Земунски гласник

2

* '« « ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. ( } Земуи. Школски саветник г. др. Богишик опширио је извешће дао о својим опаскама на испитима овдашњих школа, и то је извешће још пре неколико недеља дошло на нашу власт. Но ми не могосмо досад због не довољног простора о њему говорити, и сада нам је то могуће само укратко, Елаборат је тај са свим опширан, и доиста се дивити морамо савесности г. Богишића, кад иомислимо, да је он о свима школама, које су му подчињене, овакво темељно расуђиваО. У реченом израду г. школски саветник најпре у опште говори о земунским основним школама и о реалки. По том прелази на поједине школе, и ту похвално спомиње главну и немалку ЈкенсКу школу стога, што ту влада добар ред и што деца школу црилежно посећују. Вато похвали надучигеља г. Стојановића и учитељку г-ђицу Паулгерг. Но са другом немачком учитељком не беше задовољан. 0 испитном резултату у српским школама није се у опште похвално изразио, али се нада, да ће и ту бољих успеха бити, док се стари учитељи одпусте па их способнији буду заменули. Али са свим рђаву осуду изрекао је над овдашњом грчком школом и њеним учитељем, где оно мало деце^ што ту има, на доват уче. Није га ни францталска немачка школа задоволила, нити у иогледу на успех деце нити на посету. Па и сам изглед школе учиниио је не пријатан утисак на њ. Он зактева, да се ту женска деца од мушке оделе. Најбољу осуду изрекао је над јеврејско-општинском школом, које су га усиеси врло задовољили, што приписује труду и сиособности јеврејских учитеља. Том приликом ирепоручује општинском старешинству јеврејском, да се цобрине за бољу и пространију школу. Још је у ошпте г, Богишић цримећавао, да је у овдашњим школама, осим мало изузека похвале достојних , учење . механично и нити сј1це нити дух изображава, Он је ту констатовао, да Се турновање, осим у реалки,мало или ни мало не упражњава, макар шгоје то преважно, које сву пажњу заелужује. Зато и предору чује, да се томе за доста учини.

На послетку препоручује г. Градоначелнику, да свима учитељима садржину његове релације до знања достави и сваком по наособ или дотичну похвалу или укор писмено саопшти. Исто тако наложено је месној власти, да се стара о набавки нових поучних срестава, како би се збирке што имамо умножиле и обогатиле. Ово је у изводу релација г. школског саветника Богишића. Ми је саопштавамо с тога, да се читаоци наши увере о срдачној бриги за унапређење пучкога школскога поучавања, коју показује родољубиви наш г. Валтазар Богишић. Ми овом приликом опеТ позивамо родитеље, да и оии чу племениту цељ народне просвете потпомажу пазећи, да њихова деца уредно у школу иду. (Онштнпско иоће 24. Октобра. Свршетак.) Иосле подне отворила се седница у 4 часа. Онштинара било је мање на састанку нег што их је било пре подне. Док су се општинари искупили један по један, извукло се имена оиих општинара, који ће за идућа три месеца приседавати примирителном суду. Том ће приликом рећи општинар г. Паић, кад је видео, да је и његово име извучено, да ће скорим изненадити општинско веће, који израз општинари тумачише , као да хоће да да оставку на звање општинара. Први предмет што после подне дође на ред, беше извештај коЈирсије, која је била изаслата, да испитује потраживање бившег општинског баштована Сарија, који тражи 83 Фор. из оиштинске касе. Комисија пронашла је, да би исти баштован имао по правди 90 Фор., јер је толико трошка имао око сађења мел>а, премда резултата нема никаква од његовог труда. Комисија је за то, да му се да оно што тражи, усљед тога решаваше, да се бивпгем баштовану исплати у име тога 53 Фор., почем је 30 Фор. већ примио. Грађанин госп. Шпилер тражи допуштење, да може своју гостионичку радњу иред бежанијском капијом преместити у своју кућу у вароши, иреко пута гостионице „код лава." Ова молба Шлилерова наиђе на жестоку опозицију. Г Ивић рече иронички да у том крају вароши нема још доиста бирцуза, ту су само осам бирцузи ! Он није за то, да се гостионичке радрве уопште умноже јер их има одвише по потреби вароши. То само служи ва деморализацију, Колико су од штете због тог закона претрпсли они, који имају куће са реалним иравом, које ире много већу вредиосг имађаше, него што сад имају. Да је по нравди, требала је држава, кад је тај закон издала надокиадити ту штету, $ао што је чииила код сиајинских добара, Тога мнења бејаху већином и оетали општинари, те је решен-о, да се одбије просиоц, и наложено му је, да тај посао и одсад ради на том месту, за које га је добио. Бивши чиновник г. Ђорђе Ллцко тражи концесију, да може у јгЈемуну отворити тако звану извештачку канцеларију. Ђенералкоманди поднешену прошњу ова је вратила мађисграту с на-тогом, да се најпре саслуша мне1&е оцштинског застуцништва о том предмету. Узевши га у пресрес ојпцтиг џа одобри тражиоцу његоззо за1?тевање по краткој дебати с том прцмедбом, да подузимач дзјпре треба да цоднесе тариФу таксе, к< је ћо за свој труд наплаћивати од муштерија, и да се има строго држати полицајних нродис^ у обзнру џц, служитеље и сдужар^е.

Полиција поднесе комиоионски протокод, ко коме се показује потреба, да се наспе долина на сред раскршћа лутријске улице, где се скупи голика вода од кише и снега, да се ту пролазити не може. Решава се, да ће се при регулисању речене улице на то обзир узети. Г. Павле Иуљевић, трговац, тражи ираво на гостионичку радњу у кући под бројем 201. у горњој вароши, коју је ту скоро кунио, и таман је удешена за такав посао. Он се одбије са својом прошњом из истих узрока, из којих није ни Шпилеру дозвољено, да своју бирцуску радњу нреместа у варош. Изаслата комисија, која је имала прегледати место, где се Гардош срушио, поднесе извешће о томе своме послу. Она је тог мнења, да се оставе земљане масе ту, куд су пале, јер никоме не сметају, а сила би трошка стало, да се оданде уклоне. Али онај део брега, који још стоји, но првом кишом може се срушити, треба одкоиати. Наложено је господи варошким претставницима и онштинару г. ВолФу, да они воде бригу о том послу о трошку општииске касе, на што их општина овлашћује. Још једном се поведе реч о посленом реду за општипско већање, као и о томе, на који би начин општииари најбол»е могли напред да се известе о иредметима, о којима ће да се већа, како би моглн темељно да их ироуче. По дужем дебатовању решенО је, да један одбор изради и једно и друго, У тај одбор избрани су четири варошка иреставника и г. Ивић, који да се умоли, да се тог посла лати. Одбору је том приликом препоручеио, да се у погледу на послени ред држи оиределења §. 135. општинског устава. Г. Градоначелник јавља, да је бечки Фабриканат Кернрајтер паробродом послао шмрк, што га је општина наручила и 100 комада пожарних каната. Рачун износи 839 Фор. 60 новчића. То извешће градоначелниково узме се на знање с том примедбом, да одбор аа одбрану од пожара има да води бригу о тим стварима. Имтересантна дебата беше и она, што се породи усљед понуде г. Гириновића, учитеља Француског језика. Овај се госиодин нуди општиии да иредаје Француски језик ђацима у овдашњој реалки, по три часа на недељу а тражи за то 20 форината месечно. Г. Градоначелник рече, да је то добра прилика занапгу децу, анијевеликим трошком по општину с.копчано, почем ће они ђаци, који су имућни родитеља, еами нешто морати да плаћају. Црви варошки преставник противног је мнења. Он рече, да Француски језик није за нас ; он се нигде не учи но нижим реалкама. Српска деца доста морају да се боре са немачким језиком, рече, ва коме се предају толико тешких учебних предмета, па кад би још уз те и Француски језик учили, неби научили ни један ни други. Општинар г. Илкић побивши основе г. првог варошког преставника рече: Немојте на пут да стајете нашој деци. француски језик изискује се већ сад у многим околностима живота, још нужнији ће бити за сваког кад се буде светски обрт и код нас већма развио. Већина онштинара, скоро сви, делише миење г. Илкића, најпоеле и еам г. први вар. преставник, те се. решава да се прими понуда г. Гирииовића, но најпре земаљска власт ваља да му допусти, да може #раннцуски језик предавати. Општина му гарантује годишње 200 Форината, Н тај ће језик бити нрописан нредмет за сваког ђака реалке. Предаваће се три часа на недељу. Ђаци имућних родитеља морају , платитп за то извесну даколарину , која ће се поздније определити. Аг;о би пак еувишка било, то ће се тај сувшпак додег дити да сиромашне ђаке Ј)еа.1ке. Носледњи предмет ове седмице беше нредрачун прихода и расхода општинских за идућу 1869. годипу. Г. варошки Управитељ чита изведће рубрику за рубриком. Ово је предрачун.