Земунски гласник

У Земупу, 22, Декембра 1868.

ЗЕМУНСКИ ГЈАСНИК. Земунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишљаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопронова печатња ринти у бапкнотама заједно споштарином или достав.т.ан.ем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србијег. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 8. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србпју 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројпици сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Објаснењс о избору црквепе скупштнне.

Из поузданог извора дознадосмо, да је званично од стране војеног државног министарства преко мађистрата општини црквеној достављено уиутство, како сеима извршити највиши решкрипт од 10 Августа т. г., који се односи на уређење црквено школских и Фундацијоних ствари источно православне српске Митрополије. У томе упутству у точки. 7. стоји објаснење § 16. и 19., који се односи на начин избора скупштинара: „Што се тиче овог првог нзбора црквене општине, има постојећа црквена општина извршити оне дужнШЈТИ, које ће код каеннјих избора црквеци одбор отправљати. А но наособ има та црквена п-остојећа општина да зготови ради избора скупштине списак бирача по точкп '2. § 16. д." У нашој вароши имали смо прилике чути, да се извршење највише наредбе различито тумачи. Није нам цел овде потање исиитивати, какви разлози, или лични интереси руководе погдекоје људе, да желе, да би сад нрви пут при изборима, не строго п о гласу закона, пего нешто и кроз прсте на опе гледати требало, који досад никакве прирезе на црк.школске нотребе плаћали нису , да и.ч се право бирања од општине подели, не судећи да тако поискавање општина не сме извршити, јер је иротив постојећег закона. Доородошло нам је дакле ово упутсгво од стране више власти, јер из њега може сваки, који хоће уверити се, да и први избор црквене скушптине има биги на основу најви;пег решкрипта. У решкрипту је јазно, да само они могу бити б рачи, односно избраници, који порез за издржавање цркве и школе илаћају и недугују за то за посљедњу годину, по § 13. Високом министарству сигурно је јасан овај параграФ, кад о њему не спомиње ништа у свом упутству, и но томе и оно хоће да речени нараграФ у свој

опширности својој важи и за овај први избор црквене скупштине. Дакле свима онима, који досад никакав порез за потребе црквено школске плаћали нису, неможе црквена општина право бирача дати, јербо би тај поступак оиштине протизаконит био. Оволико свима оним који или неће или немогу да протумаче прави смисао постојећег закона о изборима опшгина. *

О преустројењу иар. ошптпнског закона у Границн. "ч.. Од М. И в и ћ а. (Наставак.) Има ту и другпх недостатака, који од чести извиру из самих начела, под којих је утицајем закон наиисан, од чести пак долазе од погрешне стилистике, и ако ови нису важни. Да се наведеним битним недостатцима општинског закона доскочи и да се независност општине нри расправљању општинских ствари прогласи и оживотвори, требало би по нашем мнењу закону на челу поставити пропис: „Свака градска ошптина је слободна и неодвисна у управлању својих послова, у колико то овим законом ограничено није." Конзеквенцији ове основице требало би кроз цели закон строго произвести и утицај мађистрата и других власти на општинску управу тако ограпичити , да градоначелник при решавању само судељује, адруге власти осим мађистрата контролу да врше. Што се пак тако званих пренешених послова тиче, то их има мађистрат сам да врши, а варошко заступништво само у толико да има уплива на њих,у колико они додирују ошптински интерес. Без сваке сумње добро би било, да се такви послови што мање са општинским пословима смешају, јер само на овај начин је могуће независност општинску обезбедити.

У предходећем означено је гледиште , с кога мислимо да треба општински закон преустројити. Сад прелазимо на сам закон, и ту нам ваља приметити, да ћемо засад само онај део критично пропратити који о варошком претставништву говори. Други и трећи параграф реченог закона могао би се с пуним правом избрисати, јер једино о томе говоре, како ее вршећа власт у појединим случајевима нонашати има. Само ту једну једину иримедбу имали би чинити , и то усљед прописа у § 4Ј. налазећег се. Са обзиром на постанак комунитета у граници и на закон, који је наређиво, како се дације у тим вароншма употребљаваше са обзиром на речени параграФ, можемо тврдити, да су сви приходи, ван годишњег паушала, што се држави плаћа, својина општине и раснолагању њезином подлеже. У тај варошки приход наравно неспадају нристојбине од заоставштина, перцентуали и доходарина, које дације нису постајале, док је комунитетска регулатива вад?ила. Но о овом предмету није сад прилика да говоримо; имаћемо нута у самом општ. већу мнење наше о томе опширно изложити. К параграфу 5. имамо приметити да је установа „грађанин" сама по себи постала излишна и смешна, јер друштвени одношаји садањости изискују сасвим друго мерило и друго уважење чина појединих држављана , већ што се у овом нашем закону зактева. А ретко се у граници питало, кад је који то одличје тражио, шта је оп корисног по варош или домовину радио. Ту се више пазило, да ли је оп скромног и ионизног ионашања био , и оно точно и послушно вршио што му је овај или онај, ма и најмањи чиновник заповедио. Ту заоставштину средњега века требало би из општинског закона избрисати.