Земунски гласник

191

Томе противни беху варошкп претставници г.г. Петровићи Солар. Онај рече, да је варошка стра»ка с тога ааведена, што је нужна била, јер пређашњи начин стражења није одговарао це.ш. И по другим местима наше околине, рече, постоје такве стразке, а то је доказ да треба и ми да је имамо. Г. Солар опомене ошитинаре на неред и злоунотреблења, који неки чинише пре са патролџијским новцима. Одкад та стража постоји већа је сигурност у вароши, нити се догађају крађе. Г. Солару одговори општинар г. Трешчик рекавши, да што се сигурности у вароши тиче, то се неможе варошкој стражи, него поштету ваљаног нашег становништва захвалити, јер немамо влих људи у вароши. Пошто је општинар г. Штрајхер приметио, да ва такву плаћу, која се даје варошким стражарима, не могудобити л.уди ваљани и поуздани , јер сваки надничар много више заслужује. Зато наши стражари и не држе ту службу за њихов главни вадатак, већ је врше уз друге своје послове. Тако исто је и нашим полицајним пандурима ватање кријумчара главни посао , а не вршење полицајне службе. Варошки претставник г. Марковић није за то да се францталцима учини по вољи; јер ће сутра моћи то исто да зактевају и горњоварошани. На тај би се начин могао тај завод укинути а нужно је по сигурност вароши, да варошка стража постоји. Што та стража своме задатку са свим не одговара, узрок је што није организована као што ■греба. Општинско веће вшне је пута протестовало и закључке донело против тога, што се стражари постављају у службу без знања општине. Али као што се обично слабо њезини закључци извршују точно и у духу, у ком су закључени, тако су и ови 8акључци остали само на папиру. Стражари треба да имају поверење код публике , која ће им онда ићи на руку. Францталци немају поверења у своје стражаре, за то треба их отпустити из службе, и с другима заменути, као што је крајња потреба, да се сво то тело преобрази. Говорник предложи, да сс молба Францталаца само привремено уважи и да се варошка стража преустроји. Претседник г. капетан-аудитор Шрајбер на то рече, почем су за предмет тај неки говорили, други су му пак противни, то ћс се гласати о предлогу г. Марковића. Који је дакле за то, рече, нека устапе. Већина општинара устаде. На то ће питати председник , ко ће да руководи тим послом преустројења. Неки говорише, да се то повери једном одбору, но пошто је приметио председник, да се одборима слабо до цели долази, то закључише једногласно, да се зактевање Францталаца само привремено одобри, па у једно би решено , да се варошка стража преустроји, и да у том послу долају: четири варошка претставника и г. полицајкомесар. Неки сиромашни становници овдашњи моле, да им општина опрости прирез. Ночем су просиоци доиста убоги, то им се по препоруци магистратској, уважи молба. Овдашњи инспекторат паробродски моли општину, да се друштву устуии једна просторија крај обале дунавске нред каикџиницом, где ће да смести своју радионицу на лађи. У евојој прозби вели, да се друштву с друге стране чине понуде у том ногледу, но најпре хоће да то потражи од земунеке општине. Варошки управитељ г. Карл прочнта иншпекторово писмо, у коме није ствар опншрно изложена. Кад је нрочитано било то писмо наста кроз неколико минута гробна тишина, коју најпре прекнде г. Марковић, рекав, да би то по општину било од шгете, кад би се та обалска просторија устунпл» друштву, јерје то место најзгодноје за просте лађе. Обала, што се пружа даље уз воду изложена је јаким источним ветровима, те се ту догађају често несреће. Општина није против друштва, коме

ће уступити обалске просторије низ Фелберове цигљане, колико год захтевало буде. То мнење г. Марковића делише и други општинари, особито г.г. Јован и Ђорђе Д. Јовановићи. Општинар г. Волф рече, да је он тог мнења, да се зактевање иншнектората не може уважити, и то из истих узрока, што их је г. Марковић навео. Ја то чиним са чистом савешћу, рсче г. Волф, и готов сам сваку одговорност у том погледу на се примити, о којој последњи „Гла сник" говори, да ће општинаре сНаћи ако би паробродско друштво своју лађарску радњу на друго место пренело, и ако би отуда било штете по нашу варош. Ако му интереси изискују, то ће ово друштво оставити Земун, ма ми њему уступили простора ма не, али_г. Волф мисли, да то бити неће. Претседник рече, да сад устане когод да каже коју и за друштво, почем види да ту има и неких, који нису противни , да се друштву уступи зактевана простирија. Повиву претседникову дуго се нико не одазва, најзад устаде општинар г. Димитријадес и стаде нешто говорити, но не беше те среће да обори аргументације нредходних говорника. Још су неколико општинара изразили своја мњења о том нредмету и најзад би једногласно решено , почем инспекторат у" своме писму није се сасвим јасно изразио, коју просторију и за коју цел од општине тражи, то да се пиемено повове да то тачно назначи. Уједно налаже се варошком ипжињеру, да овај о реченом простору, који се пружа од каикџинице уз воду, нацрт направи који се има општинском всћу поднети. (Свршиће се.)

— Нага дописник из Београда пише иам ово: У ономадашњим „Српским новинама" изађе званично, да је писар у министарству унутрашљих дела Стојан Антић „у корист државну" отпуштен из службе. Он је један од уредника „ТТравде," у коме је дисту, што је изишао 20. марта о. г., и који јесамо у неколико примерака пропуштен и то само но Београду (а остали су примерди конфисковани), изагаао љегов чданак „Надлежност кривице." Овде се држи, да је узрок његовом отпусту чланак тај , у коме између осталога и ово стоји: „Бадава Коте се ви окружавати оружаном свитом — зрно, које вам је намељено, неће вас мимојићи, јер оно ће вас и у саму храму божијему, где дођосте да тегаки терет са ваше нечисте савести скинете, то ће вас зрно и ту наћи. Оканите се ви вагаих детиљастих понагааља, маните се ви оних начела застрагаења, јер знајте, да се јунаци смрти не боје. Челичан карактер не гледа на опасност; он утрчава у њу ласкајући да ће за собом, ако нишга друго , а оно бар добру успомену оставити. Често је одиста тако, јер је рачун , и ако касније , за добар признат." Ово место, које је цензор пропустио, сматраше, да се односи на овдашње околности. Могу вас уверити да је речени чланак, као и отпуст г. Антића из службе велику сензацију проузроковао у круговима либералаца. — Прошле недеље било

је овде у основној школи учитељима београдским практично предавање из рачунице, што је давао г. Стева Поповић писар министарства просвете. У својој лекцији спомену г. Стева, како је досадашњи начин предавања из рачунице врло непрактичан за децу апстрактан,већ да то треба тако удесити, као што је свуд по другим земљама, да деци буде све разумљиво, што год учитељ говори. Говорио је о сабирању, одузимању, множењу и делењу по начину кога је педагогија као најпрактичнији усвојила. — Из Чалме (у Срему) нам јављају: да је тамогањи млађи свештеник имао код себе служавче, девојчицу од дванаест годинаи заслепљен страшћу, заборавио је свој душупопечитељски позив учинивши на истој богомрско дело. Због тог преступа тужбн од матере девојчета криминалном суду вукуварском, уапшен је и стоји нод истрагом. Часна конзисторија зацело ће том нечовеку у пастирској одећи достојну казањ досудити. — Из Загреба јављају, да је изашла царска одлука, којом се заводи у хрватској престоници универзитет. Становници без разлике странака испуњени су чуством благодарности према владаоцу. — Као што јављају мађарски листови, завешће се сва земаљска унгарска војска, тек на јесен; но нека коњаничка и пешачка одељена још овог ће се пролећа установити. — Званични лист угарске владе обнародовао је три наредбе, у обзиру на народне школе. Једна је управљена на православне владике, којом се позивају, да чине припреме за избор школских саветника, који се имају поставити у смислу љанског саборског закључка. — Са Цетиња јављају да кнез Никола, заједно са српским послаником г. Ф. Хрисгићем и руским кнезом Долгоруковом, путује по унутрашњости Црне горе. Јављају и то, да је стигло 12.000 иглењача из Русије, чему се храбри Црногорци веома радују. Говори се даће их Долгоруков са овим пушкама веџбати. — У Риму прослављена је педесетогодишња слава од кад је папа Пије IX. постао свештеник. Том приликом помиловаоје он многе кривце и политичке преступнике.