Земунски гласник

црквене онштине изкључују не само оне особе, које су у истом параграфу означене, него још и они православне вере становници, који непдаћају ништа у име оиштинског приреза и свештеничког бира; даље, који немају на своје име никаквог имања преписатог а чије жене плаћају ошнтински прирез и свештенички бир. Те тако се сви ови искључени уврстише оним члановима, који или не одговорише својој досадањој дужности, или су због каквог злочинства себе изборног права недостојним учинили. Тај закључак с тим се мотивује, што је општина држада, да прво иду дужности, па тек после права. Нек се не замери, што ја о тој за нас Орбе преважној ствари друкчије мислим, јер — почем сам овде већ изодавна одомаћен и редовним општинским прирезом и свештеничким биром оптерећен, те тако не спадам у ред оних, који су горе наведеним закључком изборног права лишени — неможе ми се рећи, да своје личне цели пред очима имам, у толико мање, што при свем имајућем праву бирања опет по постојећој норми дужност црквеног општинара, а на име одборника неби могао примити док сам као чиновник у активној едужби. Ту дакле ништа друго у виду немам, но општу корист, коју ћемо тек онда постићи моћи, кад избегавајући сва дична подметања и нападања једни другим своје мисли објективно саопштиди будемо. * Држећи се лођике ја би рекао, да право не произдази тек из постојеће дужности, него дајепоприроди једносдругим свезано, и тако обадвоје у један и исти мах постоје и престаје. Овде се дакде само по себи намеће питање: Прво, може ли закон, који тек почетком 1869. године у живот ступа, односити се на ирава и дужности прошлог времена у оној опширности, у којој црквена општина свој закљу чак донесе ? Друго, шта треба овде чинити, где закон не прописује изборна правида за прелазно стање? На прво питање наћићемо одговор у општем грађанском закону, који у петом параграфу новим законима недопушта упдив на прошдост; — у шестом параграфу забрањује друкчије тумачење и дометање чега, што закон изречно у себи не задрЈки ; — у осмом параграФу оставља правр тумачења закона самом законодавцу.

На друго питање наћићемо одговор у параграФу 7. обштег грађанског закона, који нас упућује, да се при избору црквене ошптине држимо сродног — дакле оног изборног закона, који нас руководи при изборима вашорког општинског заступништва, и по том би дакле овај посдедњи имао допуњати недостатак изборног реда у новом црквено школском закону. Но и здрав разум неће одобрити моћи, да један и исти закон за неки део православног грађанства одмах, а за неки тек временом и условно важити има. Чланови црквене општине назначени су под §§ 1. и 6, и њихове дужности под § 7. тако јасно, да њихово право и њихове дужности само се у толико крњити сме, у кодико то исти закон под § 13. наређује. И кад дакде ни сад ностојећа ни будућа црквена онштина неће моћи, а због своје користи неће ни хтети ослободити ни једног парохијана од плаћања за уздржавање цркве и Јнколе, како ће моћи опе правосдавне становнике дишити изборног права, којих се § 13. не тиче, и који би се у исти мах опростиди дужноети по параграфу 1411. општег грађанског закона, који овако гласи: „КесШе шк! УегћпиШсНкеНеп »(еКеп Јп е1иеп1 8о1сћеп 2изапнпепћап§е, (Јазв тН Е|1оас1шп§ Јез ВссћЈез (Ие Уег1»јпс11!с1|ке1(., иш1 11111 Ег1<)8с!шп§ (1ег 1е121егеп Јаз НссЈД аиГ^с1н)ђс1> \\ич1. а (Права и дужности тако су једно с другим свезани, да право са дужиости а ова последња са правом заједно престаје.) Што је до сад издржавање неколико учитеља и свештенства зависило од општинског приреза и парохијалног бира, то је такођер бидо скопчано са правом бирања. црквено-шкодског заступеиштва, од кога су се могди изкључити они, који су од пдаћења оелобођени били, па опет нису били изкључени при посдедњем јавном избору ; а сад да се изкључе, кад им нов закон намеће дужност плаћања особног, за издржавање свештенства са свии новог, а за правосдавне становнике општег пореза, који са прирезом варошке ошптине и до сад постојавшим парохијадним биром никакве смеше имати неће, — то ми је тако исто не поњатно, као и изкључење свију оних од изборног права, који немају на своје име никаквог имања преписатог а чије жене до сад плаћаше општипски прирез и пар. бир,

те код који се дакде — новом закону са свим противно — предпоставља, да и одсад плаћати нећеду .*)

*) Овај чланаку последн.ем 8. броју није со могао увретити у лист с тога, гато није било аа њ довол.ца лростора, а због многих послова у штампариш не могосмо листу додатак дати. То као одговор г. писцу, на следеће писмо, с том примедбом, да ће се „Гласник" увек оне странке држати, за коју му се види да је на законитом путу и уз то заступа напредњачка начела. У Земуну, на туциндан 1868. Господине! Ви ми обрекосте, да ћете у Ваш „Гласник" ставити мој допис под насловом „мисди о праву и о дужности у црквеној општини" но на меето овог изиђе јуче у Вашем листу неко разјаснен.е по свој прилици од оно странке, која покрај свог ничијв друго мнете не трпи, и која је умела овладати друге — па како видим — већ и Ваше новине. Почем по мом овде у Земуну задобитом горкомг искуству за добро сам нашао, да недржим ии а једном од оних странки, које се међусобом свађају и њиховој свадњи и освети немаре све и сва жртвовати: ту би заиста ствар прећутао, кад би у реченом разјаснењу што пово и себе убеђена нашао. Но ја ту видим неки маневар, с којим се затрпава толиким грађанима учињена неправда, јер она накнадно изишавша минисТарска наредба, по којој се избор на поеао сад постојећој општини поверава, у ствари је већ пре усвојена, него што је та нова наредба приснела, и тако дакде н иј е о т о м р е ч, к о ћ е, н о к а к о т р е б а у д е с и т и и и 3 В Р IIIII Т II II3 б 0 р Ц р К В е Н е 0 II Ш Т II И е ? Зато Вас молим, да или накнадно узмете мој првн и овај предлежећи допис у Ваш поштовани лист, или да ми обадва натраг повратите, но пре свега да од моје стране поздравите ону господу,, која због својих иеколико протЈД-внлхса- -иа<>орног' права лиишшс и она многобројка лица г којима по општинском, па и по самом новом закону то право припада, јер здрав разум никако не допушта, да се с њима без обзира на §•§. 1. 6. и 7. новог закона онако поступа, као што § 13. за криминалисте и оне прописује, који својој досад имавшој дужности не одговорише, - да ће тај њихов акат безпримерне у општинском животу интодераиције на сваки начин остати забедежен у записнику земунских догодовштина. А што се мене тиче, који ћутаљем нембгу одобрити њихов поступак, ја их заиста нећу узнемиривати у њиховом диктаторском послу, и држим, да сам тим као правосливни Србин и пријатељ опште слоге мојој дужности задоста учинио. С поштовањем Димитрије Орел>.

(II р и п о с л а,т о.) Је ли добар проповедник, који каже: Да с' у миру, слоги живи А сам, ако прави немир, ваздан лан-се; Међу браћом огањ пири V" Је ли добар проповедилк, који учн: Да се духан све нс пуши А поваздаи ако седи у крај гучи у И с нигарим' дави, гушп?" Је ли добар проповедшгк, који кара: Што се много вина иије А он ако нема етида, л>удског жара, Када суче све рагшје ?•' Је ли добар нроповедиик, који вели: Чувајте се гадде нсовке А он ако чујепг, псујс т свађу жели И у цркви, и на пловке ?" Је ли добар пропозеднгпс. к>јп вичо: ПГго се уз пост меса једе А на ражан ако видиш, да натиче, Средоц, Петком, шунке с греде?-'

Издаје и уређује: И. К. Сопрон,

Сопронова печатња у Земуну.