Земунски гласник

У Земупу, 29. Декембра 1868.

Земупски ГласникизлазиНедељом у јутру. Цена му је годишааб фо - Продплату на Земунеки Глаеник прима изАуетрије Сопроновапечатња ринти у банкнотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски е поштарином. Број 9. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не увазкавају наручбине.

О преустројењу вар. општппског закопа у Границн. Од М. И в и ћ а.

(Наставак.) Оддичја за грађанску врлину не састоји се у празној титули, а општиие имају довољног срества, да истинску заслугу на пристојнији начин награђују. Ако пак то тако звано одличје веК постојати мора, то бар да се избрише из закона оно смешно првенство, о ком говори § 10. у трећој точки. Боље би било, да онај који тако одличје добити жели, најмање кроз пет година у дотичној вароши станује и општински прирез точно плаћа. Осмом параграч>у ваљало би додати, да и онај губи грађанство, који ]е ма и само привремено испунење новчане своје обвезаности обуставио и своје веровнике потпуно не намири. То исго ваљало би и § 18. додати. Јер ни који честит човек неће казати, да је такво лице морално достојно за таква права и одличја, коме је сретно за руком пошло, да своје веровпике оштети, а под конкурс није пао. Овде је прилика и то приметити, да би ваљало и уз § 9. додати, да само варошко заступништво, и то без сваког другог утицаја, може решавати, да л' се има једном грађанкпу подел^ено му грађанско одличје због не пристојног понашања одузети; јер ио нашем мнењу само је варошко заступнипггво у стању да расуди како се поједини грађани ионашају и јесу ли одличја достојни. Са § 11. почињу оне битне промене, које из напшх у првом чланку наведених основица проистичу, и с обзиром на то мислимо, да би место §§ 11. и 12. овај проиис ставили: А. Делокруг оиштине јест: 1. Наравни или иезависни.

2. Пренешени. Наравни или независни делокруг обузима све оно , што се на интересе општине односи и у њеним границама потпуно произвести може. Овај делокруг општине ограничен је само законом с обзиром на свеопште добро. Пренешени делокруг обузима извршивање становитих нослова, које држава путем закона општинама повери. Б) У наравном делокругу општинско застунништво јест закључујући, а градоначелник са мађистратом извршујући орган. Послови пренешеног делокруга извршује се од градоначелника и мађистрата. В) Онштинско заступништво састоји се из определ^еног броја изабраних заступника и из градоначелника, а мађистрат од градоначелника, од једног варошког претставника и из потребитих чиновника. Из обзира на државне предмете неможемо се код избора чиновника строго принцИпа самосталности општине држати, већ морамо наш уплив на предлог оних лица ограничити, које желимо да се на упражњена чиновничка места поставе. Али зактевати можемо, да предлог општине не буде неуважен, већ да једно од за то предложених лица потврђено бити мора, ако томе сасвим важни узроци иа путу нису, који се узроци општипи на знање дати морају, кад се предлози ради новог избора натраг поврате. §. 13. опредељује број општинских заступника. Као што смо већ у уводу навели, налазимо да је законом опредељени број ошнтинира одвише велики, кад се наше околности у обзир узму, премда се иоштовано уредништво „Гласника" са тим нашим мнењем не слаже. Ако и ноштујемо мнење других, то ипак неможемо пристати на у примедби

изражено мнење уредништва, и то из истих разлога, којеје уредништво ради поткреплења свога мнења навело. Из узрокатога, што је наша грађанска дужност да она права браиимо, која нама постојећи закони дају, па која се и у том саетоје, да грађани при расправама полицајним, примирителског суда као и при испитима и суђењу кривично оптужених судељују; да нам више грађана остану, који су за вршење тих дужности способни, и изабрани бити могу. Од општинара не можемо зактевати, да они општинске седиице редовно поеећавају и уз то још и речене важне послове врше. Они своју Грађанску дужност потпуно испуњавају, ако се сваком позиву на општинско већање одзову, а други грађани, као што то у варошима других земаља бива, нека су судеоници у наведеним пословима. Ових су нам у много већем броју нужни, а признати ће сваки, да често , особито пак кад су рђаво године, многи грађани нису у стању на време својој дужности одговорати. С тога као још и из других важних узрока, мало је у нас оних који можемо избирати. Ми смо тог мнења, да је на нашу потребу шеснаест општинара и четири им замењеника са свим довољно, па од ових, почем они ни каквог другог јавног посла немају, можемо с пуним правом зактевати, да ревносно на општинско већање долазе. На овај начин, општински интереси много боље били би заступани, него што то бива сада. При свем томе, што је број општинара и замењеника двапута толики, послови нам свуда запињу, јер су и ту „многи звани, а мало изабрани." (Наставиће се.)

\