Земунски гласник

102

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун Овај пут морао би се ограничити местни наш недељни преглед на извештаје о самим светковинама и забавама, које заменише ове недеље ошнтински иди други озбиљни рад ј нашој вароши. Но читаоци неће очекивати од нас, да им релационирамо о баловима и.ди игранкама, који су на дневноме реду у ово весело доба месојеђа. Они ће нас извинити, што кемо само о свето-савској беседи коју прозборити, а о светковини на дан српског просветитеља, која се сваке године у школској дворани приређује, нека најпре говори један учен Орбин, припознат у целоме српству, који се у тај дан десио овде у Земуну, и који је добар био да ову цртицу напише за наш лист. Господин Г Б. М. овако говори о тој нашој светковини: „Јуче прославипте Земунци спомен Светога Саве, србскога просветитеља, обичном светковииом. Част и слава Земунској православној општини, што је у целом српству ирва загрејана топлом признателношћу према неумрлом светитељу своме, и то онда, кад су други подобно Еврејима на рекама Вавилонским, само плакали за својим сијоном. Но што јошт више Земунцима на част служи, то је она племенита мисао, која просијну у глави проте Ивановића, мисао, да се спомен Светога Оаве не може достојније прослављати, већ кад се нође оним истим стазама, на којима је поникао цвеће мира и љубави, а ушло се у храм светлости и душевне топлоте. Светитељ наш завео је школе и цркве, те се наскоро из њи просу светдост, која је дуго светлила српству и словенству. Може ли се дакле боље прослављати дан онаквог редког Србина, него кад се све то новим и новим прилозима умножавају средства за разпростирање умнога видела? Слава и част дакле Земунцима! Док се други срећни народи данас само плодом науке сладе, заборављајући, колике је жртве стала њиове иредке та наука и просвета, дотле се ми на овој страни боримо са средствима, боримо с наваљујућим валима времена. Ми сами себи подижемо школе, оснивамо капитале за издржавање учитеља и пЈКОле. 0 овога гледишта сматрана споменута светковина даје јој много већу значајност. Ту се јавља пуна свест о себи и свом народу,

свест о прошлости и будућности, а такав народ неможе умрети у овом вртлогу времена и узрујане народности. Плативши овако дуг признателности мојој браћи, не могу срдцу одолети, да не споменем и неке мане, које су ми на тој светковини у очи пале. Све што год оваквој о з б и љн о ј светковини побије важност, што год јој може наметнути карактер неатости, па макар и безазленога детињства, све то ваља од такве светковине уклонити. Кад у школској дворани видимо чираке и ригшде без водице и кољива, без сваког свештенодјејства; кад по ла часа слушамо свештеника, где нам чита сама имена приложника , докле му зној с чела пе иотече; кад од деце мале слушамо кратке беседе о једном и истом претмету, који је досад небројено пута понављен; кад на последку не чујемо ни како се с тим новцем до сад руковало, колико је свега у фонд ушло, колико је и нашта потрошено, а коликоје свега остало и колико се труда и љубави полаже, да се постигне оно, што се жели — онда, мислим, да такво данашње иоступање иобија у многоме ону вредност, коју су у почетку наши стари томе дану паменили. Место раздавања иечатани стари Дазаревићеви песама, које немају ни мрве од поезије, зашто се неби раздавала печатана имена п р и л о жпика, те да се тиме слушаоцима прекрати мука? Зашто се неби раздавао печатан рачун о примању и издавању са кратким историјским нацртом од постанка тога Фонда до данас ? Зашто неби и п е в а ч к а дружина својим певањем у славу СветитеЉу оваквој светковини важност узвисила и слушаоце раздрмала? Но о овоме могло би се много говорити, али за сад остављам'о разборитости општинара, који ће доскочити можда и ономе, што ми за сад у хитњи није пало на памет." Овако говори врсни овај научник о светОсавСкој светковини нашој. Ми смо уверени, да би та свечаност ове године много озбилшији карактер показала, да се могла П0 жељи целога нашега грађанства правоелавна црквена општина конституирати и рад свој заночети. Али шта ћемо , кад је старој општини деловање обустављено, а нова није још у живот стуиила. Ми се уздамо у свест нашег грађанства, да ће одсад, цошто автономна општина свој рад започне, озбил.нији значај светосавској светковини дати.

У вече свечаног дана беше у дворани код „анђела" обична светосавска ,,дечија беседа," накојудође многобројни свет ,.сваког" сталежа и узраста. И из Београда је дошло випте господе, међу којој и ђенерални консул г. Калаи и консул г. Теодоровић као и грчки и румукеки заступник. Што не беше за стране госте места задржана, а неки од публике неимадоше толико такта, да одличним странцима, који се лепо одазваше својим доласком позиву одбора , уступе места, јако жалимо, и стидно нам беше гледати, како морадоше господа из Веограда за време беседе у оближњој соби за једним столом седети, неимајући места у самој дворани. Као што је речено, посете беше гато више бити може, и по свој прилици биће отуда и знатнога чистога дохотка. Жао нам је, што због неспоразумлења између одбора н госиодина Фундуског куратора неможемо још у данашњем листу по обећању рачун иреко прихода и расхода беседе изложити. Но при свем том ваља нам још сада за лепо и добротворно дело јавити , које је овом приликом учинио г. Димитрије Младен, јер као тпто чујемо, поклонио је исти господин из свог дућана ствари за изигравање лутријом у вредности од 40 Форипата. Олава му! Распоред је познат читаоцима, и беше извртнен на задовољство слушалаца. Што се некима чинидо, даје говор г. Милашиновића одвише дугачак, и да је био саме позпате садржине, то су ваљда они, којимаје сва беседа дугачка и једва чекају да се загшчне игранка. (Званичмо.) Од стране Градоиачелнинг? ва умољени смо, да ог»о обиародујемо у „Гласнику"': „Концем 13 8 г >диие остало је не наплаћецог Д]>жавног пореза и општинеког приреза у овој варопш 20.000 Форината. Усљед тога позива се еваки онај, који дањски порез" и прирез дугује, да свој Дуг У течају ове идуће седмице намири, јер ио истеку од осам даиа настане напдаћиваље тих дугоза екзекутивним путем.'-

(З^дружно.) Одбор српске певачке задруго издао је на Грађане иозивнице ради ириступа као потпомажући чданови. Надамо се, да ће се свн свеени Земунци одазвати том нозиву, и својим приступом потпомоћи ову посве лепу и корисну установу, која је један од првих чицитеља за развијаље друштвеног живота у нашој вароши. Певачка задруга са вал»аиим својим .шковођом мпого донриноси, управо једини су заступиици деп® вештине у народном виду у овој вароши. и толвко иожртвовање чданова њезиних сваку иохвалу од стране грађанства засдужују. И ми од наше странс најтопдије позивамо иоигговане читаоце на приетуп друштву као иотномажуђи чданови. — У Четвртак на вече око 9 часова наиђу варошки пандур и диа