Земунски гласник

142

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕОТИ.

Земун. Свршени су избори за црквену скупштину у нашој вароши. Много је више бирача учествовало у изборном акту, него што смо се надали; 379 њих гласаше и показаше тиме да им је доиста црква и школа свети аманет, који им је заостао од предака, да га чувају и негују. Наши суграђани тпме посведочише да је у њих више родољубља него што је народни конгрес мудрости показао, кад је овакву комплицирату, навикама Орба са свим противну манипулацију при избору пронисао. Резултат избора наравно дознаће се тек онда, кад се буду гласови бројали; но толико се држи за извесно, да је она странка ипак надјачала , која је на основу § 13. за то била, да се сви они изкључе од права бирања, који ништа не принесоше за цркву и школу. Ако је дакле противна странка мислила, да ће моћи продрети, ако се број бирача удвостручи , то се она преварила у рачуну, јер при свем том остала је у мањини. Ток избора протекао је у највећем реду, а да се није при свршетку изборног акта открио некоректан поступак неких, неби имали шта особитога о њему јављати читаоцима. У четвртак пред вече , у који се дан свршио избор , наиђе неки бирач код г. Андрејевића, тутора ст. цркве и члана одбора , што је избор руководио, на многе исписане са именима а и потписане изборне цедуље, које је том госиодину денело неко познато лице. Запитан од осталих одборника, какве су то цедуље, рече г. Андрејевић да су то изборне цедуље бирача, који ће доћи да их потпишу (а иотписане беху!) При тим речима метне како г. Андрејевић тако и г. Пециковић цедуље у џеп. Општинари сматраше то за покушај, с којим се хоће гласови на незаконит начин да умноже, тим више, што су на неким цедуљама написана била и имена једног и другог општинара. Покушај ове двојице изазвао је код одборника највеће негодовање, које им изјавише оштрим речима, и најпосле записаше тај случај у протокол. Господа Андрејевић и Пециковић оставише узбуђени дворану, што је мало затим и г. парох Н. Савић учинио. Г. Градоначелнику је пак јавл>ено, да се неред појавио при избору, те је овај послао г. полицајадјункта Манџула, да види шта је, који је изборни

акат запечатио, ночем је већ ноћ наступила била и седница се с тим заврши. Том приликом ваља нам приметити, да се није опазила агитација странака пред избором, и ако би то било обична и легална појава у таквим случајима, наравно док не прелазе границе законом постављане. Похвалити нам ваља и ревност, коју показаше у том послу одборници. Одбор држаће сутра у нонедељник седницу, у којој ће се наредити, да се гласови преброје. ж.

(Општипско веће 15. Фсбруара. Наставак.) Г. Градоначелник рече, да се оиштини ваља старати, шта ће да ради са зидом варошким. Општина се обвезала, да ће за шест година на том земљишту јавно шеталиште начинити. Треба определити, шта ће се с материјалом. Г. Градоначелник је тог мнења, да се цигл>е употребе за зидање канала, а са камењем, што ће се добити из порушеног зида , да се калдрмише рабаџиска махала. Г. Ђ. Солар ће на то приметити, да је онај камен,. који се у зиди делом налази, сам кречни камен , који није за калдрму, но цигл»е моћи ће се употребити за канале. То ће најбоље знати, рече г. Пајић, текхичка комисија определити, коју ваља изаслати са инџињером; а на примедбу г. Солара, да комисија не треба само из општинара да се састоји, предложи г. Најић , да треба уз општинаре и стручњаци буду у комисији. Ношто је госн. Илкић рекао, да је већ крајње време, ако се хоће променада правити, да се посади што је нужно, решено је да осим општинара г.г. К. А. Иетровића, ВолФа и Пајића , и г. варошки шцшњер и г. полицајкомесар у комисији да буде, и да се умоли г. Фелбер и учитељ реалке г. Ллјблер, да и они истој присуствују. До идућег општинског већа треба комисија да чини предлог. Овдашње пољодељско друштво поднело је мађистрату неколико предлога односећих се на економију и скотовотство. Прво тражи, да власт настојава, да се из царских ергела и у Земун неколико ајгира пошљу. Предлог тај , поднешен бившој општини, уевоји се и решено је, да се земаљска власт замоли, да пошље два ајгира са таксом од два Форинта, а једног са таксом од пет форината, као што то бива у Пазову. Општика ће се за арове и за стан момцима старати, као што ће се осветлење штале и стана из ошдтинске касе платити. Други предлог пољоделског друштва беше о субашама. Оно предоручује да се досадашњи измене са другима, а нови да су дужни и винограде одсад од марве чувати. Овај предмет изазвао је дебату. Г. Градоначелник прочита владање досадашњих субаша, из чега се види, да су двојииа доброг, други пак рђавог владања, који беху отиуштени. ЈЗа питање колико су субаша од потребе, рећи ће г. Волф , да је четворо доста , ако су добро плаћени, јср каква илата таква и служба. На то ће приметити г. А. К, Петровић, да није одвише, ако десет њих имаде, особито кад им је у дужности и винограде да чувају. Г. Волф ће на то приметити, да ту има још и других екоиома, па не#$ и они дају своје мнење у тој ствари. Нужно ће бити, им се изда инструкција, како треба да се субаше владају. Ту је г. Игњат II. Јовановић рекао, да субаше треба иоглавито на то да пазе, да се неби тачке крале, и на тај конац треба иазити што баштовани, пудари и пр. раде. Кад виде вели, да се који оџак дими, одмах треба да оду тамо, ра да виде, да неб1| који ложио ватру на огњишту са тачкама.

Први варошки претставник г. К. А. Петрпвић рече: Молим за реч. Као што је поанато, иаше субаше имају да чувају око 6000 јутара земље а уместо плате треба да примају од земљедржаца до б ока дотичне хране од јутра и 10 новчића од ланца ливаде. Но на жалост, ти људи често бивају оштећени, што им се мање каже да је посејано. Моја је дужност, рече, да то злоупотреблење изнесем на видик. Ова изјава г. првог варошког иретавника изазвал.а је жестоку опозицију од стране неких општинара који држе земљу. Особито је то за неистинито прогласио општинар г. М. Кеглић, и искао је да се субаше питају, је ли то тако. Субаше вели, добро знају, колико и шта је који посејао* За тим уђоше субаше у дворану, од којих се један изјаснио, да није истина, да су их неки земљеделв;и на тај начин оштетили , други напротив рече, да је пак бивало. Пошто су још неки општинари у тој ствари говорили и пошто су се сложили због награде субашама, решено је , да се као и доеад у име чуварине даје пет ока од сваког посејаног ју.тра и десет новчића од јутра ливаде. Економно друштво молило је мађистрат, да се млади бикови набаве. Општина увиђа такође ту потребу, те је закључила, да се из општинске касе млади купе, а стари да се продају јавном лицитацијом. Општинарима г.г. Јовану II. Јовановићу, ЈозеФу ПфеФеру и Михајлу Брашлу поверен је тај посао. Пољоделска задруга обрати пажњу власти на опасност потопа , које може да буде за наше винограде што су у низи усљед грађења доломва на банатској страни. С тога она препоручује, да се о томе још напред ваља старати. Г. Градоначелник ће рећи, да то спада у делокруг нових наименованих инџињера за регулисање реке, којих ће у овом ђенералату два бити. Једном ће бити иростор надгледања од Титела до Базијаша са седиштем у Земуну, другоме од Базијаша до Оршаве. У свези с тим иредметом етоји и регулисање Саве као и долмови, што ће се крај њезине обале подизати. На питање г. Ђ. Солара , чије ли ће бити земљиште, рече г. Градоначелник , да ће то сабор ваљада решити. Пољоделска задруга тражи за своје покушалиште још шест јутара земљишта што граничи са варошком баштом. Решено је, да се то дозволи на три године. г Док се о субашама дебатовало рече , г. полизддјадјз^нкт Манџул, да је он план израдио, по коме би се најбоље таксе од нопаше наплатиле. Он јетај свој план наиисао, и моли за дозвОлу да га може општинском већу саопштити. Оиштинари нажљиво саслушаху тај доста онширан елаборат, у коме су изложене доста практичне мисли. (Другом приликом можда саоиштићемо га читаоцима.) Г. ђенерал уђе у дворану и поздрављајући општинаре заузме почасно место до иретеедниАЛ, Људи што седе у рабаџијској махали предадоше г. ђенералу иисмену молбении,у , којом ишту, да се у њиховом сокаку начини калдрма које ту само делом има, и ако је оиштина још пре десет година закључила, да се сваке године ио један део калдрме нанрави. Они наводе, како је рабаџијска махала један од најстарији сокака земунских, и да се при свем том, што и они илаћају порезе и ирирезе, нимало не узима обзир на њихову потребу. Кад је блато нити кроз ту улицу могу кола да иролазе, нити шмрк у случају ватре ту можеда уђе. Зимијене могућно деци да идуу школу због великог блата. То тврди изослата комисија као и г. ђенерал, који се је лично о томе на самоме месту уверио. Али тако исто иризнаје да је општини немогућио свуда начинити калдрму, кад уз силне друге трошкове кубикхват камења 35 Форината кошта. Он је тог мнења, да се ипак ваља побринути, да се тај сокак како му драго регулише.