Земунски гласник

237

Сад.а папослетку ограђујем себе, да закл>учке иа овај начин нисане и од г. неровође као сачипитеља нодписане мени у будуће нешиљете. У остадом препоручио би вам, да како ово моје пзјашњен.е, тако и достављени ми ваш коследњи вакл»учак целог садржаја мојој а уједно и вашој високој духовној власти приношљете, и то из два глаина узрока: што ја само једну духовну власт имдм, која ми је компетентна пресуђивати, а то је честњејша козисторија, којој је на челу свети наш патријарх; а друго што ја никако неодобравам овај смело рећи могу нечувени начин иисања једноме служитељу светог олтара и то од одбора коме је поаив да свештеничко достојанство пцед целим светом у уважењу одржава, и којем би иозиву у толико више имао одбор одговарати, што једно свештено лице за неровођу свога нма. У Земуну, 3. маја 1869. Решено је да се цркв. одбор жалити има часној коноисторији иротив ионашања иароха Савића а уједно и жалба учит. збора натраг поискптп иротив ионашања пароха Савића, коју је овај конзисторији отправио. Нредседник ирочнта молбу капелана Д. Руварца, у којој моли да му се даде иредујам (форшус) у име ирипадајуће му нлате, решено је да му се издаду у то име сто Форината из цркв. касе св. богородичне цркве, с тим додагком да нсги сто Форината одма врати како се покупи разрезани парохијал. Иредседник прочита молбу г-ђце учитељице А. Дамјановића да јој се повиси илата и да јој се не откавује стан, решено је што се плате тнче има ое поднети главној црквеној скупштини да она реши, а што се тиче стана одбор остаје при свом старом закључку. Председник на представку школских куратора да код некнх дужника нису осигурана добра против ватре, пита шта да се ради, решено: дужници имају се позвати да осигурају своја добра против ватре и ово нмају куратори, односно тутори нзвршити. Иредседник прочита допис сл. мађиетрата у погледу избора за идући карл. сабор, решено јегима се 17. маја сазвати црквена скунштина, којаћеда бира посланика. Нредседник прочитадопис учитеља Милашпновића, у коме пријављује да капелан г. Д. Руварац цеће науку ришћанску да иредаје, решено је : г.г. Др. Миланковић, Г Б. Солар и Ст. Марковић имају ову ствар уредити и извидети у чему је.

— У среду после подне , кад је оно бурно преме било, те је ветар силно узрујао попршину Дунава, иревезао се је из Борче наову страну честити попа борчански г. Керић са тамошњим лајтнангом и два граничара као веслара. Још нису ни дошли до средине Дунава, кад зачу попа неки вичући у помоћ глас. ,,То нско виче за номоћ," рече г. попа. „Није него ветар зуји•' одговараху му пратиоци. Глае се опет чу, но беше слабији. Сад се и остали увеЈ )ише да је то викаље у помоћ, али не з тдоше где је, јер киша падаше иљуском и таласи беху грдни , те се није могло ни пет хвати далеко видети, нису могли од великог ветра ни устати да даље виде. Од куд глас долажаше управи корманош тамо чамац и после неколико минута спазише где један чамац претурен плива а на њему лежаху два чове- |

ка, чврсто се држећи а трећи беше сав у води и грчевито беше се ухватио за крај од чамца и по кад-кад сав потоне. Наши борчани кад ово видоше напрегнуше силу и дођоше до изврнутог чамца. Но сад наета мука , како ће их у чамац узети а да се овај не изврне. Ту су имали доста борбе и више пута био је г. Берић у опасности да га ови, које је он снашавао смрти , не увуче у воду. Једва му је испало за руком, да их једног по једног увукао у чамац. Ти страдалници беху три батањичана, који се у малом чамцу хтедоше са банатске стране овамо превести, но насред Дунава их ухвати бура, изврне чамац те су се гако два сахата борили са смрћу. Кад су их борчани кургалисали опасности били су већ модри и премрзли , као што су били и сасвим малаксали и да још за који тренут не дођоше наши борчани , извесна би им била смрт. Кад су дошли у Земун г. Берић, их смести у гостионицу код „седам чунова" и јави кордонској команди за те страдалнике граничаре. Г. Берић одпутовао је у Вршац на свештенички скуп, ради избора посланика на сабор. — Још имамо да јавимо за један догађај на води. Исти дан само сахат и по раније но што та непогода наста, приспеше овде на чамцу пет господина, који путују низ воду на маломе чамцу до Ђурђева у Блашкој. Што су јадни батањичани из нужде чинили , то ова господа чине из бесноће.

— Наш дописник из Београда пише нам ово: Намесници кнежевог достојанства издаше указ, којим се сазива на трећи дан Духова, 10. јуна велика народна скупштина која ће се састојати из 51(5 посланика , да реши, треба ли земљи ноп устав, на ако треба, да може узети у претрес и решити и сам устав. На предлог г. министра унутрашњих дела (а по саслушању министарског савета) наместништво је решило да се од сад скупштине држе у Крагујевцу, па потоме разуме се да ће се ту и ова дужати. Ова наредба, да се скупштине држе у Крагујевцу није по вољи нашој интелигенцији, која држи да законодавно тело треба да се скупи у престолници, где би интелигенција и журналистика била на руци скупштини. — 21. о. м. био је парастос пок. кнезу Михајилу. У цркви је било много света, међ којим и млади кнез са својом Фамилијом и и г.г. намесницима и министрима.

Из Угарске дошли су и сродници покојника г-ђа Петрија и син јој г. Милош Бајић па и зет покојног кнеза, стари барон Николић. —• 10. Јула (по новом) даваће овдашња чешка дружина свечану беседу. Осим певања и другог којечега биће на овој беседи и слика Хусовог суђења и снаљења. Браћа Чеси не жалећи за то ни труда ни новаца послаше г. Н>емца у Праг да донесе што је потребно за ту свечаност. — Чујемо, да ће се ове године држати омладинска скупштина у Београду. Надамо се, да ова неће проћи онако као што преклањска преображенска.

— У Новом Саду изабран је г. Светозар Милетић за посланика на, народном црквено-школском сабору. Осим два гласа , сви су гласали за њега. Јуче беше избор посланика и у Панчеву и то само за регименту а не за варош, која није добила право да има посебног посланика на сабору, као што је то последњи „Панчевац" јавио. Изабран је г. др. Пејић из Бечкерека а за његовога застунника г. Јован Павловић, уредник „Панчевца." И ту, веле, било је покушаја, да се протуре официри, но већина бирача, из сваке општине по два (толико из Панчева), изразише се, да имају налог, официре да не бирају. Особито се у том смислу енергично изразише пунуномоћници перлеске општине.

— И хрватско-еловенска земаљска обрана већ се устројава. Официри већим делом су наименовани Његовим Величанством. — Појавило се неспоразумљење између загребачке и пештанске владе због доходака архидијецезе загребачке, која је упражњена смрћу кардинала Хаулика. Мађарско министарство Финансије послало је свога званичника да направи инвентар и да уреди, да за време упражњења епархије доходак од добара иде на цели, које одређује негдашњи закон. Но бан барон Раух се томе противио рекав , да по новом устројству загребачка влада има да располаже са црквеним делима. БанЈе одржао иобеду у тој ствари. — Од 1. Јуна п. р. почеше ново устројени највиши суд и апелација у Пешти за сву Мађареку свој рад. Дан пре престало је еуђење краљевске и септемвирске табле. Преустројство се првостепених еудова ишчекује. — У угарском сабору