Земунски гласник

118

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Дошло је регаење државног војног министаретва у обзиру на право бирања за црквену онштину, које је рад об}'стављен усљед тужбе више наших суграђана. Решење је датирано од 9. о. м., а пропраћено је писмом земаљске власти на мађистрат од 24. о. м. Достављено је г. Протопрезвитеру с мађистратским налогом, да се 1пто пре иродужи изборни рад, који ваља удесити у смислу високог решења. Дан, у који ће се избори продужити, нека се да благовремено г. Градоначелнику на знање, како би могао званичног комесара определити. Мипистарска одлука овако гласи: „Решење тамошње власти у обзиру на право бирања и изабраника за местну црквену скуппггину остаје у важности, о чему је бригадска команда у Вемуну телеграФично извешћепа. Највиши царски рескрипт од 10. Аугуста п. г. ступио је 1. Јануара о. г. у живот, и његова определења II. А. §§ 1., 6. и 7. и Б. § 13. точно опредељују, који православној црквеној општини принадлежи и који има да плаћа црквени и школски прирез. С почетком године почела је дужност тог плаћања, тако се дакле с том дужношћу и односна права рађају, тим више, што речени § 13. само оне од права бирања и изабраника искључује, који су са плаћањем приреза за цркву и школу заостали; но сви они , који досад тај прирез да плаћају не беху обвезани, нису ни могли са таквим плаћањем заостати. Ово решење нека ц. к. војна команда православној ц р к в е н о ј о II ш т и н и зему.нској и з д а. Морхамер, ђенералмајор. 1 ' Тоје у верном преводу текст од решења највишег политичког надлежатељства. Интересантан би био предмет по нас, упуштати се у критику овога решења, но сећајући се нашега положаја у граници и околности штампе, морамо се тога оставити. Јуче је заказана била седница црквене општине, но будући се мален број општинара скуиио, то се није могла држати, и закљученоје, Д% се у Понедељник т. ј. сутра 3. Фебруара пре подне скуиштина држи. По смислу овог министарског решења, које се православној црквеној општини нашој саонштити има, ра^прострто је право избора и на оне, који досад нису прилоге на

црквене и школске потребе плаћали. а од почетка ове године порезани ће бити. Главно је , да се једаред до конштитуирања црквене општине дође, које се толико досад трговлачило , и да озбиљном раду нриступити може. Ми се уздамо у здраву свест православног грађанства нашег, да ће оно свесним и разборитим људма поверити руковање црквено гаколске послове. Земунска је опгатина осведочила , да јој школа и с овом тесно скопчана народна просвета на срцу лежи. Сад ће јој делокруг у много више разширен бити, него досад, и она ће при овој самоуправи, којајој је законом обезбеђена, за даље унапређење црквеношколских послова покрај самосталног уређења хЛ1ного више допринети моћи, него досад. Ствар је врло озбиљна, зато ваља добро да се пази, да Срби сами себи препоне неправе, и поеао себи неотешћавају^ Кад се једаред на основу закона правоелавна општина конституирала буде, онда постаје она једно тело, које ће свој јак темељ имати, којој неће непогоде и најмање као досад шкодити*моћи. Њен је делогруг законом тако обезбеђен да јој се наудити не може. Зато нека се свесно ступа раду, имајући непрестано у виду унапређСње цркве и школе! Православној општини, која у Понедељник сво] рад започиње ради избора, желимо да сретно свој посао концу приведе. А нашим суграђанима православне вере најтоплије препоручујемо, да само онаквим љу^има поверавају општинско заступништво, који су разборити и независни. Сплеткароше, улизице и људе, којих имена нека тамна сенка покрива, те да не бирају, као ни оне, које страст и себичне намере руководе.

(Општииско всћс 23. Јапуара. Наставак.) После иословног редадође на ред предлог одборов о познатој денунцијацији, која је такођзч>ном иетом одбору иа претресивање предата била, који је и иословни ред претресивао. И о том предмету беше г. др. Миланковић извештач, и љегова је релација од прилике овако гласила : да одбор држи, да денунцијацију с тога треба да ее одбаци, што писац такве денунцијације сам признаје, да су му речи ие истииите, јер да је уверен о истини њихоцој, шта би га задржало, да је не потпише. Уважењем ове денунцијације може бити да би ое морало на денунцијације често одговарати. Депунцирање ружно је срество, којим се хоће нешто да постигне, а и последице денунцијације могу чесго штетие да буду. На ову изјаву одборову приметггКе г, ђенерал, да би оцутој ствари другог мнења био, једно што држи, да се општинско веће не треба као неки не одвисан ар с опаг да поцаша, друго што вафа ззхију згазити док је још мала и не знатна, јер ако се допусти да дорасти, з*оже от^да бити рђавих но-

следица. Г. ђенерал је мислио, да сс ствар извиди а резултат да се Преда у „Гиаснпку" јавности. Члан одбора и извештач тог предмета г. др. Миланковић на то је мотивирао одлуку одборову, Ои рече да одбор никако не мисли, да општинско веће не треба да даје објашнен»а о своме раду. Нротивно томе доказано је што је годишњи предрачун публикован. Одбор би са своје стране радо предлог иоднео, да се објашнење даде, да је непознати иисац ударио путем, на коме му се може с достојанством одговорити ; да је на пример узео пут штампе, као што се општински рачун и публиковао, или да је именом својим потписано иисмо управио на општинско веће, и тада би одбор иредлагао, да се што точније и јасније одговори. Одбор дакле предлаже, да се само с тога неодговара, што је писац ударио путем денунциј а ције. По краткој дебати би једногласно усвојено, да се без имена денунцијација неуважи, ио да се са свим одбаци. Трећи предмет дневнога реда беше предлог одборов у Ивић-Пајићевој распри. Члан одбора г. Трешчик иредао га је у руке г. Градоначелника запечаћен под адресом општинског већа у онај час, кад се седница отпочела. Кад је то дошло на ред, видло се на лицима неких заступника изражено немир и узбу!)еност, и управо су се узрујали, кад је члан одбора г. Стеван Марковић искао, да се г. Пајић удали из седиице док се претреса овај иредмет, ночем се то његове личности тиче, а није ту ни г. Ивић. Но г. Пајић и његови пријател>и живо се томе иротивише, и овај рече, да већ види, шта је,, да је несаслушан осуђен. . . . Ја протествујем, рече, против комнетенције општинског већа што Се моје личиости тиче, јер оно нема нраво у тој ствари иресуду изрећи. . . . Изјавл>ујем, да нисам од одбора ни запитан, нити сам семогао бранити. а то је право, које се ни највећем злочинцу закратити не смс. Би можете ме и на смрт осудити, али ја зато ништа немарим. Наћићу ја нраво и заштиту на другом вишем месту. Још је рекао, да неће да се о њему беа њега што ради. На примедбу некога, да ту није ни г.. Ивић, рећиће г. Пајић, да се то њега ие тиче, нека д<тђе и он. И ирви варошки претставник г. К. А. Петровић налази, да му је криво учињено, што није био саслушан пре него што је одбор преко њега и г, Пајића пресуду изрекао. И он протествује иротив тога, да се г. Пајић удали из седнице. Кад је и њему г. Стеван Марковић приметио, да ту није ни г. Ивић, рећиће, да исти може доћи, кад може да долази у полицајне сецнице. Г. Ђорђе Д. Јовановић рече, да није нужно, да је г. Ивић ту, почем је он већ говорио у својој жалби, али ову двојицу, Петровића и Иајића, треба саслушати. Г. Пециковић покушавајући више пута да и он коју прозбори у одбрану г.г. Петровића и Пајића није могао од велике гунгуле до речи доћи. Најпосле испадне му то за руком, па рече , да је томе све крив „Гласник," који наиада честите грађане. Г. Коста Петровић, рече г. Пециковић, један је примераи грађании, којије пок<10нио општини 900 Форината, пгго не узима плату, а инак га тај лист напада сваком приликом, као и г. Иајића, за кога је рекао да је Турчин, а ми знамо, да кад се Србин венча мора имати крштено писмо , као и кад иостане официром, аТурци немају крштена писма, дакле није оно , за које га „Гласник" прогласује. На то.ће рећи г. Стеван Марковић, ако се који нађе увређен од „Гласника", нека уредника тужи суду, па ће бити, што закон ирописује за такве случаје. Одбор није никакву пресуду изрекао, него је на позив и по налогу општинског већа само предлог израдио , који се налази у оном запечаћеном нисму, Нашто дакле толико ларме, кад се незпа, како одборов предлог гласи. Тога мнења г. Маркови^а беху и остали чланови одбора, г.г. Трешчик и А. Д. Јовановић. (Четврти члан г. Б олф отсуствовао је због бо.аести.) Г. Трешчик рече, ако је вол>а опш^инског већа, може одбор и награг повући