Земунски гласник

236

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Земун. Од неког времена влада лепа хармонија међу члановима нашег ларошког заступништва. Озбиљно и темел>но дебатују се предмети, но при свем том не имадосмо прилике опазити онакве појаве , које морадосмо у нашим белашкама пре често бележити. Ко познаје наше околности, томе није нужно причати за у.зрок тој појави ; ми само хоћемо да констатујемо тај радосни Факт. И на последњем општинском већу текао је ток дебате уредно, непрекидан страстним изјавама, а предмети заиста беху важни, колико по нашу варош, толико још већма за наш завичај. Најинтересантнији предмет већања беше на том састанку питање о жељезници и продаји шума у Граници. Земунско варошко заступништво можда први нут беше позвато да решава о једном предмету, који је од значаја за сву Крајину. С тога се могло при дебати смотрити с каквом озбиљношћу наШи општинари претресаше ту ствар , знајући за њену важност и сећајући се моралне одговорности. која отуда проистиче. Они су зрело расуђивали и дошли до тог резултата , да ће отуда бити користи за народ у ГраЈШЦИ, ТТТТП оу •МКУХ.-уЧИ.Ш,—да СС" тгри^ стаје уз намеру војеног министарства. И ми се надамо, да ће Земун имати узрока да се поноси са том својом иницијативом. Из опширног извешћа о седници варошког заступништва дознаће читаоци, да је изабрат одбор, који ће написати меморандум и репрезентацију на цара , што ће их земунска општина разаслати на остале комунитете. Меморандум тај већ је израдио г. Ивић и ми ћемо га саопштити читаоцима у идућем листу као прилог, који ћемо у среду издати, надокнадујући онај број с којим смо изостали, кад је уредник овог листа био у Бечу због познатог посла.

(Општипско веће 19. маја.) Председник: г. капетан-аудитор Шрајбер , перовођа г. Орељ , мађистратски приседници : г. сенатор Псгровић, г.г. варошки представници Солар, Марковић и Јовановић. Општинара је било 20 и седница се отпоче у 10 часова, Отворивши седницу разложи у цеколико речи председиик, да.је седницу сазвао поглавито стога, што је депутација, иваслата у Беч Њ. Б. цару, приспела и сад хоће да да релацију о повереном јој налогу. Но уз то ^ече , да има и других вадесних иредмета, о којима је потребно да се решава. На то позове г. Изића да да рслацију депутације.

Г. Ивић заузевши место извештачко чита писмену релацију на немачком језику. (Биди прилог наш. листа бр. 28.) Кад је овај господин извешће прочитао говорио је опширно и о осталим предметима, што су споменути у реченој релацији и о којима је депутација такође реч повела код војеног министарства. Из усменог овог извешћа дознаје се , да министарство није противно , да се у Земуну иодигне реал-гимназија, као што ће се још и по другим местима у Бојеној Граници виша училишта завести. Од ритских земал>а одредиће се на научне цели 6000 ланаца земље, као што ће се и у војни буџет ставити знатна сума за подизање и издржавање пројектираних преПарандија и других школа у Бојеној Граници. Г. извештач рече, како је добио уверење на високом том меСту о ј великим реФормама, пгго ће се неодложно завести I у управи Бојене Границе и комунитета. За кратко време можемо , рече , ишчекивати предлог закона за земаљску одбрану и нови општински закон, који ће по уверењу добивеном на надлежном месту на најширем основу прокламовати општинску самоуираву. И ови нови закони биће предати комисијама најпре на претрес , пре но што ће се потврдити. Још је говорио о томе , како је денутација препоручила благонаклоности министарства нашу штедионицу и пољоделско друштво и како је од стране високог тог иадлежателства свака помоћ корисним овим заводима обећаиа. Свршивши своје извешће иреДложи г. Ивић у име денутације, да оиштинско веће, ако одббри поступање њено, да се избере- један одбор, који се- о жељезници и о другим односним питањима што стоје у свези с тим преважним по нас предметом направити меморандум , који ће се разаслати на друге комунитете, штабске и друге повеће оиштине с иозивом, да се придруже у интересу земал>ског напретка корацима Земуна. Жива се дебата породи о овом иредмету, у којој учествоваше више њих онштииара претресавши темељно предлог. Општинлр г. Јован Д. Јовановић рече , да у тој ствари не треба хитати, Ћајтаање нак" Земун треба 'да предњачи , који нијо толико интересован у томе, јер нема шуме. Иницијативу, рече , ваља оним местима оставити којих је интерес тешње скопчан с тим нитањем. Говорник се боји отуда злих последица по Границу а одговорност за то не треба да узме иа се Земун, како се не би данас-сутра нашој општини у јавним листовима пребацивало. Противног мњења беху остали општинари. Г. Стеван Марковић примети, да ће се доходак од шума сам на унапређење Војене Границе употребити , а то је услов под којим земунска општина пристаје ув намеру министарства. Исту аргументацију изразише и други општинари рекавши , да је боље , ако се пањеви , уместо да труну по нашим шумама , продаду а од дрхотка да се заведу општи корисни заводи. Онштииар г. Ивић рече, да је код министарства рекао , да ће Граиица волети да шуме труну, него да се продаду а с тим новцима да се подигну касарке и купују иглењаче, но ако се доходак од шума уиотреби на култивисање нашег завичаја, то ће сваки родољуб пристати уз намеру војеног мииистаретва и готов бити изјавити му своје саучешће. Усљед наведених аргументација општинари једногласно решише, да се усвоји предлог депутације а меморандум решено је да израде г.г. М. Ивић и И. К. Сопрон. Решено је још да сс напише у једно и репрезентација на Н>. Беличанство у исгоме смислу и да се и једно и друго разашље усвојења ради на Друге веће општине у Бојеној Граници. (Наставиће се.)

— Јавили емо у прошломе листу, како је наша црквена скупштина једногласно избрала г. Јована Субо-

тића за земунског посланика на народном конгресу. Председништво јавило је то одма телеграФом изабранику, који је избор захвално примио. Но јуче стиже на месну власт од земаљске владе решење, да тај избор не важи, почем по регулагиви v Војеној Граници могу само официри или званичници и ако њих не би било а оно други хонорационари, који имају у Граници непокретно добро, за посланике изабрани бити. Услед овог решења држаће се сутра у недељу у 8 сахата пре подне главпа скупштина, која ће закључити, шта да се ради.

(Цркпено-школски одоор.) Седница је била 11. маја. Нредседник је г. др. Миланковић а чланова беше 17. Председник прочита одговор сл. мађиетрата у погледу легата Јанка Кадељка н Мијајила Рохлицера, у ком се вели да се одобрава закључак цркв. одбора , решено је да се узме на знање. Председник прочита одговор сл. мађистрата, у ком се вели да су парох Савић и Андрејевић донели кључеве од црквене касе и ово се узима на знање. Председник прочита одговор сл. мађистрата, који говори да је миниетарство војено обуставило своје решење у иогледу грчког школског Фонда, решено је: почем цркв. одбор држи да по високом рескрипту од 10. августа 1868. има само он руковати са свима школским Фондовима , то се има отправити представка на војено министарство , у којоЈ вал»а разјаснити како је иостао грчки фонд и како се данас с њиме рукује. Г. Ивић адвокат умолиће се$ да састави представку на војено министарство а г.г. Ђорђе Солар , А. Д. Јовановић и Игња Васи-г л>евић имају г. Ивићу обавештење у тој ствари дати. Иредседник прочита допис сл. мађистрата, у ком се вели да су г.г. протонрезвитер зем. Аврам Живановић и нарох Н. Савић тужили црквену скупштину дивизијоној команди у Варадину због тога, што још досад није разрезала парохијал на зем. стаиовништво и општина ее позива. да одговори шта је досад рађено у погледу парохијала, решено је да се одговори. Председиик прочита одговор пароха Савића, који овако гласи : Поштована господо одборници! Последњи ваш закључак под бр. 44. 27. априла т. г. повода ми даде по дугом размиигл>авању поношаја п одношаја мога пре^ма вами опоменути вас, да мени на тај начин као иншталиратом пароху доставл>ени закључак особи мојој никако неприличи у толико више, што тај начин нисања од стране госиодина иеровође и капелана према једном старијем свештенику, не само да моја висока духовна власт никако одобрити неможе, него и еваки верни син цркве иравославне увидити мора, да се таковим ноступцима руши до самог темелва впутрење чуветво према важном позиву сваког појединог душепопечитсл>а. Из овога дакле увидити морам , да г. перовођа на то смера, да моју личност вређа и тим важност моју код народа побије; јер ни из далека помислити не могу , да и један члан одборски који се из светског сталежа састоји таковим начицом дрзкост би себи узео писати. Господин иеровођа ваља и то да зна, да оваковим начином подкопавајући важност свештеничког званија, иодкопава и себи сам оцу стазу, г?ојом је тек почо ходитИ ј и треба да се опомене оног истинитог моралцог изрека: „ко другоад јаму копа, да сам у њу иада."