Земунски гласник

44

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Као што чујемо држаће се идуће недеље скупштина варошких заступника, у којој ће бити глаони предмет већања „пословни ред" за општинске седнице , који је израдио сам г. Градоначелник, а не одређени на то одбор. Хоће ли у тој седници и општински предрачун у претрес доћи, не знамо ; но на сваки начим добро би било, да господа заступници буду приправни ако би дошао у претрес. У дворану Читалишта за данас позвани су од г. Ироте чланови дољноварОшке црквене општине од 1861. године; чланови пат; горњоварошке црквене ошптине п • • : . . су од г. пароха Оуботића. а иравославни варошка заступници од г. Градоначелника, ради избора одбора, који ће руководити избор чланова за нову црквену скупштину. То су три тела. од којих свако свога претседника има, но који ће од њих у самој данашњој седници претседавати, то се још не зна. У овој тако састављеној скупштини решаваће- дакле и неки људи , који на са свим друго што примише мандат од њихових бирача. А то су они варошки заступници, који нису чланови црквене општине. (Сединца црквепе ошптиие 28. Новембра.) Овај састанак беше у дворани читалишта после подне. Искупи се свега 14 чланова и г. прота А. Живановић као претседник; комесар беше г. Петар Петровић, ма!)истратски саветник. У 4 сата отвори седницу г. комесар, рекавши *. да су се искупили ради избора одбора, који ће руководити ивбор чланова за црквену скупштину и он отвара седницу. Г. варох Никола Савић рече : пре но што приступимо избору одбора питам, да ли смо овако сакупљени на законитом путу? Ја мислим да нисмо, јер наша варош броји 5000 Србаља, овде постоје две црквене општине, одбор |ге имати да спреми све нуждно за избор општине, која ће заступати цело српско становништво ове вароши, па кад певидим и горњоварошку црквеиу општину овде с нами заједно , онда држим, да је нузкдно , да и горњоварошани учествују у избору одбора, с тим пре, што и сам цесаро-краљевски решкрипт налаже да у будуће у свакој општини само једна црквена скупштииа има постајати. На то рече г, др. Миланковић : Ја непризнајем да смо ми за то на незаконитом путу, јер ми смо се данас сакупили као изабрани заступниди дољне вароши, па на том законитом путу можеадо а и требамо закониту горњоварошку општину позвати да с нама заједнички одбор избере. Г. Стеван Петровић из горње вароши као слу> шалац замоли за реч и рече: давнашња је а^еља горњоварошке општине, да се са дол»новарошком саједиии, но та њена жеља иаилазила је на препоне, које она није могла отклонити. Г. п^рох Суботић тео је увек да он буде наша контрола. Ми ћ^мо сад сви драговол»но ирестати с вами у заједниду. Г, Стеван МарковиН рече: небили се заједничг ки рад и овако могао започети: да ми сад, почем смо у скупу, изберемо одбор , а да тако исто и

горњоварошка црквена општина из своје средине избере себи одбор, па да та два одбора у заједничким састанцима на спремању за избор нуждног раде. Г. Јован Д. Јовановић противан је томе и рече: ми треба сад одмах братски да радимо, а не да се цепамо. Г. др. Миланковић рече на то : између предлога г. Савића и г. Марковића нема у самој ствари никакве разлике, но само у времену; лрви хоће да се одма а други да се одбором заједнички почне радити. Г. Радојчић рече, да му је мило, што је од г. Петровића чуо жељу горњова* рошке општине, па за то је и он за предлог г. Савића. Овај се предлог једногласно и усвоји и изјави жеља, да г. прота Живановић достави закључак овај претседнику горњоварошке црквене општине г. Суботићу с тим, да он сазове чланове горњоварошке црквене општине у заједничку седницу са дољноварошком у Недељу т. ј. 1. Децембра у два сата после подне. Г. комесар рече: да тада треба и оне православне чланове ошитииског застунништва позвати, ко'и нису уједно и чланови ове црквене општине. Г. Ми.тош Радојчић у евом подужем говору између ост?1Л"'Г рече, је «.-;1мо она ошптина од 1861. године законита да 2>;;д:-г за ивбор нове општине, али почем је општинско веће дуже од годину даиа Фактично заступало црквено-пгколске ствари, то држим да јби из „опортунитета" добро било да се позову пр&вославни чланови општинског већа, који нису у оној Јшквеној општини, којих и онако нема више од три-четири. Г. др. Миланковић мисли да нетреба силазити с пута законитости и кад г. Радојчић и сам признаје, да је само ова општина законита, да останемо дакле на законитом путу, без обзира на опортунитет; јер само на законитости сигуран је рад, а за љубав два-три човека није рад да се силази са законитости на опортунитет. Г. парох Савић и сам признаје, да је општида од 1861. г. законита, да она руководи изборе, али иочем општинско веће радећи за цркву и школу, није дало рачуна овој општини о своме раду, то сам и ја, рече, из тог обзира и из „опортунитета" да се и они позову. На то г. др. Миланковић рече: истина да оно није дало рачуна о своме делању, али време томе још није прошло, оно може то и касније чииити, и то или овој или ново избраној општини, те зато и тај разлог за призивање оних, који нису чланови законите ове скупштине, са свим и отпада и ја сам опет, рече, зато , да се строго законитости држимо. Г. Јован Д. Јовановић слаже се са предлогом г. др. Радојчића, тако исто и г. Илкић. Г. Ђока Д. Јовановић рече, да није нраво да се и они не позову, јер међу њима има ваљаних, паметних и поштених људи. Дредлог г. др. Миланковића бранише г. Ђорђе Солар, г. Стеван Марковић и г. А. Д. Јовановић. Г. комесар пак рече, да је њему г. Градоначелник рекао, да су варошки преставници њега молили, да иоред оиштинсаог већа и чланови од 1861. г, могу при спремању за избор суделовати. На то рече г. А. Д. Јовановић, да они нису то искали, већ да су искали, да ?се само општииа од 1861. г. постави у своје законито право. На иослетку г. Радојчић рече још неколико речи у одбрану свога предл га и опортушггета и стави г& на гласдн>е. Ва њега беху: г. ирота Живановић, парох Савић, Јован Д. Јовановић, Ђока Д. Јовановић, Ђока Илкић, Ђока Јоваиовић Н1еширџија и Ђока Лазић. 8а предлог Милаиковићев беху: г. Тоша Р, Томић, Димитрије Младен, Т>орђе Солар, А. Д. Јовановић, Стеван Марковиђ. и Игњат Ц, Јовановић. На жељу г. А. Д. Јоцан »вића већином нотпомог.^ут стави се поимфцце у записник, ^ласање. Са овим се у б х /, г сати сврши седница.

(Задружно.) — Данас у Недељу у бече, држаће пева^ка задруга српска у својој двоЈ»ани до Читалишта редовну своју годишњу скупштииу. У идућем листу јавићемо читаоцима о стању њеоином.

0 местини црквсшш општинама. (Наставак.) § 40. У делокруг местног црквеног одбора спадају следећи предмети: а) Он извршује закључке местне црквене скупштине, као и више црквено-школске наредбе у општини. б) Он бдије над добрим редом при служби божијој. в) Ов помаже пароху при уздржавању црквеног запта и морала у општини : упорне опомиње и укорава. г) Настојава око зграда црквених, парохијалних " и школских, и пази да су све чисте и у добром стању. д) Поставља, подзирава и одиушта служитеље црквене и школске, е) Бригу води, да се точно издају плате и пристојбине свештеницима, учитељима и учитељкама и нослужитељима црквеношколским. ж) Води бригу за сироте, удовице и убоге. з) Чува, умножава и управља имањем црквен им, парохијалним, ппсолским и убожним, и има инвентар свега тога имања сачинити и сваке године попис тај понављати, да се нове ствари у инвентар уведу, а покварене избришу. и) Он издаје асигнације епитропима и старатељима убогих породица подмирења већих трошкова. ј) На начин од местне црквене скупштине под интерес, а непокретна добра под закуп или најам ; закључује уговоре сваке врсте за .зидање или обнављање и украшавање цркве, школе и других зданија, као и уговоре за друге црквено-школске потЈзебе, и пази, да енитропи и старатељи сирота и убогих ирироде проистичуће из капитала и других добара точно побирају. к) Црквени одбор пази, да се са особеним Фундацијама особено рукује, и особено о њима рачуни воде и полажу; он прегледа све рачуне, који му се свака три месеца поднети имају, и саставља при концу године свеколики рачун за црквену скупштину и прсдрачун за будућу годину. Свака три месеца редовно а по околностима и ванредно касе нрегледа. — За рачуноводство ц руковања с касама служи приложених наредба. ./. л) Стара се, да се хрђави, раскошни, народу морално и материјално шкодљиви обичаји на свадбама, свечарима и даћама, као и раскош у ношњи искорењују. м) Црквени одбор приуготовљава нуждна за кандидацију ђакона, системизованих парохијских помоћника, пароха, учитеља и учитељки. н) Црквени одбор спрема основане предлоге за местну црквену скупштину и заказује дан држање исте, о) Црквени одбор бира из средине своје и ван ове на годину дана еиитропе и старатеље сирота и убогих. Исто тако бира он из средине своје и вам ове нд, 6 година управитеља, старатеља и остале за онштинске школе потребне органе. Х4збор местног управитеља и старатеља шксиског поднаша се консисторији на иотврђење. За управитеља главних школа предлаже одбор консисторији за то епособна лица ра/^и наименовања. Ови су сви одбору за радњу своју одговорни. Они су чланови одбора и то, ако су и по себи одборници са решавајућим гласом, иначе са об-: јасњавајућим. § 41. Дужности епитропа у главном састоје се у сљедећим; и то ; а) Они примају приходе и подмирују трошкове по упутству одбора.