Земунски гласник

већ за „спрдљу и грдњу" гато му много више доликује. — Г. М. Блазнавац намесник кнежевог достојанства данас се венчао са г-ђицом Катарином ћерком пок. г. Ане Константиновића, сестре од стрица нок. кнеза Михаила. — Данас је намесништво издало прокламацију на народ. У њој се каже да је свршено суђење шго га је било и да се укида опсадно стање. Народ се позива на слогу и л>убав, и на потпомагање у великом раду што га данашња влада преда се има. — Митрополит обратио се с тога, званично министарству просвете што чиновници по унутрашњости Орбије недрже се прописа црквенских те мрсе у посне дане. Он иште да би се од стране владе чиновницима издала заповест, да у потоње чиновници недају такав хрђав пример народу. На ту молбу минастарство расписало је свима надлежатељствима да се чиновници од сада тога чувају. — Из Београда добисмо прокламацију народу српском, коју су намесници књажеског достојанства ономад у Четвртак издали и која овако гласи: „Брако! И последњу реч своју изрече суд нашу делу великог злочинства, које је извршено над напшм непрежаљеним књазом, Михаилом Обреновићем 111. Кривци, који су у овоме ужаевом догађају у Србији учествовали, изнађени су и предати казни, која ихјепо закону чекала; а хвала пријатељству краљевеке владе суседне нам Угарске, предузете су мере и пвотив оних, који су ово паклено дело на оној страни сковали. Раскњаз Карађорђевић, главни виновник злочинства, пошто је судом нашим оеуђен на казну, коју је заслужио, тавнује сад са неким својим сукривцима, у престолници Угарској, где је становао од како је збачен са престола, на коме је недостојно седио. Можемо се надати да ни тамо неће ни њега ни његову зликовачку дружину мимоићи праведна осуда. То можемо с ноузда1вем очекивати од правдољубивости угарских судоваи племенитости наших суседа, који су са свију крајева и из свију кругова својих похитали, да жигошу богомрско дело убиства својим гнушањем, а нама братински да изјаве дубоко учешће у обштенародној жалости, која нас постиже. Исход суђења свршеног у Србији над убицама књаза Михаила показује, даје заверу скројио и извршио двојаки измет људски: друштвени, који је у Тончидеру испаштао ра-=-

није грехе своје; и политични, који ја ван отачбини по туђини лутао. Само меф робијашима, међ својим сродницима и слугама ношао је тешки преступник одзива својим погибелним плановима. Тај појав показује нај јасније, у каквим је редовима Карађорђевић бројао своје приврлсенике, докле, напротив, обштенародна, безгранична жалост, која се показала за нашим великим покојником, као и љубав, којом је пригрљен млади огранак Обреновића, дају нов доказ, на како широком и чврстом темел,у стоји наша народна династија. Србија прође кроз опасну кризу, но слогом она из ње изиђе ни мало неослабивши. Ако је зликовачка рука и испела, да љубави нашој отргне највећег патриота, опет нам остаде снага, коју је оп створио, остаде она велика народна мисао, којој је оп живот свој посветио био, и коју ћемо ми, у име Бога наставити силама, које једнако прирашћују. У земљи је свуда ред подпуно одржан, а у суседству и свему иностранству, разборитим владањем народним, очувано је Србији оно исто уважење, којеје она и пређе свуда уживала. Браћо, свршетком изузетног положаја, у који бисмо бачени тешким ударом, који претргшсмо, повраћа се кад све у редовно стање. Олободпи од јако да све силе своје посветимо искључиво бризи о напредку земаљском, о развитку установа народних, присовимо у иомоћ благоелов божији, па приступимо многим и тешким задатцима, који нас чекају. Успех не може изостати нашим трудима, ако продужимо онако исто мудро владати се, као што смо чинили у тренутцима највеће опасности. Зато останимо скупљени, као што смо, око престола свога младог књаза, и као што негда чинише синови на гробу отца свога великог Немање, заветујмо се и ми над палом жртвом, да ћемо, улазећи у дело народног препорођења, руководити се једино обзирима на обште добро. И Богу и домовини љуто би сваки онај сагрешио, који би нарочито у овако важним часовима покушао да данашњу дивну слогу народа српског ремети: правда и божија и народска не би га мимоишла. Идући само тим путем слоге и патриотетва можемо се с поуздањем надати, да благослов небески неће изостати, а да се богато не излије над Србијом и њеним владаоцем, — На Митровдан започеле су у Нешти конФеренције ради захсл уче-

ња поштанског уговора између аустријско-угарске државе и кнежевинеСрбије. Угарском министарству 'Јрговине додат је бечки миниетарски саветник Пилхал, а Србију заступа ту г. Младен Радојковић. — Карантински прописи, гато г Пешти постоје против говеђе куге имају велике судбе носити за трговачки свет. „Пестер Лојд" приповеда овај случај : Четири трговца из Суботице пошљу на садашњи пештански вашар 15 кола вуне и јагњећих кожа. Ово задржи кордон за говеђу кугу и потражи сведочанство да ли еу вуна и коже чисте од говеђе куге. Притежаоци казиваше да у Суботици нема говеђе куге, и што је значајно, то није доста ваља још свадоџба. ТелеграФирају у Суботицу и отуд им јаве да тамо нема говеђе куге, све узалуд кад наредба од мађистрата захтева да се има сведочанство. Но зашто нису 'хе наредбе по свима пијацама завели да се бар трговачки свет по њима унравља? — На чешкој „западној" жељезници догоди се код Хоровице судар пасажерских ватрених кола у коме је и војника било, са теретним колима ватр еним , при чему 29 особа су убијене а 61 тешко рањено. Међу мртвим и рањеним има много вбЈника. Многи лекари одправљени су из Прага томе несретном месту. Нови ји извештај доноси да су и мртви и рањени самивојници а од цивилних никоме ништа није шкодило. — Ово дана подигне један полицајски агенат тужбу, противу ваљанога попа хуке, што се бајаги у његовој проповеди садржи нарушење јавнога мира. Агенат је предику својим ушима слушао и заклетвом то потврдио. Међу тим се јасно увиђа да агенат ни предике чуо није. Један полицајски помоћник агенту је прочитао у кратком нацрту попину предику а агенат је на намет научио те с таким убеђењем хоће суду као сведок да претече! — Раскраљица Изабела дохпла је у Париз. Цар јој је путовање од По-а до Париза особиту свезу и своја салонска кола на расположење дао. Кад је око полак ноћи ириспела прими Изабелу царски ађутанат Кастељно и негдашњи шпански посланик Мон. У Павиљону Роану где је за време узела стан, очекиваше је њена мати Христина.