Земунски гласник

У Зем.уиу, 0. апрпЈа 1869.

Вемунски Гласник излази Недељом у јутру. Цена му је годишњаб фо ~ Предплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопроновапечатн.а ринти у банкнотама заједно с поштарином или доставл»ањему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожићу Бео■лредбројнике у Србији стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 23. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброј.© За Босну, Херцеговину и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Бев поштарине, коју предбројници сами имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Србнја у иародпо-пршфсдном погледу. (Наставак.) Као што Београд треба да постаН р тржиште индуетријских творина европских за Србију, Босну, стару Србију, Бугарску и северни Арнаутлук, тако треба да буде и главно тржиште сировина, које се производе у тим земљама. Сад то није тако. Иродукти, што долазе из Ниша и Алексинца за Аустрију, само иролазе на Београд или Смедерево; шта више и за саме српске продукте, што се износе из Србије, Београд није с.редсредна тачка. •> Ове сировиме носе се продаје ради у Пешту и Беч, а то не с тога што су оне за Аустрију од потребе, већ с тога, што тамо долазе купци из Чешке , Германије и Белгије да тамо ггосредно или пепосредно кунују јагњеће , јареће и козје коже, маст, вуну, шишарке, шл.иве и храну српску. За те купце Београд је непознато место и сва Србија нека „1егга 1псо«1П1а." И ако се кад-кад по неки страни купац нађе у Београду с намером да ту назари, то ретко налази у српској престоници знатну количину сировине, јер ове, тек што дођу у Београд, одмах иду у Пешту и у Беч. Ако се хоће, да Београд постане средиште трговине са српским и суседпим продуктима, где ће страни европски упосачи што им треба пазарити, нужно је , да Србија и суседне турске земље у Веоград шиљу своје производе, једно, што је ближе него Пешта и Веч, друго, што ће се знатно на месгним трошковима и провизијама уштедити, који се сад плаћају пештанским и бечким комисионарима. Тиме не само што би Веоград ступио у непосредну свезу са разним евронским пијаца-

ма, које троше сировине, већ би се могло боље дознати каквог качества треба да су сировине што се овде производе, а тим би се боље одговарало потребама купаца. Та се цељ може иостићи ако се усредоточи продуктна трговина у Београду. А за то је главни услов, да повећи српски трговци увиде како ваља корист, која ће биги отуда по њих и но љихову отаџбину , па да са енергијом и постојаношћу на томе раде. Осим тога од неопходне су потребе и следећи заводи, јер и ови су од главних чинилаца, да би се цељ достигла. Кредитни заводи. Српски трговац , што ради са продуктима из Србије или из суседних земаља и ове у Београд доноси, мора да налази кредитне заводе , из којих ће моћи да дигне новац на своју робу, да ју не мора одма продати, кад за то време није, већ да може згодније прилике очекивати. И магазе за сировине и за храну (»1105) неопходно су нужне у Београду, која ће поареба све већа постајати, чим се Веоград почне развијати као тржиште са продуктима. Долњи град сасвим је добро место за такве магазе, једно, што је он близу воде; друго , што ту има знатне просторије и јевтини кућишта. Важан оактор за трговину је и берза. Ту се чине закључци на сировине средством заклетих посредника (сепзала); ту треба да решавају сами трговци помирителним суђељем, берском узанцијом, како би се лако и брзо , но ипак ираведно, трговачки послови и парнице свршавали. Тиме би се новерење страних купаца задобило, утемељило. По и друге користи произлазе по трговину од берзе; поуздани берски извештаји у најзнатнијимтрговачким евронским листовима извештавали би стране купце о цени и количини робе, што се налази на београдској пија-

ци. Све су то установе, које примамљују странце, да у Београду пазаре. Важан Фактор за подизање Београда на ступањ светскога тржишта би био и тај , кад би се донустило странским трговцима да могу имати у Београду непокретна добра. Ти странци , који би дошли, да се ту настане , нити хоће нити могу увек купљене сировине одмах дал>е слати. Они су кад-кад ради, да своје робе сместе у магазе. Но велике трговачке куће неће хтети, да седе под киријом, и тако да зависе од воље онога, чија је магаза. Зато ће се тек онда у повеће и сталне послове упуштати , кад би имали сопствене своје куће. То важи исто тако за оне , који су уносачи индустријских творина, као и за оне, који хоће да заведу у Београду индустријска подузећа. Јер, ако се хоће да Београд постане светско тржиште, за које је иозвап усљед свога геограФског положаја, то се ту мора концентрисати увозна и извозна трговина, то мора да постане станиште индустријских подузећа , и ако у почетку само онаквих, који производе полу-Фабрикате. Београђани ако схваћају праву ми.сију своју, не треба да подозревају на странце, нити треба да су противни подизању страпих трговачких кућа у српској престолпици. У Одеси Трсту, Антверпну, и Хамбургу, па и у М рсељу налазе се многе стране трговачке куће, па нису од штете домаћима, већ су тим местима од користи, и много су допринели и још једнако Доприносе да се та места подигоше на стенен па коме их данас _видимо. Само у онаквим местима могу странци монополисати трговину, гдв су домаћи трговци немарљиви и не способни као што су у Брајли, Галацу, Цариграду и Александрији. (Свршиће се.).