Земунски гласник

У Зем\пу, 15. ј>пија 1869.

ЗЕМУНСКИ ГЛАСНИК.

Земунски Гласни« излади Недељом у јутру. Цена му је годшпња 5 фо - Предплагу па Земунски Гласник прима изАустрије Сопронова нечатља рИнти у банкнотама заједно споштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и уну грашље Србије г. Велимир Валожићу Беопредбројнике у Србији сгане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 33. граду. Иредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије нредбројв За Бцсну. Херцеговину и Стару Србију 60 грогаа турских, ван турске се у плаћеним писмима код управе вилајетске печатње у Сарајеву. Без !1<>шт.'р:ше, коју предбројницн самн имају плаћати. новаца никакве се не уважавају наручбине.

Нродлја шу.ма' у Грапици. У прошлу ереду на угарском сабору распраиљаше иитан.е о продаји шума у Граници. Дебата она морала је нас неома интересовати јер је нредмет тога претреса наше животно иитање. Као што ствари стоје, од продаје тих шума зависи , хоће ли и Граница добити такових установа, од којих зависи умио и материјално унапређен.е Крајишника. Сабор је решио, да се шуме сећи могу по намери војног министарства и да се доходак отуда унотреби на оп гге корисне цели у Граници Уставност је у напте доба она Форма државе, за којом народи теже и којом се тек ностизавати може права државна цел.. У природи људској Лежи. да човек оно, шта нема и за чим тежи , најнећма цени. Такова осећања, наравно, и нас Граничаре обузимљу у погледу на уставност. Но при свем том не можемо одобрити, кад се о нама а без нас што решава и то баш с тога , нгго се тиме руши начело уетавности а прелази се на друго пол»е . . . Тако нам се видела пре расправа о Граници на хрватском па и сад на угарском сабору. Ми ту примедбу иемогосмо прећутати и ако је већина саборска угодила нашим жел.ама. Хрнатски сабор најпре је подигао глас против продаје шума. Ту иницијативу одобрише много њих из саме Границе и то из тог узрока, што се мислило, да се ради на уништењу наших шума. После се дознало . да то није намера врховне власти , него да се само шуме по прописима шумске економије секу а да се не упропашћују. Становници наше Границе сасвим се задовол.ише , кад чуше да ће се доходак игкл.учно на корисне цели у Граници уиотребити. Но при свем том, што је војено министарство на до-

тичном месту своју намеру јасно изложило, и то подкрепл.ену од научних ауторитега у народно-нривредној и шумско-економној струци, онозиција ипак није се утишала и једино иницијативи Његовог Величанства цара имамо захвалити , да су се и у Пешти преиопе уклониле. Министарска конФеренција 29. маја у Бечу остаће у том погледу значајна по нас. Али није само намера владе Њег. Величанства, да се набаве средства за унаиређење нашег завичаја, него је ту и жеља, да сама Граница у томе раду учествује и да се користи још и на други начин својим шумама. „Мило му је, рече премилостиви цар наш, што чује из Границе изјаву тежње за наиретком и културом, јер је тврдо наумио , да се и ту што ради за унапређење." У том смислу уверише нашу депутацију и од спране војеног министарства. То се може сматрати као да је позив да и сама Крајина учествује у том раду, т. ј. да Крајишњици изиђу као конкуренти при продаји својих шума. Тако су бар схватили људи, што су нотписани на оној окружници, коју доносимо у данашњем листу, нашој депутацији дато у Бечу уверење. То их је нобудило, да се изближе о мишљењу на меродавном месту известе и ту стекоше уверење, да крајишничко друштво, кад би се као конкуренат нојавило, ужива у сваком погледу првенство од осталих конкурената. То је ретка ситуација и не само са народно-привредног гледингга била би крајња немарносг. кад би сс том добром прилика неби користи. и. Из говора хрватског посланика на угарском сабору г. Ј. Жувића иак види се, колико блага лежи у нашим шумама а још више ноказује, колика је вредност њихова умножена иоследњих четрдееет година и да та вредност

од дана на дан све већа бива. Вредно је из тог говора ово навести: „Да би сабор значај продаје шума дознао, нужно је ове податке изложити. Године 1830. плаћало се за један грм од 80—90 стопа 6 Фор.; кад се почеше потом железнице и иароброди све више заводити скочила је цена једном грму на 15 ф. Год. 1853 - 7. нлаћало се 30 Фор. а сад се плаћа 55—70 Фор. А с том ценом није још највећи ступањ попостигнут, него се с пуним правом може очекивати, да ће се у ближој будућности и до сто Форината један грм нлаћати ..." Тако говори г. Жувић о значају по трговину нагпих шума, у данашњем листу нрештампана окружница пак наводи још и друге појединости. У реченој окружници , који читаоцима нашима најозбиљније препоручујемо да ју проучи, позивају се каниталисте у Крајини на уписивање. Два милиона Форината треба да се упише у нашем завичају и то не само ради сећења шума, него и сбог жељезнице земунско-с.исачке и због копања конала, нгго ће код Вуковара скопчати Дунав са Савом. Сва та три иодузећа једно с другим су скопчана и у тој свези налази се не мала гаранција, да ће се доиста доходак од шума на цељи употробити, на које је по тврдој вољи Њег. Величанства намењен. Ми преиоручујемо најтоплије подузеће то наклоности нашега света позивајући на уписивање. Добро знамо, па и у природи ства]>и лежи, да у трговачко-новчаним иитањима није умесно на патриотизам аиеловати. Но кад је са подузећем од најсјајнијих материјалних последица за ноједине, скоичано и умно и материјално упапређеп.е васцелог завичаја, то онда није излишно и на патриотизам апеловати.