Земунски гласник

дужнооти, или би границе дедокруга свога преко^ рачивао, то ке еггарх, консиеторија такво зло уклокити, а ио окодностима и еам одбор одпустити, и уједно наредити, да се нов одбор избере.

— То беше варварски обичај, што у старо доба приморци упражњаваху под именом „прпбрежно право" (§1гап(1гесћ1). Они отимаше лађе, које је бура на њихову обалу бацила, иди које' претрпише бродолом. Особито постојаше тај обичај код примораца Бадтскога мора у средњем веку, па сами морнари постадоше тада робови, кад би их несрећа тамо довела. Тако исто право као да су себи и Оурдучани присвојиди. То иосведочи овај случај, што се је догодио код реченог села пре пеки дан. Неколико лађица иловише низ Дунав, једна с вином остале с дрвима натоварене. Б.шву Оурдука ухвати их она јака олујина, за коју јависмо, да је прошле недеље више шајки потопила. Лађари борише се с непогодом и с муком довозише шајке до обале села Оурдука. Ту они се надаше, да ће бити заштићени од непогоде, али не беху то од Сурдучана, који у сред подне са оружаном руком отеше из лађе три бурета вина, и више хватова дрва, што све одвукоше на колима, и то на очиглед лађара. Ојзи се не могопге томе противити, јер опасне цеви острагача, управљене на њих запушу им уста. Иа и куршуми летише им око глава. Није им било од користи што су се местној власти потужили, јер тешко је у Сурдуку пронаћи лопова. — У Куиинову ономад убио је у свађи отац сина, син оца, који је на месту остао мртав, а син је после неколико часова издануо. — У Среду, пише „Застава" била је скупштина часника и претставника вароши Новог Оада од године 1861., коју ,је владии комесар сазвао и то не носебице, него јавним плакатом. Пре свега породила се реч о председништву у тој скупштини, које ио закону начелнику, или најстаријем члану магистрата ирипада, но комесар даде прочитати министарски декрет по ком се њему председнишгво ове скуиштине поверава. Противу тога је г. Врановачки, подпомогнут и од г. Ђ. Кондорошија, уложио протест , који је српска, и еа Србима држећа странка усвојила, и који је на изрично зактевање у записник упгао, а комесар је задрЖао себи . да од своје стране нримедбе у записник стави. За тим је комес.ар мађарсг:и изговорио, а сри-

еки прочитао беседу, која је једнака била, само што је на српски изостало Карактерисање и осуђивање стања у Новом Саду за време уставног магистрата. Избран је одбор за попис бирача и аа рекламацију бираних. Избрани су : За презеса рестаурције г. Стеван Брановачки. За чланове пописне комисије и то: за прву четврт: г.г. Ј. Малетић, Стев. Николић, Грозингер Карл, Шрајбер Фердин. За другу четврт: г.г. Андрија Петровић, КостаРадуловић, ЈубаАдолФ, Рока Георг. За трећу четврт: г.г. Никола Стаић, Тоја Сланкаменац, Дали Јосиф , ФуксхоФер Франц. За четврту четврт: г.г. чован Јевтић, Миша Попадић, Вајнгертнер, Шлезак Антон. За салаше: г.г. Ђока Камбер, Марко Поповић, Постпишл Карл, Кегл Антон. За рекламације: г.г. Сава Суботић, Емил Чарка, Ђорђе Повић, Т>ока Шевић, др. Отеван Павловић, Јован Радовановић, Горјуп Франц, Флат Јосиф , Фетер Н., Фукс Игнац, Рајцер Герзон. Рок за понис одређен је од 9. Дек. 1868. до 8. Јан. 1869. за рекламацију од 8. Јан. до 28. Јан. 1869.; дан рекламације нак 3. Фебр. 1869. — Из Веограда имамо ово извешће: Први број „Јединства изашаоје јуче. У првом члапку уредник разлаже свој програм. ()н ту рече: „Ми хоћемо истиниту слободу која ће истицати из чисте опште воље народне, која ће се оснивати на разуму и правди, која ће се ширити и јачати просветом и благостањем земаљским. Хоћемо слободу у којој ће сваки појединац као и цео народ моћи да напредује чувајући и бранећи своје а не дирајући у туђе . . . . Тражићемо живо и с разлогом по именце: да се скупштина држи сваке годипе и да буде чинилац у законодавству, главни чувар правде и јака преграда могућим иступима извршне власти. Тражићемо да министри не само по Форми но и у делу одговарају пред заступнигптвом народним, тражићемо слободну штампу, општинску самоуправу, пороту ..." Види се да је „Лединство" либералан орган, који ће „да потпомаже просвећену владу кнежевских Намесника." — Уставна комисија у Понедељник почиње свој рад, и седнице своје држаће у дворани код „Јелена." На св. Николу бехV чланови уставне комисије на обеду код Кнеза. — Познато је, да је V Веограду под пређ^њом владом постајао неки прес-биро, кога беше шеФ г. М. В., који је у стране листове, па и у неке од српских,

дописе шиљао. Тај је сад прес-биро, распуштен , и један бивши члан г. Т. оставио је већ и Београд. Отишао је пут Одесе. — Из Веограда имамо по „ Јединству" још ово да саопштимо читаоцима: У одбору општинском већ од неколико дана претреса се предрачун (буџет) варошких трошкова за ову 186 8 / 9 . годину. Мило нам је, велиштоје сума издатка за основне школе увећана са 26.000 гр. пореских. Овака пара што се изда на просвету донеће блалослова онима који је дају. — Г. министар просвете саставио је комисију која ће донети предлог о унапређењу наше књижарске трговине. Ми ћемо другом приликом проговори више о овој сгвари. — Из Неготине пише нам дописник наш: Од неког времена се овде живо ради на распространењу просвете и развијању друштвеног живота. То се опажа особито, одкад нам дође нови начелник г. Рапко Алимпић. Он је свему томе душа и његовој иницијативи има се приписати, што ће се овде завести недељна школа за мушку и женску омладину и стрељачка задруга. Господин је Начелник много томе принео, што су овде заведена јавна иредавања, која се држе сваке седмице једаред и којима сваки присуствовати може. Ти зборови (било их је већ неколико) јако допадају Неготинцима. Ту се договарају о онштим егварима. Тако је ту изабран одбор како за недељну школу тако и за стрељачку задругу. — Прватри дана месеца Новембра имадосмо у околини нашој маневре народне војске. Главну команду водио је сам наш г. Начелник, који је, као што је познато, војничке струке човек и дуже је време био управитељ војне академије у Веограду. Уопште добро су се војници показали, само се опажа, да народни оФицири оскудевају у стручном знању. — Пре неког времена посетио је нашу варош видински паша, ваљада с тога, да врати г. Алимпићу визиту. — Конгрез унгарских Евреја отворен је у Пешти 2. о. м. од министра просвете барона Етвеша. Поеле тога заузме председниково место по старешенству Лав Холендер, и предузеше се избори часника. Већ у првој седници почела се велика борба страпака појавити. — Из Загреба јављају, да јетамо наименовање барона Рауха за Бана