Земунски гласник

У ЗемЈиу, 2. марта 1809.

ГЛАСНИК.

Земунепи Гласаи« 1гзл <ави НедеАом у ју ^ру. ЦеВа му је родишњаб фо - Предплату на Земунски Гласник прима ивАустрије Сопронова печатња ринтиу банкнотама заједно споштарином или достављаЉем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валоасићу БеоВредбројмике у Србији стане лист овај дукат Десарски С поттарином* Број 18. граду. Иредбројници из Босне, ХеЈЈцеговине и СтареСрбије предброје 8а Босну, Херцеговину и Стару Србију 00 гроша ТурскИх, ван турске се у плаћеним писмима код уираве вилајетске нечатте у Сарајеву. Бев ноштарине, коју предбројниЦИ сами ИМају Плакати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Турско-нсточна жељезипца. (Сврше^ак.) „Но најпосле, док је Беч и Пешта у точе, геогр. положају, у коме је данас — а свемогуће не ће их ваљда на незнам који крај света преселити — добиће Србија жељезницу и да се око тога не отимље. Аустријанци и Мађари стараће се, да њихове престолнице од светске тргов. пруге имају хасне, па ће с тога, и без своје воље провеети ову кроз Србију. То се види и из Хановог предлога. Но он је мнеља, да гвоздени пут кроз Србију идући, преће код Рама Дунав, и иевоМ обалОм истог да иде преко Пеште и Беча за Лондон. Пут за Београд — од Мораве — сматра он с п.име и многи као споредан, чисто за нашу домаћу потребу. Да је само иравац к Базијашу пј>обитачан по Србију и светску трговину, то нам причају само бечлије и пештанци због њихових ирестолница. Дакле и ту су себични. Србија и светска трговина имаће највећу корист, ако гвоздени пут иде кроз моравске долине на Београд и Осек, па све уз Драву на Бриксен и Цирих за Париз и Лондон, а од Осека иреко Беча за Хамбург. Тај је пут најкраћи, а прелаз преко Саве лакши него преко Дунава. Асо се начини гвоздени пут на Београд , он ће у први мах водити нреко Осека на Веч и дал.е, јер је ово но аустр. трговину главна пруга, и пре Ке се начинити, но она пруга уз Драву, која ће главне пруге међусобно везати. Но чим се он сврши, окренуће се њоме сва трговина за западну Европу као најкраћим путем. Чим сујецки канал готов буде, товариће се еспап у Индији на лађе, које ће га безирекидно до Солуна —

као краћим путем а не до Цариграда донети, ту ће опет краћом жељезничком пругом ићи за северну и западну Европу, а не дужим путем из Цариграда преко Сарајева. По Србију и по светску трговину најпробитачнија је ируга из Солуна преко Београда као најкраћа и најјевтинија за прављење , иа наравно и најјевтинији подвоз но све остале ируге на том полуострву , а овом иравцу долази у помоћ саобраћај водом, сујецким прокопом. Пут из Цариграда преко Београда или преко Сарајева није пробитачан за сад по светску трговину , јер је водени пут од Сујеца до Цариграда дужи но онај к Солут. а гвоздени је пут из Цариграда до Саве дужи но онај од Солуна. Цариградски пут добиће нешто важности, ако се гвоздени пут од персиског залива преко Багдата на Цариград проведе. Но као што рекох, „само нешто" јер је комуникација водом јевтинија, и иретоваривање код Солуна бива само један иут, а код Цариграда два пут, које све код еспапа — а нарочито код сировина — које ће се из Индије за Лоидон и обратно преносити, велике трошкове проузрокује. — 4 Орбији је дакле жељезница сигурна, и то баш најважнија у целој Европи. Не треба ласно ма на какве услове пристати, и ма коме ирављење жељезничке нруге уступити. Најпосле треба трговину у Србији, а нарочито долином Мораве подићи. Треба прокопати Мораву, да се н>оме олакшава иревоз кроз 3 Д данашње Србије — од Дунава до Сталаћа кроз најбогатији предео Србије. Овим би се још грдна множина наших најплоднијих земаља од поплаве сачувала. Дај Боже, да се у том правцу што и[)е и што озбиљније нуждни кораци учине ..."

Тако говори „Јединство" о животном том по нас питању, коме је листу тај чланак послат из Ћуприје. Као што смо у уводу рекли, ми потпуно усвајамо мнење г. писца, и само имамо то да додамо, да оно белгијско друштво, коме је турска влада дала дозволу за грађење цариградскосарајевске пруге и гаранцију му обрекла, тек игго се није распало , и да је готово получено своје право другом друштву уступити. Даудпаша, турски посланик на бившој иариској конФеренцији, добио је налог, да приволи речено друштво, .да напусти концесију, почем ју и онако извршити не може. Друштво као д«1 је хтело да пристане на захтевање портино, тражећи седам милиона Франака накнаде, но Дауд-паша нехтеде толику суму дозволити. И тако се у Бечу о тој ствари преговори прекидаше. Није Дауд-паша ни у Иаризу, гдеје преговоре продужио, бољи резултат постићи могао. Међу тим чују се жалбе на подузимаче, који имају до I. маја жељезницу од Цариграда до Једрена готову предати, да је тако рђаво грађена, да ће је прва велика киша сву покварити. Турска влада налазиће у томе иовод , да одузме друштву концесију. У свези са пројектом београдскосолунске пруге чини нам се да стоји итавест, да ће концем ове године сујецки канал зацело прокопан бити. Обичне морске. лађе као и пароброди моћи ће уираво из црвеног мора у средоземско пловити , само се просте лађе морају кроз канал реморкирати. Како буде сујецки канал готов, а индијска трговина окрене тим путем, то ће солунско-београдека пр'уга брзо готова бити. Јер ће онда светски интерееи ступити у конкуренцију, којима је све могуће.