре неколико година одузето право поврати и ритско земљшцте као својииа на њено

имс у грунтовнику запивде. А да су речене земљв доиста властитост општииска, о томе нема сумње. Ту они исти основи важе, које сам навео у парници о месарској пустари. Кад се некад Земуи са својом територијом одвојио од варадинске регименте, онда су све не покретности прешле у својину општине, које не беху записане на име државе или приватних људи. Зато и јест сво оно земљиште, за које грунтовник другог властника не спомиње њезино имање, које је она иреко 100 год. Фактично и без сметње уживала. Отуда се закључити мора, да је наше право. Но будућије регулисање Оавског коритаједна ствар важна ио сву земљу, и ми у интересу иловидбе жељети морамо, да оно што пре извршено буде; и почем се од нас зактева, да одговоримо на нека извесна питања, односећа се на овај предмет, то сам ја тог мнења, да буде наш одговор у том смислу, да не може наше право на речено земљиште прејудиФицирати. Што се пактиче изјашнења г. првог варошког претставника, то морам приметити, рече г. Ивић, да нисам његовог мнења. Само ћу у оном случају пристати на то, кад би то било у користи вароши а не на њезину штету , т. ј. кад би се речено земљиште записало у грунтовнику на име општине као њезина властитост. Јер као штосамвећ рекао, Земун је у онај час иостао властник реченог терена, кад је био проглашеи за комунитет, што није код осталих општина. Може и то бити, да је тима општинама у течају времена одузета њихова властитост над ритским земљиштем, а пропустили су своје*Ир^,во рекламовати, али ни наше право д& угине нећемо. Д к је г. Ивић говорио владавде тивдина у дворани, и повећиједео општинара пратио његове речи са највећом пажњом а на њиховим лицима могло се опазити израз благодарности и иогпто^ вања. И г. ђенерал је ивићев говор са видимим интересОм еаслушао, икад га је завршио рекао је, да су те околнооти један важац узрок више, да ее предмет најпре добро проучи. То ће чинити одбор рече, за који ваља избирати људе способне. Р. Градоначелник ће на то рећи, да је ствар хитна, јер ђенерал-команда ивдте одговор. Зато нека се одбор пожури са својим поолом. Г. Ивић ће приметити, да грађење долманацашем простору стоји у свези са суседним општинама варадинске регименте. Г. управитељ на то рече, да ће мађистраф иисати на регименту у тој евари, и како дође из Митровице одговор, нека одбор свој посао изради. Одбору ће бити на руци не само варошки инџињер него сви званичници мађистрата, акојенужно, Интересантна дебата беше и она, која се породи прилиликом избора ^арошког етражмештера, Тај је цредмет био чеТврти иа реду и последњи ове седцице, Гоеподин Градоначелник јавља, да се је једанаест ^омиетецата пријавило, и евоја прошења и свидетедетва предало. Г. варошки управитељ прочита имена и ка.1ИФИкације ио реду, а кад је то сзршио био устане г. Ивић и рече од прилике: Цре него што ступимо к избору, чини ми се да неће бити излишно, управо држим да ми је то у дужцости опоменути заступништво, да није доста кад само упразњено место попунимо него цаа? ва^»а старати се иоглавито за то, да полиција праву своју дужност опет врши. Судим да ^е сви мога мнења бити, кад велим, да се у нас полицајна служба не врпги онако, као што то изнекује јавци интерес*. Наши полицајни који до екоро и финансијску дужност имадоше да врше, це могу при свој ревиости и свом натезањ^ својствену полицајцу дужцост вршити, јер сво ,де ловање њихово морају употреби на Финансијску службу, Док се то не буде друкчије наредило, не може се очекивати, даћемо имати добру полицију а добра је полиција темељ сваког иоретка а усљед тога и онвдтер благостања. Носле г. Цвића прихвати реч г. Паић рекавши, дацаредба вивде власти, цо којој цолиција дма