Земунски гласник

Мнсли о „мислима г. Ореља" о избору за црквеиу онштииу. У нашој примедби јз чланак г. Ореља у гшследњем броју нашега лисга навели смо укратко узрок, зашто не могосмо одмах уврстити речени чланак у лист. Но нужно је, да се која нрозбори и о самом чланку и о нисму , које је нам г. Орељ поздније писао. Оам чланак пропратиће врстан наш један пријатељ, а о писму нека је нама самима дозвољено коју прозборити. Дужни смо то чинити, јер видимо да г. Орељ код толиких изјава од наше стране још не познаје станиште, које „Гласник" у дневним питањима заузима. Обична је појава, да листови извесну странку служе. То су такви листови, који су покренути и издржавани од странака. О нашем листу то се не може казати, јер сами смо га покренули и у живот увели, сами сваку ризику на се узели. Ми смо листу онакви програм дали какви нам се свидио да је по наше околности најбољи и који потпуно одговара нашој тежњи. 0 тога морамо л,а иротествујемо против изреке г. Ореља, да је некаква странка узрок, што његов чланак одмах не беше штамиан у листу. Наш је лисг независан у сваком обзиру. Што се пак наше мнење са мнењем једне странке елаже, то ниемо ми криви, а зашто се слаже, то ће г. Орељ и сам разбрати моћи. Треба само испитати прошлост људи, који на челуједне и друге странке стоје , па није тешко погодити, којој ће странки један јаван лист, који је истипском напретку својих суграђана носвећен, своју симпатију поклонити. Ако г. Орељ по савести распита, од које странке доброме се по нашу варош надати имамо, то ће нам допустити, да кад би се већ једне странке држати морали , ми би се само оне држати могли, које он приписује упливу, што његов чланак није одмах штампан у „Гласнику." Г. Орељ ће још и допустити, да на нас закључци православне општине не могу бити од личног интереса у обзиру на нраво бирања. Ми нити имачо право избора нити бирања, с тога можемо неприетрасно о тој ствари говорити, која је опет повода дала, да нам се немир у вароши чини. Познато је , да су у Земуну до пре две године две православне онИздаје и уређује: И. К. Сопрон.

штине постојале, које су са црквеним и фондским пословима самостално управљале. Нећемо да распитивамо, којим поводом ове се оиштине укинуше, знамо само да морадоше престати, и ако су сви црквени општинари против тога протестовали, што се тај деведесет година постојавши завод укида. То беше ударацнанешен општинској самосталности уопште и сваки свестан грађанин је желио, да се та самосталност поврати, и мислимо, да ни г. Орељу није не иовољно, ако се ова жеља оживотвори. РБегово ц. и кр. величанство благоизволело закључења карловачког конгреса по предлогу министарства с неким изменима потврдити и иста и на границу распрострти. Нећемо тајити, да тај закон, који нам дође да се по њему организујемо, много недостатака има, али има у њему нешто и доброга, које по нашем мнењу све недостатке надмаша, а понајглавније је, што тај закон самосталност православних црквених општина произвести може. Жеља наша је дакле била та, да се тај закон што пре у живот уведе, па онда да се на томе ради, да се недостатци уклоне, који би се двоили трогодишњим упражњавањем показали. Изгледи су, да ће се народни конгрес сазвати, до ког је, да уклони недостатке. Тако мислимо о тој ствари , а држимо да нисмо рђаво радили по наше суграђане православне вере, што нисмо похитили да изнесемо речени чланак г. Ореља на видик, но који ипак штампасмо с тога што поштујемо и мнење и у других и ако се с њима не слажемо. Ми смо у нашем листу поглавиго с тога завели „општу рубрику", да под тим насловом печатамо све оно, с чиме се не слажемо или у обзиру на садржину или на Форму или ако су лични предмети. То смо радили с тога, што овде један лист само излази, на не хтедосмо да закратимо онима прилику јавног говора, који с нами нису једног мишлења. Изузетак је, што под општом рубриком не иечатасмо чланак г. Ореља. Морамо још и то да наведемо, да уељед нашег схваћања новог црквеног закона конзеквенција од наше стране зактева, да не став.љамо препреке, које би што рани јем оживотворењу реченог закона на пут стати могле. За такову препреку могао би се сматрати и чланак г. Ореља, да смо га безусловно и као

чисто објективно посматрање тако рекућ у очи избора уврстили у лист, Ми држимо ако би и било тумачењем закона одборовим повређено право појединих лица, ипак се не сме избор заотезати; јер нраво општине нами се веће чини да је, него оно појединих људи. Нама је било до слоге бар међу бољим стихијама ове вароши, а чланак онако објективно побијајући тумачење општине, и као што је речено у очи избора, могао би људе до сумње о законитости одборовог поступка довести и раздор сејати. Но почем је г. Орељ поље објективности евојим писмом оставио и партајичко станиште заузео, и ако то одриче, то не имадосмо узрока, да не печатамо речени чланак, јер је своју силу тиме изгубио, коју би могао имати. Ово је нужно било, судимо, да додамо оним речима с којима смо писмо г. Ореља у прошломе листу нронратили , спомињавши укратко оскудицу у простору, која беше један узрок, што не уврстисмо речени члаиак у лиет. Сад уступимо место врсноме пријатељу нашем, да и он коју прозбори о реченом чланку. (Наставићо се.)

КОРЕСПОНДЕНЦИЈА. Г. ђорђу ЛааарсгшКу у Београду. Речена је НЈЈотплата ио.аожена на име г. 'Јаорђа С. Новаковића, нод којим се адреоом лиет редовно. шил>е у Зајчар. Г. двороунрапитсљу у Веограду. Ви као да сте се угледали у вашег нредходника што се плаћаља рачуна тиче, јер иа више опомена од наше стране не удостојисте нас ни одговора. Та ваљада ви нећете зактевати од нас, да тамо безплатезкно дамо лист, одкуд срнска књижевноет треба да је потиомагана. Немојте п исличаретвом комнромитовати звање ваше. Г. Т. II. у М. Као да сте заборавили на нас, а ми смо ради, да закл>учимо рачуне од лаљске године.

Н031Ш НА ПРЕТПЛАТУ. Претплата на „Зем. Гласник" од 1. Јануара 1869. стаие до конца Марта на ф . 1.25 „ „ Јуна „ „2.50 „ _ „ Децембра „ 5. за Србију тромесечна је цена 15 гр. Учтиво молимо оне, који нам за лањску годину дугују, да што нре своју обвезаност испуне. Од нове године никоме не дамо лист на вересију. Сопронова печатња у Земуну.