Земунски гласник

156

29. септембра 1833. године умре Фердинандо и остави у насљедство шпанском народу грађански раг. По сили устава остави Фердинандо својој кћери Изабели владу , а док је малољетна, да мати њеиа Христина место ње влада. Но сад се појаве разне партаје. Фердинандов брат Дон Карлос подигне оанатичке Башкирце. Либерална партаја и установци хтели су да на регенство мету свога човека. Христина се држала министара што јој је муж оставио, но доцније имала је уплива на њу она партаја која се осили. Док најпосле усгавовци и либералци и ирогрееисте не сложе се ЈЈедно и за регента поставе знаменитог родољуба Еспаргера и речитога Аргуела, који се може сматрати као отац слободњачког устава, поставе за стараоца п тутора малољетној Изабели. Чињаше се да се учинило тиме препорођење шпанског народа у либералном смислу. Иаиа је протестирао, зашто су калуђерски редови укинути а највише зашто да скупштина закључи да се црквенска добра нродају. Нека Алокуција папина распространи се ио народу, али скупштина је спали. То је учинила либерална партаја у пуном јеку своје сдаге. Али Есиартеро није умео д а води политику по наролцој жељи, век га је руководио ицглески посланик Кларендон и тако се није показао такав дипломата, какав је војсковођа био. Све партаје учинише против њега каолицију, и он паде. Али са регентовим падом сурва се и сила прогресиста. Модередовци одржаше победу. Позваше Христину да саветима помаже младу ћерку своју. Израдише и обнародоваше устав у пуном конзерватовском смислу. По томе уставу бирали су сенаторе они, који краљу потчињени беху, а дољна камера звала се камера деиутираца. Избирач неможе бити сваки веК само онај који најмање 400 реала данка нлаћа. На врху управе да стоји један човек који ће у свему да се брине за благо народа. И последњи представник народа паде, а тојебио Нарвајев. Његов пад учини на руку илановима Лудвига, Филипа и Христине , да се Изабела уда за свог рођака Франца кога јој силом наметнуше, а Изабела сестра Лујза за најмлађег Лудвиговог еина херцога Монпансије. Одмах иза ове двојне светковине, онази се у Шпанији Француеки уплив коме је цељ била да унуцима Дудвиговим осигура иресто. Помоћу инглеског по-

сланика Сира Булвера и Изабелиног љубимца младог ђенерала Серана склопи се министарство под неспособним човеком Пахеко. То неодобраваше скупштина и устуии Прогресистама, док се краљица раздвојена од свог мужа бављаше у Ла-грањи са Сераном и мајком својом. Овако стање ствари учини, те оиет позваше Нарвајеца, који је посланик у Паризу био. Тек што се то догодило Француска револрција од 1848. године поремети мир Шпаније и положај Нарвајецов. Али је Нарвајец умео да вешто угуши све побуне и земљу спасе од опасног грађанског рата; а да би унлив инглески од Шпаније удалио, пошље пасош инглеском посланику Сир Булверу с налогом да Шианију за 48 сахата остави. Он вешто угуши реиубликанску партају што се у Каталонији појави под управом Дон Енрика рођена брата краљичином С ^ П РЈ Г .УСад се Нарвајец налазаше на врху своје силе, а Шпанија на нуту материјалног напретка, који најлепше сада подрањиваше. Али кад се скупштина 31. октобра са великом свечаношћу отвори у новој скупштинској згради, показа се да је Нарвајец поверење изгубио и симнатију. То је молсда још више потчинило што му Изабела рече да оставкт даде која се одмах уважи, јер је Изабела хтела државника који би се етарао да сазру њени апсолутни планови. У личности Брава Мурила нађе влада слепо оруђе својих частољубивих намера те га зато врх унраве метуше. Министарство распусти екушнтину 7. априла и заповеди нов избор. Скупштина новог избора састаде се 5. децембра. Тада иретседник министарсгва објави збору вест о бонапартовском државном удару. У народу се подиже метеж и оиозиција, али владн се и необзираше на то. Најдостојније војсковође награђени су неблагодарношћу. Конза бранилац Кубе буде отуд позват; Нарвајец живљаше у неповерењу и под надзором у .Доји, и ако Шпанија опет постаде зависна од спољашпоети, од чега је Нарвајец свагда бранио и чувао. Видило ее, да влада смера да учини државни удар па да апсолутизам у пуној мери опет усганови. Сад се све партаје: нуританци, модерадовци, племствои народ еложише у једну либералну иартају да стану на пут хијерархичпоапсолутној иартаји с којом је Браво Мурило унрављао. На челу народне

странке стајаше Ордац, Камара, Цервера, Терадас, Монтурол, Коело ш др. А малену прогресијску нартају* што се чврсто држаше устава од 1837., предводио је Орензе. Тако беше стање партаја када „либерална унија" у живот стуни. Либералци договараху се да своје људе изберу за посланике , али влада опази па знаменитог противника свога херцога од Баленције пошље у Беч ко бајаги због војничких нослова, а Ронкалије највећи противник његов добије месао у кабинету. У скупштини од 1853. Маринец, Конча и Одонел подигоше ужасну тужбу против министара, што су били на влади и оних што су пре били , и против камариле, особито против Миноца, кога Је краљица одмах ношто је Нарвајец нао за херцота Нианзаре и наЈвећег великаша ншанског поставила. Ово побуди владу те скупштину већ 9. анрила расиусти паЈе више за целу годину сазвала није. Али комешанство по свим крајевима принуди владу да буде на опрези, и влада доиста измени кабинет. Лерсунда негдашњи садруг Брава Мурила склопи ново министарство, у коме је глава био Егања, прави ансолутовац и приврженик Христине. Ови нови министри држаху се чврсто политике евојих претходника, још гпта више, Егања је хтео да влада без сабора. Краљица се нимало није бринула шта њени министри раде, евуда је владало самовољство и сила. На супрот томе расло је незадовољство у иароду и гњев опозиције. Јавно се видило да Шпанија иде на супрот новој кризи. У таким приликама кабинет да оставку. Слаби министри нису могли да изврше државни удар који се у двору спремао. Изгњање Конке изазове у Сарагоеи (у Фебруару 1854.) војнички уст 1Ша к, који носле једне крваве битке буде угушен. Тада увиде либерална унија, да је већ дошло време да С е иарод од напаоке владине самоуправе спасе. Револуција што се одавно спремала раСНаЛИ Се. (Наставиће се.)

КОРЕСНОНДЕНЦИЈА. 1\ 88. НС. у Б. Нсмогоема се користити ваиггш дописом с тога, јер није за то јв -реме. 1\ Т. 81. у 51. Примилн смо послато. Хвалп нам на л >Јоави и иријатељству. Морамо тим иутсм, што смо оитерећеии с послом. Г. К. Л. Ш. То је сгара песма. Упутите тог гр-, слодина па окружницу иовог нашег земаљског иог.лавара, па му кажите, да Ке му бити од користи ако је добро проучи. I 1 , II. II. у К. Примили смо нослато нам. Хвала вам на л>убави.

Издаје и уређује: И. К. Сопрон.

Сонропова нечатња у Земуну.