Земунски гласник

11

даоца — доводи се у тсспу свезу са предузећем осталих злочинаца, који су тим убијством ишли да насилно произведу преврат у корист његовог тече Карађорђевића, — доводисето јест са тим у тесну свезу сљедећим опстојатељствама : а) што Драгиша одричући ту свезу брани се, да је у оба та маха сазиваои скупио био ђаке у намери као да са њима састави дружину, која ће као огранак уједињене омладине, на основу њених штатута радити на законитом путу у цељи слободна удружења и говора и у цељи да потпомогне владу у тадањим тешким приликама за одржање поредка: а ова његова одбрана напротив не слаже се ни са његовим иоложајем, ни са случајем, нит са околностима тадањим нити, опет и са његовим самим понашањем у томе скуну : — не подудара се са његовим положајем, јер као проФесор нема те надлежности да може конституирати какову дружину за потпомагање владе у њеним државним пословима, а сам признаје да ни иначе иије на то позват ни од кога, и што и у том положају стојећи под управом ректора велике школе, није могао тако својево-вно ни сазвати, ни држати такав скуп код школе: не слаже се са тадашњим случајем, јер у часу кад владалац падне и то Још мучким убијством и кзд цела земља такбвом несрећом неснокојена и изненађена стрепи и за своје одржање, сасвим је томе неприродно да један и обичан грађанин лојалан — који ту несрећу и зебњу дели а још неприродније да проФесор највеће школе у зем.ви као што је Драгиша - у томе као најозбиљнијем часу сазивље и саставља мирно дружину и то још — као што сам он вели од деце и са овом тражи договора за одржање слободе и реда обилазећи сасвим своје другове — проФесоре — који би му за такову поштену цел. доиста далеко иоузданији били, — а та неприродност објасњава се још јаче и тиме, што су и у том скупу — као што он називље деце, примечавали му Алекса Стаменковић и Арон Нинчић, да није време ни таковом скупу ни раду; не подудара се са околностима, јер сам признаје, да је сутра дан јопг пре но што је он по други нут сазвао био ђаке у школу, обзнањена била прокламација привремене владе, даје власт већ у рукама л.уди — законом на то нозваних и правитељство кнеза Михаила продужило свој до ондашњи рад; и што сам признаје , да је тада полицдја

била сасвим мирна, дакле да у подпуном смислу влада ред, — а при оваковим околностима нитије влада нотребовала помоћи од ненадлежних л.уди за одржање реда — који није ни мало ни повређен био, нити је опет он имао узрока да рад тога скупља ђаке; а не слаже се са гвеговим понашањем, што, сведочбом речених сведока Огаменковића, Вешевића, Ивковића и Новаковића а и његовим нризнаљем доказато је, да је он у томе скупу ђака говорећи о дружини која ће у границама закона радити у цељи просвете и народне слободе и у цељи потпомагања владе, изрекао на послетку и то, да тај њихов екуп може доћи до какове одговорности а као што сведок Стамепковић даље сведочи, изрекао још и то, да ту може и глава играти, па да не би вели, сам одговарао, тражио и покупио за тај скуп подписе и од ђака, — а овакова зебња за скуп онако невин као што га он представља сасвим је неприродна, јер, радећи тако у границама закона са поштеном намером да потпомогне владу, не може бити ни помисла о каковој одговорности за то, — таковој зебњи тешко ће се наћи смисла и код обична грађанина, који не познаје ни одношаје друштвене у држави, ни положителне законе своје земље, акамо ли код једног проФееора највећа школе па још ироФесора и доктора права — Као нгго је Драгиша — који знајући то све и друге још о томе обавештава и учи; иа не слаже се наведена његова одбрана са његовим понашањем ни у томе, што јеон — као што су осведочили речени сведоци Стаменковић и Бешевић, и после иошто је ректор као старешина школе позвао и њега и ђаке у име закона и реда, да се одма разиђу из школе са скупа, скупљао потгшсе од ђака и бирао са њима председника и одборника за управљајући одбор тога недозвољеног и још забрањеног скупа, — а оваково опет понашање, којим се Фактички одриче поштовање и одржање реда и закона, противно је баш сасвим онаковој намери, у којој он вели, да је те ђаке скупио, која да у томе помогне влаДу; б) што је он као што и сам признаје , скупљао те ђаке у оба маха и без зпања икоје власти, па тек кад јевидео, да је правителство кнеза Михаила предузело власт у руке и по убиству кнежевом, и кад га је ректор велике школе застао у том недозвоећеном скупу и растерао и њега и ђаке, онда тек јавља

се власти и тражи од ње дозволење за састав друштва — сигурно да би тим јављањем маскирао го његово својевољно скунљање ђагса као невино, те тако прикрио свезу са тадашњом радњом осталих; в) што је већ опште познато, а код Драгише као проФесора још се известније то предноставити мора, да се свуда за састављање такове Д [)у;кине тражи најпре дозволење, и јавља власти за њеп скуп и онда кад се већ има и то дозволење, а он и без дозволзња и без знања ичијег скугшвши ђаке задржавао их у гомили по дуже , и са њима уговарао не само о саставу дружине већ и о правцу њеном па и о управљајућем одбору избравши за тај одбор себе за председпика а одборника или боље рећи свог помагача Владимира Лзотића, еина Мите Љотића — који је познат противник Обреновића и који се налази на оној страни заједно с Карађорђевићем и то под платом овога, дакле — најпре саставио друиашу на после тек тражио одобрење од власти: г) што је сведочбом Арона Нинчића осведочено, да је Драгиша на улици код касарне у часу иошто је кнез убијен, говорећи са овим сведоком о том његовом позивању ђака говорио овоме, да не говори са њим о томе гласно већ полако дакле скривено; и што је сведочбом Дамјана Поповића осмотритеља велике школе осведочено опет, да је то вече искао Драгиша од њега да му отвори какову собу у здању школском те да тамо уведе ђаке, — а ова два опстојателства доказују дакле, да је то скуплање ђака хтео да чини кријући; д) што је пресудом судском доказато, да је по илану раденика овог злочинства одређено било , да тек по извршењу убијства нападне се на власти местне и ироизведе неред па тако насилно изврнш преврат, и да су сви раденици били за то спремни у томе часу, па неки од њих као Павле Радовановић, Видоје Ивковић, Атанасије Атанацковић и Младен Ненадовић, и обилазили да то одпочну, — а Драгиша признавајући да ни о том његовом скупљању ђака, ни о тој дружини рад које их је вели скупљао, пре овог случаја ни речи ни с ким говорио није, тек у првоме часу пошго паде киез дакле, баш у исто време кад и остали његови сарадници обилазише да одпочну своје улоге за преврат, сазва и скупи ђаке па још и на месту близу полиције — на коју као што је пресудом судском доказато имало