Земунски гласник

190

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Имамо да јавимо за живи општински рад прошле седнице. У недељу по подне имао је црквеношколски одбор састанак свој, а у понедељник и вторник биле се седнице варошког заступништва. И једно и друго тело већало је о предметима доста важним по нашу општину, и ако и беху код појединих предмета мнењачлановаподељена, то ипак не беше уредан ток дебате прекинут страсним појавама. Са особитим задовољством констатујемо, да се одликују састанци новог црквено-школског одбора својим редом при дебати, као што одборници показују озбиљну вољу за рад. Уопште се од неког времена не опажају у јавном општинском животу нашем оне немиле појаве страсти, за које смо пре сваки час морали јављати читаоцима. Посебно извешће у овом листу саопштиће читаоцима рад општинског заступништва. У реченој седници црквено-школског одбора пак ови беху предмети у претресу. Пошто је у пол четири часа претседник црквене општине г. др. Миланковић седницу отворио , у којој је било двадесет и два члана и госп. капелан Руварац протокол водио, и којој је приседавао почасни члан, г. парох Суботић, дође најпре у претрес питање о подизању школског здања у Горњој вароши. Тутор горњоварошки и члан одбора г. Јован П. Јовановић дао је извешће о стању Фонда за грађење те школе, из кога се дознаје, да је исти фонд на 8715 Фор. 47 новч. нарастао, која се сума од чести у готовом од чести у облигацијама састоји. Исти г. тутор доказује уједно и крајњу потребу, да се речено здање подигне, јер садашња је школа тако трошна , да се је бојати, да ће се срушити. Увидивши потребу решено је једногласно, да се школско здање у горњој вароши што пре подигне. Сад се покрене питање о величини здања. Ту се породи жива дебата између одборника, од којих су неки били за то, да се у истом здању начини стан за учитеље, други пак беху томе противни, рекавши, да учитељи, кад им је стан на близу, сваки час могу оставити школу. На оштру примедбу једног горњоварошког одборника о отпусту учитеља коју је побијао с места и г. парох Суботић, рече г. др. Миланковић, да закон прописује кад се учитељи могу

отпустити. У школском здању треба рече, да је стан учитељима већ и с тога, што се у горњој вароши тешко могу квартири добити. Усљед аргументације г. претседника пристаје и г. потпретседник Марковић на то, да се начини и учитељима стан у школском здању, на што је пристала и већина одборника, те је решено, да ново школско здање буде на два спрата. Одборник г. Младен сумња, да ће се моћи грађење школе скоро почети, јер за такво здање потребно је више од 16000 Форината, а фонд не износи више од 8715 Форината. Али је познато, да постоји закључак варошког заступништва, по коме се школа има о варошком трошку направити. А и у дужности је вароши, побринути се за општинске школе. С тога је решено, да се закључак црквено-школске општине достави мађиетрату извршења ради. Други главни предмет већања беше пословни ред за одборске седнице, који је читан и примљен, како га је одбор израдио. Но пре још дошло је неколико мање важних предмета у претрес. Прво је читана класиФикадијаучећег се стипендисте пантелићеве Фундације, који је од петнаест ђака као седми класикован. Потом би јављено, да изабрани тутори г.г. Лаза Урошевић и ЈеФта Бучковић неће да се приме црквеног туторства, што им то не допуштају њихови послови. Одбор је то са неповољношћу узео на знање и закључи да се по броју гласова на Лазино место постави г. Наум Николић , а други тутор код контумацке цркве да се не постави за сад. У тој седиици било је и интерпелација. Одборник г. Игња Василијевић запита претседника, како етоји ствар са негдашњим тутором код нове цркве г. Јоксимовићем, а одборник г. Панта Барјактаровић га интерпелује због грчког школског Фонда. Г. Василијевићу одговори претседник, да ствар г. Јоксимовића може доћи у претрес, како тутори предаду рачуне. У ногледу на грчки фонд рече г. нретседник, да дотични пододбор има да ступи у споразумлење са старим кураторима Фондова и са туторима, Решеио је да председник писмено позове туторе грчког школског Фонда, да ио гласу највишег рескрипта поднесу рачунске књиге избраном пододбору ради прегледања рачуна, тако се имају и други куратори позвати. Неки еу одборници рекли , да се неки учитељи не држ« реда у цркви. Решено је , да ИХ одбор опоме-

не, да у будуће држе ред прп богослужењу. Кад већ говоримо о ошптинским стварима, то да јавимо на овом месту и то, да се поговара по вароши, да је наш први варошки претставник г. Коста А. Петровић дао оставку на звању. Кажу, да је то с тога учинио. што му је лекар саветовао, да чува здравље и да му је потребно душевно и телесно отпочивање.

(Општнпско всће 31. мартп.) Нретседник г. капетан-аудитор Шрајбер; извештан: г. вар. управител> Карл; перовођа: мађистратски саветник г, Иетровић; мађистратски приседници: г.г. варошка претставници К. А. Петровић, Таорђе Солар и Ст, Марковић, и г. сенатор А. Јоваиовић. Општинара је било двадесет и један; седница се отпочне у ',^10 часова. Пошто је претседник са звонцетом дао виак, да је седница отворена, устане општинар г. Трешчик и рече, да пре него што се започне рад има да иепуни тужну дужност једну. Шурак његов покојни грађанин Цветко Фелбер оставио је сиротињи »емунској поклон од осамдесет <&орината, са жељом, да те новце општинско веће на сиротињу нодели. Он је за тим ту суму положио на ч сто. Први вар„ претставник захвали у име сиротиње и моли г, Трешчика, да буде тако добар те да изјави госпођи удовици саучешће варошких заступника за великим губитком, што ју је снашла смрћу њезиног сунруга. Ирви предмет на дневном реду беше молбеница браће Вајнрихтера, којом траже земљиште од 437 кв. хвати у бари крај обале дунавске до Фелберове цигљане, где хоће и оии да по/игну цигљану. Молбеница је у принципу уважена, само ће се решеше коначно издати тек онда, кад се буде решило о простору, који на обали тражи иаробродско друштво. У последњој седници одложена је молбеница неколицине Францталаца, који хоће да пеку цигље на ледини иза горње вароши, уважена је сад на основу предлога комисије под тим условом, да им се шојСТ јутара земљишта уступи на ту цељ, али ће морати за свако 1000 комада таксу од 20 новчића у општинску касу плаћати, Пре него што који да ночне градити цигље, мора вадити од власти цедуљу на извеену количину гласе^у, Којч би више пекао, томе ће ое цигље конФисковати. Живу дебату изазвало је зактевање Францталаца, да ноћу сами чувају своје место, а сума, што би варош трошила на четири страшара, да иде у фонд за грађење њихове цркве. О томе предмету најпре је дебату отворио општинар г. Ђ. Д. Јова^ новић, који је за то, да се не уважи то зактевање; јер, рече, Францталци много обећавају, а мало др-т же. Многи не ће хтети сами да стражаре, и тако ће Францтал остати без ноћне страже, а при том ће они, који сами немогу да стражаре морати ипак плаћати стражарину. Г. Т>. Д. Јовановићу одговори општинар г. Бра^ шел, који рече, да на једном састанку осим њих пет, сто Францталаца зактеваше, да се доеадашња ноћна стража укине, јер у Францталу ни мало не одговара цели. У вароши може бити да је од користи, која је обграђена, али у Францталу са свим ј-е мало четири човека, Бар десет људи треба да чувају то место, које је са свих страна отворсио Од нецог времена мцоге ое крађе збивају ту. Ономад украдоше једном становнику пет коња. Општинар г. ЈЗолф тог је мнсња, да се сва стража укине, јер није $и за што, а варош хиљадама, Форината стане. То тврдише и други општинари, прозвавши је ухлеблен,ем нропалица. То ипгге и г. парох Савић, који рече да је оиште мнење у иублике, се варошка стража укине.