Земунски гласник

407

врши Финансијску дузкпост, није добро <Јхваћена кад је ивишла. Полиција нема искључно да врши ту Служб.у, што поглавито кордонској стражи принадлежи. Она треба само ув својствену своју сиужбу павити на кријумчаре. Али су се полицајни пандури, па и сами чиновн^^и с тога искл,учно томе послу предали, што отуда имају користи. То не би могао тврдити, рећи ће на то г. Ивић, да полицајни органи само због своје кориети Финансијску службу врше. Јер знам то> кад се год вишој власти какво кријумчарење денунцира> да се одмах полиција држи за врат, акад сејавл»а еа р!)аво отправљање по.тцајне слуЖбе варошке, то није ником ни мукает. Мени се чини, рече, да је то довољан узрок, што се она дужност строго не врши, кад од ње нити има захвалности нити за њу довољна средства. На то устане општинар г. парох Савик и рече Од прилике г. Градоначелнику ово : Дозволите ми, г. градоначелниче, да и ја коју прословим пре избора. Н>егово Величанство је најновијим реФормама за границу најмилостивије изрекао , да се српски језик од чесТи употребљава у звању; но ми видимо, да званичници доволшо то не чине , као н. пр. у полицији, где господа чиновници тимјезиком писати не могу» Кад већ при досадашњим изборима на то иазили ни смо , то нам вал»а одсад на то иазити , па само оне особе бирати , које су вичне српском писању. И општинар г. Паић рече, да је истог мнења. И он је за то , да се само они бирају за званичнике варошке , који знају српски говорити и писати, како нам не би право, рече, Његовим Величанством даровано ослабило. Знање српског језика је необход&о нужно својство оног лица, којећесе бирати. Г. Градоначслик одговарајући г. пароху Савићу рече, да је г. ћенерал наредио, дл,сви чиновиици за шест месеци српски језик говорити и писати морају знати , у нротивном случају да му за оне званичнике јавим , који не буду тај језик донде научили. Јер без знања овог језика, рече, не могу свршити своју дужност. У осталом се већ и сад при примирителном суду и у полицији, као и у седницама општинског већа у смислу општинског закл»учка поступа, дакле се све чини, што праведном зактевању одговара. После г. Градоначелника опет прихвати реч г. Ивић, рекавши од прилике ово : Што се тиче права, које је Његовим Величанством српскоме језику устушвено , то се ја потпуно слажем са господом Савићем и Паићем. Али на њихово мнење, по коме би се ту у будуће само имало обазрети на јсзик, не могу безусловно приетати. Језик јест и остаје само Форма, којом се изражава мисао, а самој Форми нетреба никада ствар жртвовати. (Г. Паић оштро : „Језик није Форма, него је ствар ! и ) Сад нам ваља поставити званичника полицајне струке, која особита својства од човека изискује, ако се хоће, да се важна та служба точно врши. Енергија, нознавање народа , поштење и ревност у вршењу дужности, то су главна својства, која се зактевају од таквог органа , а од два тражиоца, у којих се та својства у једној истој мери налазе, зацело заслужује онај првенство , који српски језик зна , и то с тога, што тиме доказује, да ће своју дужност бол»е моћи вршити. Но само иа знање језика, а ие Ш 1 ДРУ га главна својства обазрети се, то би значило, промашити цељ. Са овог гледишта и по овим начелима треба по моме мнењу избор предузети, али ономе, који буде избран, нека се ставља не поречни услов , да мора за иввесно време језик научити. За чиновнике, којих се посао поглавито у писању састоји, знање језика по околностима необходна је иотребитост. Још се дсбатовало о томе, како да се избор предузме, и како да се тумачи одпоси параграФ онштинеког закона, који је што бити може не јасан. Прочитавши два пута три то је и г. ђенерал приметио. Цедул»ама иредузети избор покаже да

је један канДитаТ до(шо 13, други пак 11 гласова. Мађистратски званичници Као ни г. Градоначелник не гласаше, што није ни општинар г. Ивић чинио. — У Четвртак у вече око 6 сахати приспео је овде на пештанској лађи преузвишени бискуп ђаковачки г. Штросмајер. Од Варадина допратио га је г. ђенерал барон Кшиж, који се на истој лађи у Земун вратио. На паробродској станици дочекаше и поздравише са добродошлицом славног и родољубног архијереја наш градоначелник са више њих мађистратских званичника и општинара, као и римокатолички парох г. препошта Житвај. Звона звоиише кад су га допратили на интовима до стана у парохијалном дому, где је одсео. Друго јутро служио је службу божију и делио је архијерејски благослов. После придике , коју је говорио с олтара најире немачки па после српски, делио је свету тајну хризме деци, које је било око четири стотине. У једанаест сахати отишли су мађистрат и варошко заступништво преузвишеном бискупу на подворење, што чинише и заступници римокатоличке општине. Г. Градоначелник поздравио га је ту опет у име власти и застуггаиштва, и он му одговори у красном српском језику уверавајући га о својојсимпатијипрамаЗемунцима. IIа но часа пред иодне вратила је ГБегова преузвишеност визиту г. ђералу , у пратњи са више њих свештеника. Као што се чује, остаће нам мили тај гост само до Уторника, у који ће дан отпутовати са пештанском лађом. У Београд је прешао јуче на сепаратној ла!)и и вратио се. Данас ће опет тамо прећи. — Из Београда нам пише наш дописник ово: Претрес ће бити данас сутра свршен. С Драгишом Станојевићем бив. професором је најдуже трајало. Читава три дана. Он је сам говорио ваљада више од три сахата а за тим је устао његов браниоц Стајковац адвокат Смедеревачки. Бранио га је да не може боље бити. Оваку одбрану први пут чусмо, и желили би, да се и други браниоци угледају на овога честитога. Публика му је поздравила говор са „живио!" Један је од слушалаца који је учествовао у том затворен том приликом. До Уторника или Среде изићи ће и пресуда. После ће се дићи, као што сам вам већ јавио, опсадно стање. Жељно очекује се овде том приликом нрокламација намесника, из које ће се видети начела садање владе. Пре неки дан публикован је овај за-

кон, који је савет на предлог министера унутрашњих дела одобрио, и Намесници потврдили: „Александер Карађорђевић раскнез србски, нити ко други од његове Фамилије, немогу, на своје име, ни на име другога, имати добара у Србији; а добра која би коме од њи и преко извршења пресуде од 15. Јулија ове године изречене поводом убиства књаза Михаила, остати могла, морају продати за три месеца, које ако сами неучине, власт ће то лицитацијом продати, па новце господару добра послати. Закон овај важи од дана подписа Наместништва. Препоручујемо свима нашим министрима да овај закон обнародују, и о извршењу се рвеговом старају, властима пак заповедамо, да по њему иоступају, а свима и свакоме, да му се покоравају. — (Бивши срЦски саветникг. Јеремија Станојевић, отацтуженогпроФесора Драгише, није изгнан из Србије као што је јављено у прошлом листу, него су му заповедили, даостави Београд, што ту кнез станује. На другом месту у Србији могао би живети, но је волео, да се у Земуну настани. У.) — Из Сарајева нам пишу: Вратио се натраг везиров заступник РашидеФендија, београдлија, за кога је „Босна" пре неког временајавила, да је отишао у Аустрију, „да промени ваздух." Сад ће се ваљда почети живље радити у просветној струци, јер као да је наш г. Митрополит Дионисије само чекао повратак реченог господина, па да се одмах одпочпу реФорме у школи и у цркви. Јер РашидеФендија јако тежи за просветом. Он и г. др. К. јесу на капији главни претставници европске културе (!). Но мало што нисам заборавио на трећег у колу на дра. Галантаја из Травника, човека, који познаје европску и источну књижевнос.т кроз, као што му је познат и Талмуд. При том је ватрени родољуб (маџарски), који се није никад клањао свецу Мухамеду. Њему је Валипаша поверио испитиваЕве мајдана, и доиста је већ приличну количину сребра и злата нашао у Босни и то у Форми бешлука и меџидија. Овде се говорило , да ће се изменити везир усљед озтавке Фуадпашине. Тешко да би Босна што добила том променом, јер то мора се признати, да је Османпаша за своје везирство бар друмове градио и јавну сигуриост одржати умео. — Пре неког времена иослат је одавде меморандум Ф \адпаши, у коме се тражи за Босну