Земунски гласник

266

виче, иа незнајући шта је држаху да је сишао с ума. И сам чизмар Филиберт забрани својој кћери састанке са Лекеном. Тим већма се код љих страст раснаљивала и отац их је виђао где се нотајно састају и где га она наговарала, да се остави ноноришта. Али Лекен се немогаше ничим савладити, да се њега одрече. Филиберт видео је да његова кћи сваким даном све слабија биваше, што је он више Лекену на иут стајао. (' тога се он уплаши и попусти на молбу свог иријатеља господина Арнолда Бакилара, који га позове са његовом ћерком на иредставу њег вог дела, где ће Лекен главну ј а>гу играти. Млади Лекен био је некада нрви л>убимац Филибертов, па и сад се овај заузимаше да га од нозоринла одврати. Он смисли да ће то најбоље испасти ако вечерас неред начине или ако га извнжде и тако да му вољу на позориште одбије. Узбуњеност, која је одма у почетку настала беше му баш но жељи. Публика је на његону радост била све немирнија и јаснија и он сад предузме да неред и вику предводи. Он се подигне са столице, удараше* песницом о ограду своје ложе и викне громовитим гласом: „Моја госнодо! ако нас ови иза завесе неће да занимају - добро, ми ћемо се забавити лено и без њих. Ошити смеј наста. Знак је био дан и бесноћа публике није имала више краја. Досетке, подсмевања, песме, лупан.а и ненрестани говор — све је то брујало као у јеврејској аври , у којој је Филиберт це лу вику предводио. Узалуд се труђаху свирачи, да најлепшим аријама задобију иажњу публике, они беху надвикани и морадоше ућутати. Филибе) т поче све веселији би] а и, док на бини све већа смутња поетајаше. Све је трчало тамо амо а нико незнађаше куда и зашто. Волтер сеђаше међутим мирно на својој сголици и занимаше се својим штапом. „Воље је да идем^, рече он најзад уплашеном Бакилару „нећу да се излажем подсмевки.' 1 „Ви ме видите и сами где сам у очајању." „Кво Лекена!" зазвучи наједаред радостан глас управитељев. Цео призор иромену се, више се није чула вика гледача; свак обрну иоглед на врата, на којима се један млад човек пријави, који једва двадесет и две године имађаше.

Он беше блед као смрт. И сам Волтер подиже се, да га изближе види. „За име бога, Лекену, шга вам је?" заиита неки. „Олаб сам, вечерас немогу играти." Чело му сс зажнри и он клону. Бакилар м ириђе и рече му ш л >ко : „Филиберт и Катарина су овде. 0 тога се нриберитс. јср дапас ваља да победите. Лекен тргну главом и рече: „Ја знам већ." „Ви нећете опет клонути духом ?" „Имао сам ужасан призор са мојим оцем." „Боже! та он не зна, какав дар ви имате Лекену. Заборавите то слободно, јер ће се једаред ваш отац с вами ноносити. — Видите сам је Волтер дошао. Лекен се сад исгграви и његов гоглед тражаше песника. Волтер беше нред њим и његово оштро око нродирало је срце младог Лекена. „Многи су ми о вами говорили, драги Лекену. Што сам ја данас овде дошао, то се једино има вами приписати. Ја полажем велику наду у вас." Господин Арнолд Вакилар г[>изао је устне ири овим речима Волтеровим, које његом осећању нису баш ласкале, али опет он у овом бурном тренутку и не узе баш на ум. Но Лекен узе Волтерову руку. „Играћу" рече он „ако сте сви готови, заночните одма, јер ја долазим тек у трећој иојави. Дотле ћу бити готов, па или ћу триумФираги или умрети! Оа овим речима он оде наио.ве. Свак похита на своје место, звонце зазвучи и завсса <*е нодиже. Прошло је више минута док се узрујаност сле !Ла и мир наста. Прве две појане нрођоше без икаква утиска на публику. Време дође кад ће се Лекен у главној улози као не милосгива тврдица појавити. Он се не појави одма. Мучни тренутак наста. Вакилар наде у дрхтање. Наједаред заори се цела сала одушев.веном виком публике. Бакилар диже главу, да види шта је а и сам Волтер стајаше укочен. У углу бине иојави се згурена особа, чије руке од мишићних потреса дрхгаху. Појав беше изненадан и карактер улоге изрази се већ на самоме лицу. „Је ли то онај човек. који се пре неколико тренутака сасвим сумњив и болан на зид наслањао? мишљаше У сеои Волтер. (Свршиће се.)

СМКСИЦЕ. (( ватопи.) Ирви дан духона се овд«г-ђца Јелена кћи нашег еуграђанина г. Глишс Хариша са г. Самуилом Маширскићем, еудцем унгарскс кра.Ћевеке табле. Кум беше велики жупан сромски г. Свет. Кушевић и стари еват г. љ. Маширевић, брат 1Б. С. иатријарха Самујила. (Бсееда.) Митровач*м иемггка дррки&а дајс 2'?*, јуна о. г, у тамоштој чмтЛоиич.Кој дВораии беееду са игранком са овим распоредом: 1. Восанско да: о је I., од Пуцића, сложио X. Хладачек , пева вбор; 2. О вае1 и гавању женеког пола, говори Влада 1 Марковић; 3. Бродар, од Лисинеког иева вбор; 4. О Видову дну , од Д. Јенка, слоЖио за гласовир. X. Клавачек, свира Глиша Костић; 5. Брод спасења нашег, од М. Раигића, декламује Коста Нраљица; 6. Надежда, од Ђурковића, пева збор; 7. Рачуница л>уди , од Ј. С. Поповића, говори Васа КрстиК; 8. В< јводи а, >д А. Максимовића, иева 8бор.

(РусКН ПККОПЦИ.) Свршеткоз! маја дошао је иред тамб< вски суд процес шкопаца» Суђење није јавно, с тога се мора нестрпл.ива публика стрпити Још који дан. иа да се чује поуздан резултат целе истраге. Једно време проносише се свакојаки гласови, а.\и су врло слабд били иоуздани. Толико је извесно, да је главни оитуженик. неки Плотичин богат трговац из Моршанског. Н>егов је бранилац један од најглавнијих адвоката руских, кнез Урусов из Москве. Сада се показало , да су сви они стаховити гласови о шконцима, које су руски и страни гласови проносили, са свим измишље ил Ни у чему се не слажу са садашњим поузданТм испитом. Нлотичин је стар човек, има 93 године, и врло је уважен у своме месту. Он је лккивао 30 година иочасно звање куратора у толиким заводима и обдарен је орденом.св. Ане и еа више медал»а за заслуге. И по др^ги пут чињен је најтачнији љекарски иеиит и К' д Нлогичина и к »д његовога првог Деловође Григорп а најбољега нријатеља Илотичииова и није се нашло ии трага од познате операције. У тужби терети се Нлотичин да је он поглавица тајнога ширења гаконачке сокте, у њега беше средиште срестава за ширење нронаганде , он је прикупл>ао у то име новце од богатих л»уди тестаментно по смрти њиховој, онје лично иокушавао новцем и иаговором да задобијо за шкопство л»уде из различних сталежа; сиромашније чланове, особито женске, код којих ее операција нознала, примио је у своју кућу, где еу св упознавале еа тајнама секте њихове. Полиција је била у изтрази доста небрежл.ива. Налог из IIс трограда да предузме иетрагу добила је још прошле године , а извршила га је тек еада. Једнога дана нашла се под ирозором Илотичинове куће г< мила пепела од артије , иа када је и то јавл»ено месној нолицији, дођс једна истражиа комисија из Нетрограда, којој су нрлдани и неки чиновници из министарства унутрашњих нослова. Начелник зходицинског оделења др Пеликан, нознат ауторигет, који је такође у тој комИсији, предузео је иову лекарску истрагу код евију укућана Шптичииових, и у осам женскиња нашао је јаке знаке оперирања. Комиеија ]е поиечатила све што је нашла злата и сребра у вредноети од 490.000 рубаља. Још су у њега нађена и многа писма, која га доводе у сумњу. Од осталих ствари, које се доводе у евезу са шкоиством, нађона је слика Иетра III. и неI е Ане СоФоновне, коју шконци поштују као свету деву. О иолитичким тежњама што се нре подметало шконцима, сада се неговори ништ . Шта више, са свим се иобијају они гласови на (м-нову иетрага, као да они стоте у свези са неком пољском бунтовиичком партајом и са нолитичким агитаторима иностраним.

Издаје и уређује: И. К. Сонрон.

Соиронова цечатња у Земуну.