Земунски гласник

147

Ето како се у аггеулутпој земљи Вештачки извршују завере. После овог случаја посда влада два три своја висока лица једно за другим да ствар извиде, али сва тројица прођоше као исправник. Влада се окану истраге ... ж.

ИЈнашуа. 3

Догађаји што се до скоро догодише и још више се спремају у Шпанији, великог су значаја у историји светској. Јер изглед је да је коначну победу одржало либерално начело над поповско-апсолутним. Прилика је да Шпанија стане у ред сретних слободних народа, у чему јој је досад сопствена њена влада сметала, па зато ће вредно бити да читаоци наши што више чују о тој интересантној земљи. Шпанија која је негда светско господарство имала западе с почетком нашег века у тако материјално и духовно сиромаштво, да никаквог уплива имала није и ако је по њеном положају створена да јој глава буде. По простору земаља што их у старом и новом свету захвата може се Шпанија и сада још бројати међу те велике државе, али не у велике силе. — Па и ако Шпанија као голема држава заузимље толико нростора опет зато оста равнодушна за Евроиу. Чудном летарђијом згођени дремаху укочено чланови огромног овог државног склопа! Па ко је томе крив? Да ли сам народ? Не! боже еачувај, велику би неправду учинили кад би сву кривицу самом народу приписали. Истина има и он неког удела у тој кривици што се сам рачунао међу прве европске народе а за напредак у цивилизацији слабо се бринуо и упорно се одупирао изискиваљу сувременичког духа. Али највећи удео у тој кривици имају светски и духовни поглавари због себичних и саможивих намера својих; кроз векове задржаваху они народ затворен од уплива либералне цивилизације; сваку појаву слободног мишлења угушиваху они одмах у своме народу и ласкајуНи сујети деспотизма још из малена напајаху младе духове науком својих скучених начела. Такав наопачки правац у васпитавању духова култоваше тероризам и себичност светских и духовних поглавара, а притом још и велика запуштеност у самом народу учинише, да шпан. народ до наших времена беше слепо оруђе у

рукама непоштених и неразборитих поглавара. Са овог чудног појава нужно ће бити да штогод о геограФичком положају Шнаније ирозборимо пре него што ириступимо излагању самог државног склопа. Мало земаља у свету образујетако засебно цело као шпански полуострв. Оа три стране окружен морем а на четвртој страни големим и дивљим Пиринејма раздвојена од Француске, изгледа као да га је баш сама природа хтела од остале Европе да одвоји. Па у унутарности непоказује Шпанија мање особености. Пространа површина од 4200 (цели простор Шпаиије износи 9068 квадратних миља) квадратних земљописних миља, што се по негде на 4000 стоиа диже а негде на 1500 стопа спушта. Силни брегови закриљујуу ову иовршину, од којих је кастилски брегови у две ноловине деле, на северу се подижу високи и неприходни Пиринеји а у унутрашњости простире се велики планински ланац што у разним видовима земљу нресеца. Пиринеји и Сијера-Невада деле се удобљеним равницама, од којих су знатније равнице Еброва и Квадалквивирска долина. Кроз друге долине теку средње реке Дујеро Тајо и Гвадијана и друге реке , што све ускупа у Шпанији извиру а своју воду изливају у пограничка мора. Унутарности полуострва најлакше се приступити може и то кроз долину гв адалквив и р ску. Тако видимо где су унутрашњи простори полуострва одељени не само од еветског саобраћаја него још од периФеријских делова и прибрежија шпанолских. Та је околност највећега уплива имала на образованост, политички склоп и домаћи живот, шпанског народа. А и за сами унутрашњи саобраћај слабо помажу Шпанији њене големе реке, јер толики водоиади сметају згодном паровозу. Што се њене спољне трговине тиче, кад пиринејски нолуострв сравнимо са другим европским полуострвима, видимо да око њега нема толико морских рукава и залива, али опет има ваљаних пристаништа и прибрежја као на свакој страни: Балбао, Кадикс, Гибралтар, Малага, те тако са свију страна стоји светекој трговини отворен. У климатологијском погледу има у Шпанији великих противуположености , јер док је у унутарњости лети несношљива врућина, нека прибрелгја уживају иролетњу благу климу, а док у централним равницама

мало или ни мало кише непада радују се Вискајски предели тропској обилности кишној. Дубоке снежне масе покривају високе брегове у горрвој Арагонији и другим високим бреговима док међу тим у долинама и равницама приморских области поморанџе сазревају и жито високо се дигне. Као што дивно шпанско небо дејствује на растевине, тако се у унутрашњости њених брда налазе богате руде особито олова и гвожђа потом жива, со и т. д. који су мајдани још у време римљана цветали и саставл>али поглавити део Финичанске трговине. Природа је једном речи Шпанију обдарила свиме оним чим се економија и радиност до цветања доводи и благостање грађана узвишава. Шпански народ произлази из смеше келтијско иберских грана. Испрва за образованост и трговину његову уплива су имали најпре и најнре Финичани, после картађенци а кад други пунијски рат поништи картађенску силу и Римљаљани обвладају са свим Шпанијом, онда се смешна келтијско-иберска препороди са свим у римским начелима наравима, језику и обичајима. Ио кад римско царство падне нови народи као вандали, готи и пр. појуре у Шпанију и тако се келитиско-иберски народ и с овима помеша и вековима усаврши свој језик. Што се вере тиче блага клима имала је утиска те се готи аријанске секте примише а романи (келто-ииберци) католичке. Верозаконске препирке су готово до шестог века трајале и тада западно-готски краљ Рикардо са својим народом у католичку пређе. Сам Фанатизам шпански пак изливао се на многобројне евреје. Тако се у самом почетку средњег века образује она претерана ревност за вером која је поглавити узрок свима готово неерећама које су шпански народ до данас снашле. Томе су много помогли и неслоге између готских племена, нгго је учинило да Шпанију арани покоре. Шпанске вође пиринејске и они што су се око круне борили позваше у помоћ Тарика , који 711. године осамнаестог априла с мноштвом својих непобедних чета Фанатичких у битци на реци Гуадалете нобеди шпанолце где и сам последњи готски краљ Родриго падне. Сад се судба Шпанији преокрену, јер беше под упливом истока. Можда би се шпански Фанатизам и угасио да су сарацени цео полуострв освојили и дуже га у својој области држали. Жарки