Земунски гласник

џ, се такође напасти у томе часу, и ту са њима у гомили задржавао се све једнако до у сумрак док већ од стране полиције добовањем није заповеђено, да се одатле разиђу, — а ово све дакле очитује, да је он изчекивао сиреман са својом улогом, да остале сараднике подпомогне у предузећу за преват — као што се ово потврђује и отуд, што је осуђени Марић у својим својеручно написаним изказивањима у течају његова испита показао , да му је Љубомир Радовановић казивао још раније како је исти Љубомир говорио ујаку Драгишином, Светозару Ненадовићу, да и Драгиша ради у њиховој завери и да му је задатак да са 1}ацима велике гаколе одма по убиству кнежевом начини буну но вароши и потномогне их тиме у извршењу преврата. Ова наведена онстојателства стоје и једно с другим и између Драгише и овог злочинства у тако тесној свези, да је по њима вероватно, да је он са тим својевољним сазивањем и скупљањем ђака чинио покушење које се лично не може ни на што друго однети, већ на ово казнимо дело; а овакова околност ирема смислу § 118. и 120. даје против њега један ближи основ подозрегг.а подобан примеру под 6. , § 121. крив. еудска поступка с погледом на § 239. истог поступка. 2., Околност та, што је и његовим признањем и сведочбом Катарине Химел, бивше служавке Младена и Симе Ненадовића доказато, да је он прошле зиме и пролетос имао честе састанке у кући реченог Младена и Симе са овом двојицом па и са Павлом Радовановићем; и што је његовим признањем и сведочбом г. Аћима Чумића, проФесора вел. школе такође доказато, да се он састао на само с Младеном баш и у првом часу по убиству кнежевом, — а пре•судом судском доказато је, да су и Симо и Младен и Павле у та времена кад се он са њима еастајао радили на овом злочинству — дакле да еу и Драгишини састанци са њима подозриви, А та иодозривоет утврћује се и сљедећим опстојателствима: а) што је уверењем полицајне власти под Лп 84. доказато, да је он пролетос у почетку Фебруара месеца ирешао одавде у Аустрију 4. а вратио се отуд амо 6. истог месеца и он признао, да је у то време игаао у Темигавар, а иресудом судском доказато је, да су баш у то време осуђени Павле Радова-

новић и Тринковић долазили тамо ради договора за извршење овог злочинства, и казивањем Трпковића код аустријске власти осведочено, да је тада Трииковић набавио и дао Радовановићу и револвере за које је иресудом судском већ доказато, да еу употребљени на убиство кнежево; б) што је сведочбом г. Милана Милићевића, секретара министарства просвете осведочено; да је се Драгиша тада заједно с Павлом и вратио отуд амо на једној лађи и у једном салону а он ово одричући чини се, да нигде у томе путу није ни видио Павла; в) што у том одласку његовом у Тимишвар није правим иутем ишао, већ сасвим необичном етраннутицом, јер путујућиу време кадје лађа радила, у место да одавде, ил на послетку и из Земуна путује водом на Панчево и Базјаш, он иде одавде у Земун, из Земуна на чамцу право преко Дунава па оним ритом нешке до у село Борчу, и одатле на колима у Панчево, из Панчева оиет на колима до у Бршац и тек одавде правим путем у Темишвар — дакле и сам тај одлазак подозрив му је; и г) што он казујући о оном састанку његовом с Младеном на пијаци у часу погато је кнез убијен, наводи, да је чувгаи као прије т.ога од неког непознатог да је кнез иогинуо, отишао тада к Младену на сусрет и састајао се еа њим само тога ради да и њега угшта, је ли то истина и да му је Младен на то казао само толико да је кнез убијеп; а овамо вративгаи се од Младена к дружини — нроФесорима као што енедок г. Чумић сведочи, крио то што му је Младен казао и од истог г. Чумића који га је баш питао о томе а и од остале дружине која је иред њим једнако распитивала да дозна шта је с кнезом , па чинећи се као да и сам ништа не зна, раснитивао и он о томе пред њима. А ова околност под 2. са побројаним опстојатељствима под а), б), в) и г) према смислу §§ 118. и 120. крив. судска поступка даје један ближи основ подозрења подобан примеру 1., под а) § 122. истог ноступка. (Настивиће се.)

СМЕСИЦЕ.

Дворац Сибињашша Јанка. Мађари хоће њег. величансгву цару у Ердел»у да иодигиу дворац иа разваигииама дворца Сибињанин Јанка и то по онозд укусу, какав је онда био. Понов-

љење замка морало сс тако рећи из рдзвалиме да се ископа, а појединости у плану бике по стилу који је у хунско време владао. ђенерал Грент. Избрани председник сједи* њених држава рођен је 27. Априла 1822 од родител>а шкотског поре!«ла, у Мунт-Плеазаи у областИ Охије. Трудом С. Хамер што је био члан у сабору, добије Грент знаменито место у војничкој вишој ;шадемији. Као поручик ступи он у војеку американску. Прве лаворике узбере Грент у рату севера-американском у битци код Пело-Алтоа. У дал>ем току овог рата тако се покаже Грент да је брзо ва капетана аванзирао и Конгрес га у том чину потврди 1850. г. У потоњој години уназаде га Лешто у стајаћој војски и то му се недопаде. Он да оставку и настани се у Мисури до Сан-Лујија као економ. Г. 1859. отвори са евојим оцем у Галени у области Илиноа кожарску радњу, Али кад 1861 букне устанак подражи старога војника да својом војничком способношћу домовини послужи. Управл>ач државе Илиноа постави ва за луковника .21 добровољачке регименте. Од ово доба ночиње Грент у сувременичкој историји знамениту улогу да игра. Већ у Августа 1801 наименоваше га за бригадског ђенерала и наруче му, да чува средњи нредео око Мисиеини, тенешког језера и Охијо. Ову је дужност он тако савесно отправљао да је још савезницима важни Форт-Деазон извојевао, те га зато за ђенерал-мајора добровол>ачких чета произведу. А 7. Аирила 1862.. извојева Грент код Пихе-бург-Ландинга победу што је за савез тако важна била, над јужним ђенералима Ворегардом и Џонстеном. — У томе чину испадне му за руком те ос^оји Виксбург, што је за јужну ствар тако важан био, те га зато постави влада за ђенерал-мајора стојеће војске, а доцније за заповедника целе савесничке војске, што је била у Мисипи Охијо ? Тенеси и Кумберланду. Као такав одржи иад јужним ђенералом Брагом сјајну победу код Катонога. 1. Марта 1864. на предлог нреставничког дома наименује га иредседник. Лтгаколн за ђенераллајтнанта и врховховног заповедиика целе савезничке војске. 2. Јуна 1864. објави Грент војницима са про1С1амаи ,ијом пуном полета, дл је гра])аиски рат свршен, а од прилике после једне године и то 28. Јула 1866. даде му Конгрес после смрти Шкотове иајвеће војничко достојанство под имеиом : поглавице н,еле војске у коме је Грент и дан дани. Адреса Францускнх раденика нкнањСКОМе народу. ,,Браћо ! У Европи се сада броји један нресто мање и један слободан народ вишеНек вамје сретно, Шцањолци ! Иоздравл>амо вашу револуцију, ми иотомци оних људи, који створише 14. Јулија и 10. Август — 1830. и 1848. год. АлИ као потомци тих л>уди ми невал>а, да се само дивимо вам браћо, него морамо рећи: „Браћо чувајте се ! Обазрите се на прилике и иеторије! Можда ће се јуначка Шнањолска сетити да су ио некад највеликодушнији народи иадали као жртва срамних плетака, гадних опадања, бешчасних шпекулација! Добитак слободе биће плод ваше срчаносги и ваше обозривости. Зато се немојте ни један даи, ни час, ни тренут одвајати с мишљу од иостојане цељи ваших тежња — од републике. Нетребају више државне чете, војника и попова ! Сетите се да је Бунапарта изазвао 18 Бријмера, а Кавењак - јулијске дневе! Браћо, молимо вас борите се ва револуцију, не малаксавајте, небојте се и не двоумите само она иомоћу просвете из таме глуиости и иразноверице избавља. Она ће уклонити сиромаштину а уједно с њоме и иоследње Форме човечанске несреће. Из те рсволуције, за коју, сте се ви машили с оружјем у руци, мора изнићи она велика будућност, коју ће мо и ми кДд .тад достићи и која ће се остварити за све народе савршеним достигнућем слободе, једнакости и браства т. ј. достигнућем ирава човека и грађанииа, која су основалана законима ирироде и привичности! Браћо држ'те се мушки! Живела слобода Шпањолска! Шнањолци! Франнуски радсници шал>у вам братске поздраве!

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Соиронова печатња у Земуну.