Земунски гласник

411

I

опаметити, премда је слаб изглед, да ћеш се поправити. — Дакле сте ме звали па придикул прекине га слуга подсмешљиво. Могли сте с тим изостати. Ако незнате што боље, онда с богом! — Знам и болзе, рече сад судац са свечаном озбиљношћу и оштро га погледи. И то такну слугу нешто не мило, али се опет потсмехне. — Не смеј се! настави судац, јер ће ти се смех претворити у горке сузе. Зар ти савест твоја ништа не каже ? — Моја савест? А шта се она вас тиче? И шта да ми каже? И каже ли вама што ваша савесг? — Јест! загрми сада судац. Моја ми каже нешто. Каже ми да извршим дужност своју, а твоја ће савест на вешалама говорити. Несретниче, које убио онога ђака ? кога је > шио и бацио у реку ? Говори! Злочинац стајаше, као да га гром ударио. Дрхташе као прут. — Не поричи ништа! настави судија, јер ти ништа не помаже. Само ако истину изговориш, моћи ћеш можда још спасти свој не сретни живот, јер оно што крчмар и крчмарица рекоше за тебе, већ те однесе на вешала. Кад то слуга чу, трже се гњевно као иза сна. Није се надао, да ће га они издати. — Тај ли је посао! добро дакле — неће ни њихови вратови остати читави. И сад све искаже. Призна, да је ђак убијен, а тако исто и дан пре тога неки трговац, но не од њега, него од крчмара и крчмарице. Сад доведе судија и њих двоје, па их онда заједно пошље вии^ем суду, којем достави још и онај лист артије и записник, кога подиисаше свепггеник и Едвард као сведоци. Сви троје беху осуђени на смрт. Слуга умре у тешком кајању. Крчмар и крчмарица претрпеше смрт као окорели грешници, па и у последњем часу просуше гнусне и страховите клетве и псовке против слуге, против свега света и против самога праведног бога ! Превео с. п. Суђоње учесшнцша у кнежејјом убијству, (Наставак,) Његово иризнање подудара се и са сљедећим околностима; а) Што је судски већ доказато, да је Филип Станковић доиста радио на томе и позивао друге; б) што се и казивањем реченог Ракичића и Кузмановића иотврђује,

да се он пре кнежевог убиства наодио са њима , и казивањем Ракичића потврђује и то, да је овај доиста био у Београду о прошлој маневри; в) што је сведочбом Андрије Алексића каФеџије и Алексе Ђукића послужитеља каФанског у Смедереву доказато, да је он доиста био тамо на дан убијства кнежева; г) што је сведочбом Арсе Цинцара — Митровића трговца из Смедерева осведечено , да се он тога дана доиста састајао на само са неким својим се .ћанима; д) пјто и тужени Стеван казује, да му је Филип казивао, да и Мајсторовић зна о наведеном предузећу; и е) што је опште познато а и сам у испиту своме потврдио, да је он свагдашњи противник династије Обреновића а приврженик Карађорђевића, и да је он и у оној Вучићевој буНи — 1842. године дејствовао противу кнеза Михаила. А овако околностно његово признање даје противу њега подпун правни непосредаи доказ — § 222. под Ш. и § 225. крив. суд. поступка. II. 0 кривици Милана Ракичића Петровића. Противу овога стоји: 1., Наведено казивање туженог Мајсторовића — који признаје своју кривицу, на име : да му је г. Мајсторовић саопштио Цветне недеље у Смедереву, да је с Филипом и с Филиповом дружином у предузећу, да се убиством кнеза Михаила насилно учини преврат у земљи па доведе Карађорђевић на владу; да је тада на понуду Мајсторовића пристао и он и придружио се Мајсторовићу да подпомогне то предузеће обећавши поред тога да ће и сам по Смедереву припремити још кога на то; и да је он о прошлој маневри у Београду јавио истоме — Мајсторовићу, да ће се убиство кнежево извршити у брзо, па том приликом и опоменуо Мајсторовића, да буду спремни у своме предузећу за преврат, а после тога и 29. Маја утврђивао га је у томе уверавајући да је од своје страневећ спремио и приуготовио доволј ПО њих у Смедереву. То казавање Мајсторовића противу овога подудара се и следећим околносгима: а) што је код кривице Мајсторовића већ осведочено, да је Мајсторовић доиста био у Смедереву Цветне недеље и 29. Маја; б) што сам тужени Милан признаје, да је у та времена наодио се с Мајсторовићем; и

в) што он сам тако признаје, да је доиста био овде у Београду о прошлој намери. А таково околностпо казивање Мајсгоровића да је нротив туженог Милана ближи основ подозрења по точки 4 § 123. крив, судског поступка. 2., Сљедећа сбића: а) што Божо Ђорђевић шпекулант из Смедерева осведочава под заклетвом, да је Милан као народни војник приликом зекцира у почетку месеца Маја ове године дакле баш пред убиство кнежево, оговарао установу те народне војске и псовајући оца ономе, који је то установио претио је, да истоме не ће добро бити; а зна се, да је ту војску установио кнез Михаило; б) што су Роман Дошек мајстОр и Петар Матијашевић калФа берберски у Смедереву осведочили под заклетвом, да је Милан још првог ил другог дана по убиству кнежевом разговарајући се са њима у њихову дућану о истом случају, говорио о кнезу Михаилу погрдно и презрително, одобравајући то убиство овим речма: мајчина му и ако је погинуо, а погинуо а умро све једно, и ако је он погинуо други је на место, њему се људи обраћали за милост, а он ни главе да им окрене, па су се решили да погину и зато су га убили; и в) што је сведочбом исте двоице сведока осведочено још, да је истом приликом казивао сведок Лошек Милану за бршљан што му је у дућану, да је пре овог случаја уговорио био с Антонијем настојником кнежевих добара, да тај бршљан уплете у Фигури „М." и „0." што би изражавало „Михаил Обреновић", па дато купи Антоније за кнежеву кућу у Смедереву; и казујући ово Милану рекао Лошек, како је кад сада штета за њега и та, што је могао узети за тај бршљан лепе новце, да није кнез убијен, а Милан на. то изговорио: „па све једно, од М. начиниће се П. а од 0. К." ; а ова два писмена „II. и К." почетна су у имену и презимену Петра Карађорђевића, за кога је судски већ доказато, да је наведено предузеће и рађено у његову корист. Ова три сбића под а), б) и в) стојећи једно с другим у свези садржавају такову околност: да је Милан и пре и после убиства обелоданио својим наведеним изразима јаку мрзост и непријатељство противу кнеза Михаила; да је Милан поред тога и претио му злом пре убиства; и да је он у оном разго-