Земунски гласник

У Зе.мупу, 29. доппја 1869.

ЗЕМУНСКИ

Земуиски Гласиик излази Недсљом у јутру. Цена му је годшпља 5 фо - Прсдплату на Земунски Гласник прима ивАустрије Сопроновапечатла ринти у банкнотама ааједно с поштарином или достављаљему кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашле Србије г. Велимир Валожићу БеоВредбројнике у Србнји стане лист овај дукат цесарски с поштарином. Број 35. граду. Предбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије продброје

За Боспу, Херцеговипу и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарлне, коју предбројници сами имају плаћати.

се у плаћеним пнемнма код управе вилајетско печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не ув ажа в ај у н ару чб ине.

О рсФорнала у Крајнпи. (Свршетак.) Призпајемо да је повииарство велика сила, но то само код оног Народа, код кога се мнење кроз новине бистрити може, као тто идеје само оне народе оживљавају, који идеје гоје. Но какве су идеје, што их народ у Граници у политичном и у обзиру на државне установе гоји? Је ли познато „Панчевцу," да су неке варопш у Крајини, као што смо чули, одбациле реФорме, о којима се овде реч води, и то не из оних назора, што их „Панчевац" износи на видик, већ с тога, што су са старим уредом, са постојећим законима задовол.не! (А то су места, која морамо знахнијим у Крајини усиоредити. У.) оначајна је то појава и такво мишлеље показује, да смо далеко од усгавног сабора, тако далеко да са једним скоком до љега доспети не можемо. Граничарски сабор! Што би браћа мађари и с њима садањи хрватски сабор казали, ако би војеном министарству на ум пало, да граничарски сабор сазове, који да реши о судбини граничарског народа?И то је питање, које најпре треба добро проучити док одговор дамо. Кад помислимо, да је хрватско-славонскосремска Крајина државо-правно са Троједном краљевином свезана, пак је требало,да је при решавању државо-правних питања суделовала, но при свем том граничарски заступници позвани нису на сабор; то морамо помислити на узрок томе поступку, па »емо се уверити, да зактевању „Панчевца" за сад силне препоне на путу стоје. Али не само, игго реализовању те идеје силне нрепреке на путу стоје, чини нам се да је савет „Панчевца," што га је дао тамошњем варошком заступништву, сасвим поги-

бељан по нас. Министарство издало је, као што је познато, неколико закоиских предлога. по којима би се у будуће домаћи живот наш уредио. Међу тим законима нама да је онај највнжнији, крји о уређешу општина говори. Кад бацимо поглед на наш рад у тако званим „војеним комунитетима" морамо признати, да ми досад у наиЈој кући најмање смо решавати могли, и оно мало одлука преко мало важних ствари или је уважила извршујућа власт или их није уважила, а мпоге је виша џласт нарушила или нреиначила. Само Панчево можемо у том ногледу за доказ навести и доста случајева набројати, како се закључци општине, ма оно били ботзна којом већином гласова решени, од више власти уништавају и да је усљед тога варош у њезином напредовању сметена била; јер мањина свагда у рукама довољно сретстава има, да и најбо.ве подузеће осујети и с пуним пра■ в »м рећи можемо, да ми и[)еко сопствене наше ствари решавали нисмо. Јели жеља „Панчевца," да још и даље у таквима околностима живимо? Хоћемо ли, да нам се ствари још више заплећу; јер закон, који нам може против тога лека донети, није од нас произишао? Влада нам хоће да развеже руке, има намеру, да нам делокруг разшири, како ћемо се лагље кретати у своме кругу, а ми са везаним рукама донде да чекамо, док се до згодне прилике не дочепамо, да си сами руке развежемо! Зар није боље по нас, да са одрешеним рукама око напретка вароши радимо, како би новом здању државе чвршћи темељ с добро устројеним општинама пололшли? Вар не ће се свест у нашег народа будити, зар му се неће воља изродити, да иа нолитичном пољу у корист народа ради, ако пре свега нозван буде, у општини своју душевну снагу

даразвије, вољу за рад око грађанског унапређења задобије? — Ми смо тога мнења, да општински живот култивишемо : да најпре пробудимо и негујемо вољу за општински рад, општину да што боље уредимо; на онда ћемо тек моћи на томе радити, да нам се делокруг разшири. На темел.у добро уређепих општина и као свесни, умно и материјално преправни грађани управљаћемо онда са завичајем својим; јер непобитна је истина, да су добро уређене општине темељ сваке државе. А да до таквих ошптина дођемо, влада нам пружа ирилику, јер наше миење жели сазнати, да ли закон, који нам у пррјекту на испитивање предаје , нашој потреби одговара ; јер нас зове да га по нашој потреби удесимо. 0 том предмету дало би се много више говорити, али као што рекосмо, задаћа овога листа налаже пам, да чланак завршујемо, но изједно изјавити морамо, како нам је увек мило било, да се и у нас разна мнења износе на видик о питањима, што суна дневноме реду; јер умно расправљање једино је сретство, да се мисли бистре и напредак постигне. Из тога узрока узесмо перо у руку, да чланак напиптемо. Милије би нам пак било кад би министарство речене пројекте пре послало било, како би могли бар неколико недеља о њима већати и како би и „Панчевац" не напуштајући своје гледиште своје мнење мериторно изјавио, па би се мнења колико толико у склад довести могла. На тај начиц пак, па који се је код нас поступало, морало се догодити, да су се гдекоје реФорме као излишне одбациле, почем они који се изјапише за ј)еФорме, имадоше сваки што друго у виду, а то нам од користи бити не може.