Земунски гласник

120

НАРОДНА ПРИВРЕДА. Беч, 1. Фебруара. .(Телеграм.) Шенице у 'Јјуру: банатске 87 -Фунт. по 4.50; моришке 86'/ 2 /87фунт. 110 4.50, 87 -Фунт. ло 4.55; шенице у Бечу: словачке 87/86 -Фунт. по 4.55; мархфелдске 88/89Фунт. по 4.80. Ражи у Бечу 77/80 -Фунт. по 3.20. Јечма у Бечу 70/71-фунт. 3.30. Зоби трапзито 45фунт. по 1.02, 49 -Фунт. 2.16. Промета у шеница беше 15—20000 мерова.

У Петак 31. „ Суботу 1. „ Недељу 2 У Петак 31 „ Оуботу 1. „ Недељу 2 У Петак 31. „ Суботу 1. „ Недељу 2.

Сгањс водс Саве. Код Земуна: Јаиуара: 7 с. 10 п. над нул. Маглов. Фебруара: 7 с. 10 п. над нул. Суво. . Фебруара: 7 с. 8 п. над нул. Суво. Код Митровице: Јануара: 7 с. 5 п. над нул. Суво. Фебруара: 7 с. 0 п. над нул. Мутно. !. фебруара : 6 с. 5 п. над нул. МутнО. Код Сиска: Јануара : 4 с. 4 ц. над нул. Мутно. Фебруара: 3 с. 8 н. наднул. Мутно. Фебруара: 3 с. 1 п. над нул. Мутно.

N1 Земун, 1. Фебруара. Пре неки дан донео је „ Лојд " добру вест но нашу варош. Јавио је, да пештански милионар Шосбергер заједно са аигдо -угарском банком тражи од угарске владе дозволење за жељезниду од Пеште до Земуна. Пруга ће се вући иреко Калоче, Баје, Сомбора до Новог Оада, ту би прешла Дунав иа отуда управо у Уемун. Подузимачи изриком веле у својој прошњи, да хоће сва главна места тог правца да свежу, што би осигурало приход пуедузећу, које ћејако процветати, кад буде једном српска пруга готова. Нама се чшш, да овај пројект од свих досадашњих пројекта највише изглед на реализирање има. Пароброди и пловећа радионица већ су се вратили са зимништа, скеле и ћуприје понамешћене су, ади осим месне лађе пловидба још није заоочела. Јуче и ономад беше Дунав пун леда. Време је са свим пролетно. Бсогра^, 24. Јануара. (Наствак.) Народи, који дуго стењаше под турским господарством, научили су се мање-више и на навике тих азијат-

ских завојеватеља. Зато и јесте код нас Орба, варошана и сељака, кава и шећер велика потреба, много већа него код вас са оне стране Саве. Садашње енглеско министарство, кога је члан Бригт, написало је на својој застави Финансиску девизу „слободан доручак," те хоће да предложи парламенту закон, којим би се трошарина и ђумрук од теа, каве и шећера укинула. За нас кава и шећер није мања потреба, као што је за Енглеза, особито код простог света у постно време. Наш министар Финансије као да се не држи девизе господе Гладстона и Бригта, и као да је рад, да се конзумција шљивовице у Србији множи , коју делом ограничава кава и шећер. Види се, да је Финансијска мера што се завела та трошарина. Државне потребе све више расте макар што је наша управа можда најјеФтинија у целој Европи. Из последњег буџета не може се дознати, које од миниотарства иотребује такав знатан вишак, кад је потреба свију буџетом намирена. Је ли потреба војног министарства или други не превидни државни трошак? Било како му драго сваки увиђа одавно потребу, да се државни приходи множе, али смо тога мнења да се то на други начин, него ударањем трошарине на два тако потребита предмета као што су шећер и кава, који су важни и по здранље, постигне. Радикална реФорма пореза у нас све више се показује да је нужна. За народну скупштину било би то једап од најпречијих предлога. Као последица нове наредбе о трошарини може се сматрати, што се у овдашњој државној штампарији већ у велико х штампају карте. За трговачко друштво „Слогу" могу . вам јавити, да је пре неки дан устав коначно у претрес узет па и редакција окончана. Ево укратко главне садржине његове. (Донећемо је у идћем листу. ,У.) До који дан ваљда ћете читати у зван. новинама иптересантно разчла-

њавање нашега трговачког одбора о новим бакарним новцима, који ће скоро у течај да уђу. Одбор побија министарску одлуку, с тога можно је да неће цензура пропустити.

Наичево. Извештај о радњи панчевачке штедионице мес. Јануарара. II р и м а н. е.

Готовина прошлога месеца Уплаћени залог .... Камата зајмова на пепокретности Пристојбина зајмова на непокретноста Есконт меница .... Изравнење продатих разтеретница Улога овога месеца Уплаћене менице За штедионичке књижице .

Ф. 20181.01 53,112.05 10„ 134.66 „ 69.40 „ 27803.„ 17067.73 _ 3.70

Ф . 65314.55 Издавање. Зајмови на непокретности . . . „ 2000.Есконтоване менице . . . . „ 6900.—• Кирија до поеледњег Јануара 1869. . „ 300.За благајничке упутнице . . . „ 1003.50 За исилаћене улоге . . . . „ 5356.58 За плату „ 163.33 За штамиу • „ Н-40 За трошкове „ 37.26 Готовина за идући месец . . . „ 49642.12 Ф . 65314^55 У Нанчеву, 31. Јануара 1869. п. р. Пацчсвачка штедноннца.

Снсак. 26. Јануара. (А. Г.) јИајважнија вест, за коју данас могу да јавим, јест та, што је с данашњим даном парна пловидба отпочела радцти, Но што се пак одношаја према жељезници тиче, то је оетало све по староме; оскудица у колима још једнако се осећа, и ако су сада довози слабији. Но бојимо се, да се на пролеће оне исте тегобе не понављају, које имадосмо у том обзиЈ >у прошле јесени. Рђави гласови из Енглеске и неизвееност V новчаном курсу, па и с тога, што се трстанска пијаца уздржава, узроци су падању цене. Најпре је цена кукурузу пала, од кога је продато 5100 вагана банатског, 83/4 -фунт. по 2.25; 1000 вагана боеанског транзито, 84 -Фунт. по 2.15. Старој роби номинална је цена 2.35. За шсннцу не постоји особита воља. Продато је 10500 вагана бачке 85'/ ј /86- фунт. по 4.35 до 40—.45. 1000 вагана тиске 85 -ФунТ. ио 4.35. 3000 вагана банатске 81 '/,/83 -Фунт. по 3.80 у колодвору. Трстанеке цене, истина, нешто мало боље боху, али то само усљед тога, што не беше тамо потребне робе. Од зобн много се доносило босанске, и плаћало ее 4000 вагана по 3.48 бечка цента. У јечму беше промета са 6000 вагана но 2.50 у колодвору стављено и под условнма плаћан.а. Тедаина робе беше 69—.70 Фунти. Време је врло лено ц агодно је за цловидбу и стање воде.

Седмични преглед курса на бечкој берзи.

Пловидба местне лађе до 16. Фебруара.

27.

28.

29.

30.

31.

Ј а н у а р а.

Фебруара.

Дукат цееарски

5.67

5.69'/,

5.70

5.69 '/ј

5.70%

5.72

Пз Земуна у Београд, у 8 сахата у јутру.

Сребро

118.25

118.60

118.50

118.75

119,-

Из Београда у Зсмун, у 8 и по сахата у јутру.

б 0 / 0 металици

62.30

61.80

61.90

62.—

62,—

Из Земуна у Београд и Панчево, у 9 сахата у јутру.

Ови с кам. мај—новем

62.30

61.80

61.90

62,-

62.—

62,-

Из Панчева у Београд и Земун, у 1 сахати по подне.

5°| 0 народни зајам

67.40

67.—

67.05

67,—

67.20

Акције народне банке

686.—

688.—

690,—

690.—

692.—

698,—

Из Земуна у Београд, у 3 сахата после подне.

„ кред. вавода

271.30

269.80

271.30

27,5.30

278.—

285.50

Из Београда у Земун, у 3 и по сахата после подпе.

Лозови 1860, годиие

98.70

97.10

97.60

97.80

96.50

97.50

Лондои

120.70

121,—

Ј21-.10

121.10

121.35

121.75