Земунски гласник

ДОМАТхЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Са претстојећим,избор.ом чдаиова за црквеву оиштину наши се сугрпђани од неко.шко дана живо занилају, особито одкад је изишлаобјава са списком оних, који могу бити но закону избирани. Ми се томе радујемо као доброме знаку саучешћа са онштим стварима. Но још мидије би нам било, кад би неки људи мање страсТи показади при дискусији, и кад неби по јавним местима нападали на личности с тога, што им нису нека определења закона по вољи. Из данашњег додатка нашега листа види се , која лица могу бити изабрана за скупштинаре. Има њих само 410, а гш броју нравославних становника било би их бар још нола толико, да нису заостали са дацијом још од лањске годИне. Жалити се морамо тој појави, што показује, да је економно стаље извесне класе људи јако норемећено. Лањска 1867. година беше за сваког мање више добра, па ипак је толико њих заостало са испуњавањем своје дужно• , сти. А како би било да је лане рђава година била? У недељу 15. о. м. г. Градоначелник позвао је чланове црквене општине на поверљив разговор. Они се искупише око 11 сахата у дворану мафистратску, где их је дочекао и г. Генерал, који изјави жељу да је рад чути , шта је руководило одбор при своме раду. Г. др. Радојчик разложио му је укратко, штаје одбор руководило. На то рече г. Генерал, да је синоК телеграфисо у Варадин, Кардовце и Панчево , да се извести како тамо радише. У Буковцу није се још ништа предузимало , у Карловци иак тумачише закон онако исто као и овде, т. ј. искључише све оне, који неплаћаху општински прирез и свештенички бир. А у Панчеву пустише све православне да бирају. Прочитавши те одговоре, споменуо је г. Генерал ту разлику, што му разјаснише да у Панчеву непостоји црквено-општински прирез нити бир, почем се тамо црквене и школске потребе намирују доходцима од оиштинских добара. На то ће рећи г. Генерал, да његова намера није уплећати се у избор чланова за црквену оиштину, и преиоручује одборницима, да само по закону поступају, необзирући се на личности. Обећади смо читаоцима, да ћемо донети онширно извешће о седници црквене онштине од 11. о. м. Жао

нам је , што обећање наше са свим не можемо да испунимо, а то из разних узрока. П1то је гдавно, о томе говори овај допис, који у изводу саопштавамо. „Рекли смо да је то била бурна скупштина, јер рдмах, пошто је прочитано извешће рада одборовог, устао је г. Пајић и вичући рече, да то није право, да се царски ОФицири и чиновници искључују од права бирања, јер они ма да ие илаћаше до сад у новцу порез, они крв своју за веру нашу продиваше , као што је и он сврју крв за веру (за коју ?) продивао, и својом седом главом заклео се да ће се на конзисторију обратити и да ће добити право, и навађаше даље § 6., по ком би по његовом мнењу сви били бирачи. После њега устаде г. парох Савић и правдајући одборово закључење рече на поелетку, да је и он у одбору био за то , да они засад немогу бити бирачи, који досад нису плаћали у име онштинског приреза и свештеничког бира; но сада кад је чуо раздагање г. Пајића и чујући за § 6., за који рече, да није досад за њега знао, сад се и он слаже са г. Пајићем. Г. Иајићу ваљано је одговорио г. др. Радојчић, који је у подужем говору раздо жи о основе, на којима почива закључење одборово. На посдетку рече, да је одбор само по закону радио, а да није дичности иред очима имао. За себе рече, да неће никада у оном телу седити, где се против закона буде радидо. У том смислу је говорио и г. др. Миданковићтумачећи раздику између §§ 6. и 13. На то ће г.г. Пајић, Коста А. Петровић и Јован Пециковић у један мах рећи: § 13. још нема важности, што је г. А. Д. Јовановић побијао с мало речи, иитавши, где је ту досдздности, кад се за § 6. каже да има важности , а за § 13. да нема, а оба параграФа у једном истом су закону? Овом придиком рече г. Коста А Петровић, како одбор није коректно радио , што је за мерило узео онштински прирез, јер отуд се не пдаћају , рече , општински учитељи већ из ировентенФонда. Томе су се сви прнсуствујући с пуним нравом јако зачудиди, знајући, да он као први варошки претставник сваког месеца потписује дозводу, да учитељи могу пдату из општинске касе нодићи, па ипак да не зна одкуд се они пдаћају ! Још једном покушаваше неки да продру са преддогом Пајићевим, но беху са добрим разлозима побијени. Г. Пајић предлагаше свеједнако, да

се конзисторији пише, да ова закои разјасни. Други му рекоше, да би то за нашу оиштину срамота бидо, да питамо за оно, што је јасно. У тим се поче већ прекбр^да говорити и викати и кад неко-наспомену , да нетреба викати , г. А. Д. Јовановић окрене се Пајићу и рече му: Ви сте узрок овом нереду; ви сте 1точели викати. На то ће и други рећи: овај је неред смишљен, како се неби могло ништа закључити. Г К. Петровић, кррјач, окрене се Пајићу и рече му„Господине, то је срамота, ви што год сте данас говорили, то сте све са још неколико сковали у бирцузу. Зар вас није срамота, да правите раздор." Пајић му одговори : „Срби и треба да раде договорно,.". а г. К. Петровић му рече: „Треба, али не при вину , као што ви радите." Чујући Пајић ове речи , за добро на1>е укдонити се из скупштине, рекавши да неће сутра доћи. Сутра дан опет искупи се скупнггина. На њу не Дође Дајић и К. А. Петровић. Почело се оп.ет о раду одборовом говорити и г.г. Илкић и Пециковић опет предлагаше Пајићев предлог, и осим њих двојице једногласно усврји се рад одборов." (Закључак ове скупштине штампан је у прошлом бррју нашег листа, у земунском допису. У.) (ОшЧТИНСКО В «ће !). Децембра. Наставак.1 Кад јо писмо г. Ивића ирочитано, наступи кроз неколико трснутака тишина у дворани, коју прекине г. ђенерад рекавши, да му оуде допуштено, да он најпре коју нрозбори о тој стварп. Уверавам вас, рече, господо, да нисам ни најмаг&е зпаозату изјаву, која је као што. видим, и вас изненадилп, те ее усљед тога ошцтинари не налазе у оном душевном расиодозкељу, у коме треба да су , ако се хоће ствар мирно и безпрнстрасно извидити. Ја предлажем, вели, да се наименује један одбор од три лица. Ови нека испитају тужбу г. Ивићн темељно и по савеети, па носле нетса чине предлог онштини, која ће решити, или да се да г. Ивићу сатнсф .акцнја, или да се пређе на дневни ред. Још речс г. ђенерад, да јс г. Ивић доиета зао.гужан по ошптину, а што га нски мрзе, томе ће бити од чести узрок његов новииарекн рад. ]5ративши се на избор одборника, рече г. ђенерал, да он за једнога г. А. Д- Јовановића преноручује. На то рече г. Најић, да јв. г. ђенерад од свијј поштован, за то ће сви пристати на његов преддог, само би он желио, да се умеето три изберу четири особе од сваке странке по две. Јер је то, ве.ш, партајична размирица, која зактева да су обе странке у одбору заступљене. „Хгад би само четврт час,,ч смео говорити, све би ја то, што је год напнсано у том писму, темељно опровргиуо. Но кад то не могу, то бирам у одбор од моје стране г. пароха Савићз." Госп. парох Савић нехтеде да се тога нртт, што је г. ђснера.1 констатовао, кад је г. ЈЈајић нриметио, да тај одбор треба да је шидегери.«.т, у који свака странка бира своје људе, На нредло 1 '' ■ ВодФа, да сво заступништво бира тс одбирншл', почем се ствар односи на цедо општинско н.ћс, нристаше сви иа се нредузе избор цедуљама. ћину гдасова је имао г.г. А. Д. Јовановић, Н Трешчик и Марковић.