Земунски гласник

I У Зем^пу, 1. Дскембра 1868. ГЛАСНИК

Земунски Гласник ивлави Недељом у јутру. Цена му је годипгња 5 фо * Предплату на Земунски Гласник нрима из Аустрије Сопроновапечатн.а ринти у банкнотама заједно с Поштарином или достављањему куку. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарИном. Број 5. граду. Предбројници из Босне, Херцеговипе и Старс Србије предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

КЈ

Законитост п опортунитет. Мидо нам је, тто можемо јавити, да члапак у прошлом броју овог листа „Ко има руководити избор члановаза црквену скупштину?" није остао глас вапијућег у пустињи. На њега су се истина испочетка гдекоји љутили, но кад им и други доказаше, да је оно прави пут, ако хоћемо по закону поступати при избору чланова за црквену скушнтину, и сами напосљетку пристадоше на онај предлог. 25. о. м. договоре се н>их неколико ошитинара, да други дан четир преставника иду г. Градоначелнику и да му изјаве жељу целог српског сТановништва ове вароши, да Црквена општина од 1861. године руководи избор чланова за црквену скупштину, која се има по потврђеним саборским закључељимаустројити. Отишавши г. Градоначелнику, овај им жељу одобри, од кога отидоше г. Проти, као претседнику поменуте општине, и рекну му: да је сад љегова дужност, што пре сазвати етару општину. Он им обеКа то учинити и за 28. о. м. заказа седницу црквене општине, о којој се опширно извешће налази на другој страни овога листа, а овде нека нам је дозвољено, коју о њојзи прог.оворити. Скупштини истина даје г. Прота иретседавао, но која хасна од туд, кад видисмо, да дужност нретседничку није вршио, као што треба; јер у место да је као претседник отЈ орио скупштину, отворио ју је г комесар, а тако исто у место да је етављао нредлоге на гласање, чинили су то други. Због тога и држимо, да се о гдекојим стварима више времена пропустило, но што би се пропустило, да је претседник дужност евоју испуњаво. Из свакидањег пак искуетва видимо, да у

оним скупштинама, где претседник дужност своју испуњује, да ее ту и брже ради и да је и сам рад бољи, но тамо, где он своје дужности не испуњује. Питање једно изазвало је доста жестоку а и дугу дебатЈј. Кад пак помислимО, од какве је велшсе важности то иитање, онда заиста нетреба жалити, што се онолш#) 'врчиена пропустило на свестрано разсветлење тога питања. Питање то беше: о опортунитету и о законитости. Предлог један беше, да ее.ири спремању за избор нове црквене_ скупштине за правац узме поред законитости и опортунигет у обзир, дочим други предлог беше, да се само законитост узме. Опортунитет је То, кад једна општина, сабор и. т. д. са строгог пута законитости си1)е и рад свој по околностима и магновеним добитцима равна, а да ли је боље и сигурније држати се законитости или околности, то остављамо нека сваки по свом уверењу суди. Пами сџ допада да је пут законитости коректнији, па би сигурно и рад, ио томе начелу вођен био еигирнији и имао би иоспешнијих посљедица. 0 томе нас уверава како рад политичних општина у уставној земуви, тако исто и рад досадањих сабора; јер знамо, да дотле. докле су се држали строго само законитости, и своје су ираво увек боље сачували, а бацивши се на тугал.иво и клизаво поље опортунитета, није им ни рад испао на корист општина и сабора. Може бити да ће јуи старији чланови општинског већа знати, да ли је заиста овако. Наш народ досада од опортунитета није пикад имао никакве иолзе , за то би ваљало , да се једном, како поједини чланови нашег народа, тако исто и наше општине из горњих обзира ставе у свом раду

за општинске ствари на чврсто земљиште законитости, а да се чувају лабавог опортунитета. Сетимо се само како Мађари ни под који начин нехтеше сићи са законитог пута на поље опортунитета, те за то и имају данас тако велику власт, коју зацело неби имали, да се држаше опортунитета! „ДчКо се може узети, да чланови црквене општине заступају мњење Срба дољноварошких, онда се рад^јемо што је половина Срба дољЦ (Јварошких тог мњења:. да се при будућеми''збч)ру општинара има етрого само за коиито сти држати. Гла"сови"су ио'д|еднакб нодељени били, то јест за један су седам, а за други седам гласали, а претседииков глас решио је, да се држи опортунитета. Ту имамо приметити то, да се при гласаљу није коректно поступало ; јер претседник умесго да је исход гласања чекао, он одмах други даде свој глас. Кад узмемо још и то. да је један члан пре гласања отишао, онда сумњати можемо, да је још и он свој глас дао, да ли би се тада усвојио предлог опортунитета. Имали ту доељедности, нитамо, кад знамо , да је ова иста општина од 1861. год., пре годину меморандум министарству закључила послати, кад ју је политична власт распустила, и њене послове предала општинском већу, а сада, да сам тај њен поступак одобри? Ми с тога стављамо ово питање , да нам на њега они одговоре, који говорише у скупштини, да треба и православне члапове општинског већа позвати у доидућу скупштину, јер позивајући њих уједно се и одобравапоступакјукидања цр. општине. То показује велику инконзеквенцију, коју једно морално тело , као што је црквена општина, не би требала да је показала, Ал тако је, ко хоће да се држи опортунитета!