Земунски гласник

У Земуоу, 23. Фебруара 1869.

Земунски Глаеиик И8лази Недељом у јутру. Цена му је годишњаб фо - Иреднлату на Земунеки Гласник прима из Аустрије Сопронова печатља ринти у банкпотама заједно споштарином или достављањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрапгње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стале лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 17. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турскИх, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске псчатње у Сарајеву. Без поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уваасавају наручбине.

Турско-источна жељезннца.

Поедедњи број „Јединства" донеее чланак један под иасловом „Може ли се Србија обићи аустријскотурском жељезницом ?" Вредно је да тај чданак и ми саопштимо нашим читаоцима већ зато, што предмет, о коме говори, јако засеца у наш интерес. ТVрско-источиа жељезница животно је питање по нашу варош, дакле је у дужиости листу као што је наш, да сваку појаву, која се односи на то питање, нажљиво пропрати. 0 тога и саопштавамо речени чланак из „Јединства," по најпре вал.а да сиоменемо и други чланак, који донесоше ових дана ФранкФуртске новине „Акцијонар." По овоме листу изискује интерес јужне Немачке, Француске на и Енглеске, да се цариградска пруга не повуче севе]>у, него западу кроз Македонију и Ариаутлук до обале јадранског мора, где ће среством пароброда бити у свези са талијапском пругом. По том плану не само што би цариградска жељезница Орбију обишла, већ не би се љоме користиле ни Босна ни аустријско-угарска држава. И рко је „Акцијонар" један лист који ужива добар глас у народно привредним стварима, то смо речени чланак само с тога навели,што је оп тај предмет с новОг гледишта носмотрио, а нама пристоји, као што мило пре рекосмо, да на сваку пој;\ну у тој ствари пашу пажњу обратимо. Но важнији нам се виде основи у чланку. „Јединства," који овако гласи: „У 31. бр. „Јединства" читао сам чланак и пзозденим путовима по турској царенини, који је преведен ИЗ „ЦукуНФТ." Писац истог имао је без сумње намеру, да предстапи опасност, која ;

Србији грози, ако жељеница њу обиђе, а с тиме као да је хтео њу побудити, да ма под каквим условима, на сваки начин по њу непробитачним, уступи грађење ових ма ком друштву. Овај ми чланак исто онако необичан изгледа, као и неки планови, које сам пре неког времена гледао. То је била карта балканског полуострва са пројектованим правцима, којима ће гвоздени пут пролазити. Карта је сва изшарана црвеним пругама, али кроз Србију баш ни један не пролази. По нека се, с југа* долазећи, прирлижује српској граници, али близу ње окреће у страну , и иде нреко најнећих вододела, највећих брда даље к северу , Србију обилазећи. Л»уди су истина у стању,, да изврше до сад невероватне ствари, но не знам ко ће избацити милионе у лудост, само да се унапређењу Србије науди ? Па кад би то неко и учинио, зар се не би могло у Србији — било правитељством или приватним предузимачима — толико новаца наћи, да се Дунав веже са том пројектованом турском мрежом? А ко би лакше пут подигао? Да ли онај , који има много дужи пут и неудобнији предео — кречни камен ,као што је пројектовани преко Сарајева и Нов. Пазара к Ориду, или онај, који кма краћи пут и бољу местност? Да ли је друштву предузимачком бољи изглед, кад је пруга за свсзу двају истих места дужа или краћа? да ли кад иде кроз богат или т ст прсдео? Који ће од ова два пуЈа имач и мање трошка око под1 зања и обдржавања, и ирема томе јевтинији подвоз и краће време са грављсње и доцније за вожегве ? Без еумње ће сва ова питања од| говора добити па корист краћег,

удобнијег нравца кроз Србију водећег. Сад постоји из Цариграда телеграФска пруга преко Београда за Лондон и Париз, а друга иреко Сарајева и Београда, даклем управо у правцу где би требало ио геограФском иоложају повући жељезницу, и где се ћеФа ради намерава то учинити. Пак и у телеграфу је онај иреко Београда главан, а онај преко Сарајева спо])едан. Код овог се не гледа толико на удобан предео, на дужину и т. д., је}> трошкови овога су према оним од жељезнице еаевим незнатни, пак опет је нашем телеграфу првенство дато. Да је баш долипа наше Мораве онај правац, којим ће жељезпица проћи, увидели су јасно Аустријанци. Бечко учено друпЈТВо — по жељи своје владе — ши .Бало је конзула Хана, да размотри овај нравац, и ио томе да свој извештај поднесе. Ои је том приликом 1860. год. издао онај оиис иод именом „Пут из Београда у Солун" чисто као научно дело. Шест година доцније писао је у једном војничком листу о важности гвозд. пруге , која ће кроз Србију за 15еч и Лондон ићи, а још једну годину доцније издао је другог издање свог горе наведеног иутописа, где у уводу каже , да му је иоглавито у дужности било, да провиди, да л' се може без великих тешкоћа провести пут из Београда иј>еко Рама и Алексинца у Солун. Он ово сасвим за лако извршно оцењује. Уз то дело издао ја карту иројектованог правца за гвоздвни иут. и није ћеФа ]>ади смео с иута око Србије обићи, јер се без сумње удалио од лакрдија, које писца оног чланка у „ЦукунФту" руководише." (Наставиће се.)