Земунски гласник

У Земупу, 5. Јаиуара 1869.

Земунски Гласни« излази Недељом у југру. Цена му је годмпњаб фо - Цредплату на Земунски Гласник прима из Аустрије Сопронова печатљл ринтну банкнотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнике у Србији стапе лист овај дукат цесарски с поштарином Број 10. граду. Предбројници из Босне, Хсрцеговине и Старе Србије предброја 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Беа поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

О преустројењу вар. општннског закопа у Грапашп. Од М. И в и ћ а. — х> (Наставак.) § 14. није добро стилизиран, јер [ требало би казати, да бирачи општинаре , а ови варошке претставнике бирају, као шго је то досад упражњавано. У § 14. налазимо оне прастаре I појмове о стадежима , по којима се они, који поглавито државпе терете носе, код сваке прилике назад се стављају. Исто тако не треба никако величину порезне суме назначити, од које зависи нраво бираша, већ начелно определити, да сваки онај то право има да ужива , који ма коју год суму пореза плаћа и не зависан је у грађанском свом стању. Код § 20. имамо примегити, да право бирања неби ваљало онима дати, који са својим властитим имањем по закону разполагати не могу. Бирање застуиника општинских или других каквих једно је од најдрагоценијих нрава , које сваки грађанин ужива. А како можемо од онога очекивати , да ће он то право разборито и у општу корист вршити, који је малолетан, дакле неразвијене душевне способности, или под курателом, дакле такође душевно неспособан? Истина, такве заступају старатељи, али у томе случају избор није изражај мнења оних, у којих име ово право се врпш. Коље би било, као што је у граничарском закону прописано, да сваки лично право бирања има, којије навршио осамнаесту годину. Од таквих се може очекивати, да ће то право по својој савести вршити. Друго је што се жена тиче, које њихови мужеви или пуномоћници заступају. Ове имају толико увиђења упутити пуномоћнике да по њиховој вољи у њихово име то право врше.

Ни разделење изборпих тела у три гомиле, и то по износу плаћања пореза, не види нам се, да је са свим праведно, као што то није у опште ни заступање по начелу иметка. Али почем је речени варошки закон на том основу израђен, то засада пронустимо о томе посебно говорити, и само ћемо приметити, да поседници великих добара, трговина или другог великог радинског подузећа, којих је на броју у нас врло мало, с тиме одвише и неприродно велики уплив на заступништво вароши уживају, јер ови сами за се трећи део заступника бирају. Код §^35. имамо да приметимо, да би најбоље било, кад би варошко заступништво имало право, у изборне округе варош да подели, јер овоме наравно најбо.ве су месне околности познате. У интересу доетојанства грађанског пак желимо, да се § 39. друга тачка, измени, и да се градоначелник сам са органима магистрата одговорним учине, да се мир и поредак при изборима одржи. Дакле да не буде на тај посао командован један од штапсоФицира са стране. § 47. говори узастопце о наименованим, а не о изабраним варошким заступницима, што нам се види да је погрешно написано. § 48. даје бригади уопште врло велики уплив на избор варошких претставника, усљед чега би се могло догодити , да нам власт сама варошке преставнике наименује, и ако неби за то довољна узрока било. Да сгавимо тај случај, да политична начела избраног претставника бригади нису иовољна, то она таквог претставника не мора потврдити, премда би исти можда по варош и најбољи био, који ни у политичком погледу по државу опасан већ с тога бити не може , почем је политика из рада општине ис-

кључена. По нашем мнењу имало би само војно министарство те претставнике потврдити или нов избор из законитих узрока наредити, у толико више, у колико из иекуства знамо, да локални достојанствепици кадгод и субјективно у овим стварима решавати могу. У § 52. наведени су узроци, са којих избрани општинар те почасне службе одрећи се може. И ако делимо мнење, да силом натерани општинари по општину нису од велике користи, и с тога да би добро било, да се сваки изабрани може одрећи тог звања , то због познате немарљивости нагаих људи за општи рад морамо при наредби закона остати, па додајемо да би из тога узрока требало наредити , да онај који је кроз шест година вршио звање општинара само да идућих шест година од тога буде оелобођен. 0 § 57. миелимо да би добро било, кад би ее на свако општинско већање такође и сви заменици возвали, те ако би се и кадкад догодило, да сви општинари на већање дођу , у ком би елучају заменици излишни би.ш, то нам се бар неби могло лако догодити, да се већања предузети не могу с тога, што ошптинара на броју нема, а заменици позвани нису. Што се тиче заменика градоначелиику , о чему говори § 58. , то мислимо , да самосталност општине зактева , да варошки претставници по реду буду у наравном делокругу општинском заменици градоначелника, а у пренешеном делокругу нрви судац. Тиме би се избегло , да нам неби виша власт, ма и само привремено начелника вароши поставила. Извесно је, да од грађана изабрани претставници интересе вароши боље позпавају , па су врснији да жељи варошана одговоре. (Свршиће се.)