Земунски гласник

30

дерфг ђпшп[ађг(, ђаб рп(Јсге Ог1е 1П ипге!п« (1феп ЗВођпипдеп аи?Ји(ифеп р(1ед(. Ппдеаф(е1 &е[(еп шаге ђаб (иг пиф Гете 33етан1а((инд, дедетиагНде 21&теђг јк (фгејђеп, шеип тф* ђје 21ндедп[[епеп ђгг44е ^ефпеп тб Жикчђ деЈодеи ђаЛеи. еггед* јеђегЈеИ бЈаииеи ипђ ЗЗегшииђегиид, гоегт Ме 616 Јиг Ип»ет[фат(* ђеН дејКеЈдегЈе ©ефевдеденгоаг* (гф а6тиђ(, ејдепе [фти |1де 9Ва[фе апОегеп аи [Ји &гтдеп, ђа$и а&ег ђеп 6фе1И ји вегбге^еп, ^а^ аНеб т бђгеп ађде1аи[еп [еј ©о ег$ађК тан пф, ђа(ј ет ЗЗД »ои ћегбег ?1г( т!{ [еЈиет @е* ГгеЈаг т ејнет ®1аГее ат @гађен ји 2б1еи де[а[)геи [е!. 21нб 21п1а(? »он ©([[егеИЈеп пчи[ пин 1>ег §иг[1 [еЈпен ©е1п'(аг &еIт 28адеп[ф1а* де ан[ Ме @а([е ђтаи'3. Фег ип[ан[Ј Лотаиб* [реМт(е шаг абег де[а|ј{ денид, |1ф јц гегкиден ин1> [сф пиЈ кг 1афе(пђ[1-еп 9№1пе Ји етр[еђ[ен. ЗНе[е ебд1и[1(:е §оШф?е;Ј »ег[е|1е ђен §иг[*еи т ©Јаипеп, ипђ ђаб 'фи&((!ит 1П Зггфит. (§Пхшз ађпНфеб де[фађ нин аиг 21и(а(з Ме[еб <5«п&[фш6епв аиф ђ!ег Ји ©етПи ЗВађ# геп1> натПф Гаг1П „еЈиет 93а(ег (Јее 8га1н" а([о дапЈ ет[аф де[лдг, егнет ® е т е ј н ђ е г а ? 1ђе баб ебеп тф1 [ф«ичфе(()а[(е бођ егфеМ П)1г6, бар ее [иг Ме 21ппеп т(( 2Вог(, [ие [(ф ађег пи( !Еђа( [огд(, јпђт ег [гф 6 Ж(а[1ег ит Ке ђорреКе 2ба(Маге • 6е[фа[[ен (Ар(, деђ( Ме[ег §еп- ји ејнег »оп ииб а(1еи деаф(е(ен фег[он, Ме ГеГн ©ететбегаф ([(-, аиф )иета(б шаг, ипђ [иф( §и ђеп>е([еп, ђар пис ђеп ђе>јејфне(еп 9Вог(еп пиг |'(е дете1»( Геги Гаин. ЗКет ег[(ег феп - @(ађ(»егогђне(ег! ©Ге аНет шагеи ђат«: детепи ипо пис аиб ©фопиид пниеи Ие 21ибђпМе ипђе[((тт( де»ађ(1 Фоп Зђпеп П>иг1?е Ме[е§ 6[[еп1((ф (т Ј?а[[еђаи[е инђ тК Зсетитд Зђге? 9?ат.енб егдађи инђ пи( 9{и(!иф( аи[ Зђг 93ог(еђеп, тогиг [о »Ге1е 21!се бег 2бођ((ђаКд!еК, [о «1е(е 0р[ег [иг ђаб аИде* тете 33е[(е, [о 1пе( @(}е(ти(ђ »егЈеЈфие! [гф рн= &еп, тир(е Гф ђег @гјађ(ипд »оНеп ©(аиђен беи те[(еи. @о \?1еГ [пг ©1е бердЦф бе.г тт Зђнеи т1§оег[(анђепеп 2Вог(е, ииђ 1ф гонгђе је($( аи[ђогеп Јбинен, теии @(е и(ф( Јн ђег (еЈ(еи ®ете(иђс1га(ђб[1|ипд ђ{е[ен @едеп[(аиђ јиг @рга< фе деђгаф( ииђ 21н[јф(еп ан[де[(е((( ђаКеп, ји ђеген ЗЗегбгеКипд (ф ђекгадеп нчН. Збн' ђађеп »оп Зђнен [фоп б[(егб 1Н ипђ аирег ђет @е« тетђегафе 53еђаир(индеп деђбг(, ђЈе (п нпб бафеи еггедеи ти(ј(еп, [ођа(ђ ниг ђеп бтп ђег[е(6еп егдгппђеГ, таб №ођ( 1и ђен (е((еп[(еи $аИен де((нд(. 2(6ег Зђге ЗЗеђаирКтд, ђајј ђге @епф(е ииг еђгНфе ?еи(е ађигЈђеКен, (пе ђеи ®фте|ђет ђеб ,,©еиђ (сђ1 'сјђепб" ђадеден иит ђег „ЗВа[енте1[(ет" ђег 9{1ф(ег (еј, иђее(г1[[1 аНеб »он Зђиен ђјбђег т ђ1е(ет @енге @е1е(((е(е. 3)а ђпг((еи (е(ђ(( Зђге ^гатђе ит Зђееп 5Вее[(аиђ 93е[отдт$ (а((ен, (бт ииф ађее (тђ ®Ге пиг ет @едеп[(апђ ђеб ЗК(((е1ђб детогђеп. 3)ет|еи1ден фепи, , ђет инђети(еп, теИ пГф( аидедг([[ен, 6е1 ђје[ет @е(едеиђе(( ђен 21и6« (ј)тиф де(ђан, ђајз нит е;и ©сђит!е ђет ЗВет« (а((ет ђсб „@еиђ (фте1бепб" (п/Јиг ЗЗеђегЈЈдиид, ђајз ег, ђет јгф ђптф бшдсђјдЈеК иоф И1ета (б аибдејејфиеЈ, аиф ти ђ:е(ет Ж((еГ Ј (раг(атег итдеђен (оИе, ђеии тетеб Зб(((снб ђаГег нит @тен јит 23ет(пдиид, ииђ ђ1е(еи (оИ ет ђе((ег

(пт [1ф ђеђаКеи, (оп[1 !оии(е еб Ј1ф еге(диеи, ђа$ ет натеи(об т ђег ЗВеК ђегит(ан(еи пшр(е; ете §а(аК(а(, ђ(е гђп ђорреК (п([(, нафђст ђге(ег |ђпг игегдене 23едп([ !рајгдга(г(ф (фоп (1Т1г( (е1П ђпг((е. ©о 01е( ?ит 21ђтеђт дедсп ?еи(е, ђге !ете Зи(аттенћт(( »огп.&егдеђеи (а((ен {бниен, ођне пђет 2(&№е(еиђе, | оогзидвше|(е пбет ђен 93ег(а(* (ег еђгађ (фпегђег1 (ф Ји (ф1т:р(еп, ђге ађет д(еГф @([( инђ @е([ег паф аИеп ©еКен (рп^еи, П)еии тап фпен Гђге ©е&теЉеи ђ(об(ед(. 9Шф нмгђ ђаб н(ф( ађђаКен аиф (етнетб# ђт т(( ©фопипд ђег $ег(онеи, ђетен тота< К(фе @еђгефеи, наф ђет @гинђ(а^е „п'(1еп()о савКдаге тогек" јшн @еден[(анђе ђет Зћ:(К{ ји неђтеп пнђ (афегКф јц тафен, ђенн (фои фогај [ад(: „©фпеПег ег(ети( тап [а ј!е(в ниђ ђеђаК аиф Кеђет №аб (роКепђ ©иет де(ад(, а(б таб ет де(ођ( ииђ тК @ђт« (итф( де&!Шд(." Рег ШефЦег *гее „^беп^фтђепе."

Учитељ и — папзпја. Надам се да ће ми штовано уредпишто „Зем. Гласника" уступити мало места у свом цењ. листу овим неколиким редцима. Сви знамо да и зкивотиља и биље на одређеним местима и у одређено време морају од човека добијати све што им је развитку органском нужно, да бујнија, правилнија, лепша и плоднија постану. Та нрииомоћ животињи и растго&у од стране човелије пружена-зове се- нега, Па и човек је у доба детиљетва налик на растш&е и гкивотпњу а у неком погледу још и млого несавршенији од ове последље. Нсјаком детенв;ету је нсобходно и преко нужна помоћ старији и одраслији; нужна мј ^ је нега, изображење и васпитање све док до евог зрелијег узраста не дође, ,да самостално у свет поузданом ногом крочити може. Да и не речем ко су то, гато му своју негу и васпитање пружају, свако ће лако знати да су то 1. родитељи, као природни васпитатељи и 2. учитељи, као људи који се једино том позиву, учитељству и васпитатељству посветише. Док дете у седму годину узраста свог ступи већ га родитељи воде свом заменику и овом га предају да га по законима природе а на основу својим учењем вадобивених начела и у даљим данима младога жића руководи и свему штојелепо, благородно , узвишено , нужно и кориено обучи, како не би у зрелим годинама крочивпги једномна стазу практичког живота стао и освртао се незнајући како и где г да са суграђанима свој опста- нак нађе. Из тога наведеног види се јасно да је. учитсљеко звање истина тегобно али и веома важно, јер укратко реченО из руку учитељских очекује мати црква временом добре и побожне ришћане, држава мирне и верне грађане , народност свесне и родољубиве синове а опће друштво човечанско умне и племините суграђане. Према тој важности учитељског зв^ања и општине се у појединим местима заузимљу да своје школе по потреби рашире и са што бољим за свој позив приправним људма снабдеју не жалећи ни огромнијих материјалних жртава цели тој принети, са којима се учитељу опстанак осигурава, али докле? Заиста тугаљиво па ипак праведно и на дневном реду стојеће питање ставих; жалосно је и јадно — наравски по учитеље — што на љега у одговор добијамо : Учитељу се дотле опстанак осигурава, док је телесно и душевно потпуно здрав те својој дуж- .

ности одговарати може, дакле док сдужбопати може. Но ако кад (по несрећи) или старошћу или бољетицом каквом изнурен ослаби те више свој посао отправљати у стању не буде, онда — е онда му је слободно умрети или чекати, да му гаврани рану доносе , јер ретке- су те опћине , које мировину својим учитељима дају, ма ови и кроз дуже година само у оној опћини службовали; гдс их је и немоћ стигла. Ако ли се где таквом беднику неко парче помоћи и пружи, с тим му се указује само милост од стране дотичне. опћине учињена, а не праведна награда за многогодишљи труд његов, што га је, васпитавајући и изображајући неколико нарагатаја цолагао. Ето тако стојимо са учитељском панзијом по сиуда и само мали и врло рстки се изузетци лађу. И баш то, што је учитељ у случају душевне и телесне немоћи слепој судбини туђег милосрђа остављен, што опћина у том погледу иикакве обвезности према тим бедницпма нема, и што. и сам § 28. саборских закључака донешених на српском народном конгресу од 186 4 | 5 . год. а уре^ених , допуњених и промењених највипк м санкцијом од 10. Августа 1868. год. (види Школски Лист бр. -20. о. г.) гласи : „За панзије учитеља и за помоћ њихових удовица и еирота завешће се један општи фонд, за који је специјалан план мзрађен," и тим нам у духу још сасма недознат и неизвестан , даде ми повода да се запитам : да ли би могла браћа земунски учитељи сами себи панзију, колику толику, створити ? Ја држим да би и усуђујем се свој предлог учинити, у следећем : 1. Частита опћина Земунска повисила је ове године плаћу својим учитељима и како еу учитељи у Земуну поготово сви (засад) неженати и још их врпца „житејских попеченија" јако не стеже, могли би лако од своје плаће уштедивши неки проценат мееечно на страну остављати и редовно сви у овдашњу гатеДионицу на ту сврху улагати. 2. Учитељи се и овде каб и свуда ваједно са школском децом употребљују као суделујуће особе при сахрани и опеду у Христу умрле браће. За тај ■груд има се учитељима, у договору ових еа црквеним туторима, наравно награда одредити бар толика, колика већ по свим мсстима српским постоји -— јер бесплатна сарадња при поменутим приликама не спада никако у прописану дужност учитељску — и сав отуда долазећи новац имао би се опет у штедионицу у име подједнаким деловима на све земунске учитеље спадајуће мировине улагати. 3. Са парастосима ваљало би тако исто уредити. 4. Свако правоелано српско место, као и ово, слави св. Саву као иатрона школ.ског и том приликом могао би се приход од држане „беседе" тој цели жртвовати. б. У нашем месту постоји „Певачка Задруга", а поетизавању њене цели врло би одговарало, кад би и чланови исте договорно са учитељима, једну ваиредну „беседу" преко године у корист остварања у речи. стојеће цели, приредили. „Певачка Задруга" ваљда нам не би већ и са гледишта човечности ово одрекла. 6. И сама плем. опћина имала би ее најпонизније умолити да нам и моралном и материјалном дарежљивошћу у том погледу рука помоћи буде. Узимљући још и друге изворе у обзир, којиби предузећу том као потпорањ служиле, мислимм, да би тим начином „сачували беле новце за црне дане". — Истина, да нам то не би никаква грдна помоћ била, али помоћ остаје домоћ, и ономе, који је ма у каквој мери откудгод прима, свагда му је, особито у данима беде и невоље, као зрачак утеха добро догала, јер се вели: „Које сит/ гази мед ногама; а које гладан и горчина му је елатка," а српска пословица каже : „Боље ишта него ништа !" У Земуну, 8. Новембра 1868. Ст. Л. Мнлашниовић, учитељ 4. разреда.