Земунски гласник

119

бвој предлог, онако иечитан, али су томе противни били остали члааови одбора. И г. ђенердл рече, да није парламентарио толико се преиИрати збогједне ствари, ва коју се још не ^зна каква је» Најпре треба познати одборово мнеље, иа после о њему дебатовати. Њему се види, речс, То вапечакеНо писмо онако исто, као она „нокривена слика у Сајсу." Он је тог мнења, да се општинско веће изјасни, хоће ли се одборов предлоГ Прочитати или не , и хоће ли то да буде у јавној или тајној седници. Ошптинари устадоше сви осим неколико њих. (Извештач „Гласников" мислећи да је настала тајна седиица, хтеде се удаљити. Но г. А. Д. Јовановић ће питати, да ли је Тајна седнии,а или не, на то сви онштинари рекоше да је јавна. Тако је остао новинарски извештач у седници.) Усљед одобрења општине отпечатало се одборово писмо и г. Градоначелник прочита га гласно од речи до речи. То писмо износи три писана табака и потнисано је од чланова одбора: г.г. А. Д. Јовановића, Фрање ВолФа, Стевана Марковића и Карла Трешчика. У изводу овако гласи тај одборов нредлог, који је немачки написан: ,,Примивши налог, да извидимо раснру г.г. Ивића и Пајића и да иоднесемо предлог у тој ствари, ми смо се тог посла савесно латилн, и до овог резултата дошли." Носле овог увода вели одбор, да су морали ствар са двогубног гледишта, општега и личнога посматрати, те су се, игго се последњег тиче, уверили, да је свака иротив г. Ивића као оиштинара и општинског правобраиитеља нодигнута тужба не основана, и да се нападања на његову личиост једино као излив страсти и личне мржње сматрати мора. Но да би могао одбор ову своју изјаву доказима нотврдити, види му се да је од потребе, да бап,и поглед у новију прошлост Земуна. Одбор потом навађа како је благостање вароши Земуна од године 1848. све више иазад ишло, и то осим других узрока поглавиго уел>ед великих дација, које беху иадметнуте становницима. Године 1.860. беше материјално стање наше вароши сасвим нотрешеио , а у то жалоено доба изишла су два закона, који беху од великог утицаја на економио стање овдашњег жителства. И ако је закон о занатима интерес извесне само класе додирнуо, вели одбор, то је био општински закои од онштега уплива. Исти је све досадање номојве о суштини комунитета у граници пореметио, и изазвао је страх код грађанства, да ће отуда бити по општину злих последица. Људи се бојаше да ће усл>ед њега бити толико ириреза, који се неће моћи подносити. Ту опасност виђаиге у томе, што је речени закон наредио, да се заведе иосебна општинска каса, и што је све за државно имање прогласио , што се год донде за варошко сматрало. Длље иавађа одбор, како тадашњи варошки заступници не хтедоше пристати иа то, да се посебна општинсна каса заведе, рекавши да је провентенФонд већ по себи општинска каса. Они поднееоше у том смислу наиисану репрезентацију, но ова беше од бригаде повраћеиа с иретњом. Пос»1.е се инак завела општинска каса, но варошко вастунништво уједно закључи, да ираво вароши судским иутем тражи. Потом одбор прича по реду, како је тадашње онштипско веће новерило г. М. Ивићу правно застуиање општиие иред судом. Томје приликом одбор н еиоменуо, какав је неприродан положај мађистрата, који треба да буде заступник ошитине, кад ваља интерее вароши иротив државе заступити. Тддашњи нрви варошки претставиик Атанас Карамат добио је налог, да г. Ивића пита, хоће ли и иод којим условима да се прими тог заступања. У општииској седница 9. Фебруара 1863. поднео је А. Карамат онштини извешће. о св.ом договору са г. Ивићем. Овај се изјавпо, да ће се радо тог посла латити , а што се плате тиче, то је он вадоЈвол»ан са оиим, што му буде општина за његов труд дала } што више , ако ова неби била у

стању, да му шта плаћа, то ће се а безплатешно примити. „Овај лепи докас несебичности од стране г. Ивића, вели одбор, нашао је код општинара потпупо признање, и у истој седници закључише, да се г. Ивић наимснује за варошког правобранитеља са платом. Колика да је плата о томе се дуже дебатовало , јер неки хтедоше да му се да 500 Фор. годишње , други рекоше, да ће и иоловина од те суме довољна бити. На предлог Карамате закл>учише, да му годишња плата 100 Фор. буде. Но изриком рекоше, да је то само за конзултације и мање послове, за веће предмете платиће му се посебно као што ће му се и трошкови башка намирити. Том приликом рекоше варошки заетупници, да општина неће нропустити, да му још и своје особито признање према резултату не покаже." Ношто је одбор споменуо за узрок, што се је ствар тако дуговлачила, што делом мађистрату, делом Финанцнрокуратури приписује, всли, да је г. Ивић од 1863. до месеца Јулије 1868. године 500 Форината добио у име плате из општинске касе. Но уједно се одбор уверио, да је то са свим не знатна иаграда за тај петгодишши рад, на који је г. Ивић за то време скоро толико на штемплове и пошту, као и за препиеивање актова само ради месареке иустаре потрошио. О награди за умни пак рад неможе бити ни разговора, нри свем том, што је то била ствар таквог рода, да је г. Ивић морао ради доказивања ванредне историјске студије чинити, које му нису за друго што од нотребе. Осим ове његове годишње илате добио је г. Ивић из општинске касе усљед закл>учка оиштинског већа једаннут још 100 Форината, други пут 300 Форииата. Тих сто Форината добио је на путни трошак, кад је ишао као варошки депутирац ради иустаре на аудијенцију у Беч, а 300 Форината је добио у имс грарификације за његово суделовање, што је општииа добила оних 400 јутара пустарере земл>е. Жалећи што г. Пајцћ своје способности не уиотреби у интересу оиштине и што комиромитује евојим ионашањем оиштииско веће, и пошто је укратко набрајао све нослове и труд , који је г. Ивић у корис/г оиштине : и других оиштих завода без икакве награде иолагао, препоручује одбор, да Ј* е У дужноети општипског већа, иа и његовом достојанству и правичности одговара, да у јавној седници да г. Ивићу удовлотворење због нанешене му увреде. С тога предложи: 1. да општинско веће као законити застуиник целог овдашњег грађансТва изјави своме суграђанину и дугу у звању господпну одветиику Мати Ивићу својс поштување и благодарно уважење; 2. да се то његово осећање за знак усиомене запише у седнички занисник општинског већа; 3. да се г. Градоиачелник умоли, да да такође нисмеио укор г. Пајићу због његовог иедостоЈ*ног нонаШања. (Свршиће се.)

(Задрулшо.) У Понедељник 3. Фебруара у 9 сахати ире нодие имаће наше економно друштво главни састанак свој, на који се иозивају ие само сви чланови друштва, него и остала господа пољоделци. — У прошли Ионедељник дала је, као што ј *ависмо у ирошлом листу, немачка иевачка задруга покладно весеље, које је тако млого носећено било да се у пространој дворани ниЈ *е могло маћи од света. Комичне иојаве, пз кој'их се већином распоред састаЈ *ао, задовол>ише публику и весеље трај *ало је до зоре. Задружној благаЈ*ни мора да ј *е добар доходак био. — Јавиди смо у п ро шломе листу, да ће Осман-паша на особеној ла!)и „Хермини-' да се одвезе у Рушчук. Лађа је доиста ношла но њега у ј

Брчку, но међутим стиже телеграм, да Осман-паша неће да путује, већ остаје као валија и дал>е у Босни. Један наш пријатељ чуо је из његових уста, да ће остати у досадашњем звању усљед молбенице народа босанског, који жели и даље га ил1ати за земаљског поглавара. Лзубопитни смо знати, којим путем су могли бошњаци ту њихову жељу порти изјавити? — У Бечкереку држаше Срби четири дапа (од 16. до 21. Јануара) конФереннију ради угарска сабора. Ту су била сва главна српска места у Бачкој и Банату заступљена. Романи пак држаше конФеренцију у Темишвару, на којој беше и г. Св. Милетић и други припознати Срби. — Министарском одлуком одложена је рестаурација мађистрата и општинског већа у Новом Саду на не извесно време.— Хрватска дворска канцеларија укида се и канцелар барон Кушевић ставл,а се на расположење, и стуниће у активну војничку службу. — Пре неки дан изгорео је кров на здању маџарске академије у Иешти. Збирка скупоцених слика кнеза Естерхаза, која је бида изложена у академском здању, беше у великој опасности да изгоре, но спашена је. Ипак је изгорело више реткос/ги, н. и. више контраФа и књига , као и рукописне белешке и писма славнога маџарског песника ПетеФија. Том приликом изиђе на видело, да ни у угарској престолници најбоље припреме ради пожара не постоје. — У Бечу бавио се пре неки дан чувени Француз Шаспо , онај исти, који је пронашао острагаче у Француској. У бечком арсеналу чинише пред њиме пробе са новим Берндловим пушкама, које је он хвалио, што су добре. — Баварске „Земаљске новине" доносе вест, да је Бисмарк владе јужних германских држава иозвао, да своју војску до 1. Априла о. г. у ратно стање поставе. — ГроФ Валевски оставио је у Среду грчку ирестолницу, као што листови јављају, са одговором грчке владе са свим повољним. — У Алжиру, и оранекој провинцији, побунили су се Арављани против Француског госнодарства. Дошло је до боја, у којима су Французи иобедили, и то без велике штета на њиховој страни, а нобуњсника је било много мртвих и рањених.