Земунски гласник

276

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

Карлорци, 27. јуна. (Тслеграм.) Продужење деб.ате о претеедиипггву еаборском. Архимандрит Петровић завршујо говор етим, да је патријарх по божанственом лраву председник сабора. (Смеј, агагор.) јАрхимандрит Цветић, прота -Трбојевић и пј>ота Кукић прете комссаром и всле да су калуђери и свештенство слуге божије па оцда народне, као што еу цареви и краљеви и др. Јовановић ири1пкн ста-чеже и народ напада; сви ови силогистичким Флошкулозиим Фразама бране патријархово председништво. Калуђерска им странка виче живсли, публика и народтаци ћуте. Против калуђерске етранкс говораше Миросављевић и Ристић врло добро. Стратшшровић уђе без пуномоћија у еабор, рукује се с патријархом, Даничићем и Живковићем. Епиекоп Грујић устаде и са Стратимировићем отвори између бискупског и перовођског стола диван. Милетић и други позову их на места. Грујићу јс неправо а и Јоца Живковић брани Стратимировића н Грујића и осеца на Милетића. Жагор и ларма. Патријарх напада Милетића, овај се брани а и Миросављевић одбија Живковићево цензорство. Жагор, вика, смеј. Анђелијћ браии председииково право , по г:оме можв довволити говор или ие. Сад Ристић наставља опет. Бурно живсо. 'Бурђевић нроФесор вели, и ако је вера сцасла народ, мантија га није, к.амилавка није вера. Епископ Кснђелац и калуђери тресу главе и почну грдити адвокате. Цатријарх срдито нита Ђурђевића колцко му је година а на то нешто бележи. Кен1)елац рече: „Ми сви снротујемо," (Владике? У.) Кад говорник сврши: жагор , вика и смеј. Народљаци и публика: жирео. Касапиновић мериторцо и врдо разложно нобија калуђерске силогизме, велећи, да народ није вера спаела но свест и гусле; да се неће достојанство архијеррјско понизити непредседништвом патријарховим, кад се није понизило ходећи поред комесарски интов. На то пита Кенђелац љутито; „јеете ли видели таке владике?" Павловић пак н.ега пита: „јеетс ли ви видели Кра.љевића МарЛа?" Општи смеј и жагор, а са калуЈјерсве стране вика и љутља. Касапиновићев говор народњаци и цублика ноздравља са громовитим: зкивео. Карлонци, 28. јуна. (Телеграм.) И данас бурна седница. Дебата о претседнишжву не довршена. За нредлог Арћелића знатна већина, у којој Мандић, Даничић, Живковић и Натошевнћ. У понедсљшга говориће Стратимировић, Живковић, Гру јић, Даничић, Свршетак дсбате у уторак. Огорчеи,е са обо страпе и највећа вецар4аме }ц>арнаст. Тешко да }је се слога прризвеоти.

Зенуи. Закон, којим се заноде трговачке и занатлијеке коморе у Крајини, издат је 3. априла ов. г. дакле је већ ступио у живот- Оц се састоје из гаест одељака, који садрже двадеоет и пет параграФа. Први одељак говори о оппјтим прописивд т. ј. о завођењу, месту и делокругу тих комора, којих ће бити у 1 л раници толико кодико цалазе војеио министарство за потребу. Влада ће ■одредити, у којој ће вароши седишта коморе бити, као што ће и област појединих тих завода опредедити, Јавл.епо је, да је за цео сремско^ банатски генералат једна комора са седиштем у Земуну заведена, Делокруг трговачке и занатлијске коморе онај је исти, као што га имају ти заводи и у осталим провинцкјама. Они су у опште савету-. јућа тела, која подносе жел>е и предлоге у радинском погледу, потребе трговине и заната, подвозна средства и др. Опи воде спискове свију трговачких и аанатлијских Фирми у дотичној области; саучесвују при ис^

питима и наименовању сензала и приседника трговачких судова; ако их власт на то позове, »они дају извешће о стању и карактеру оних ; подузимача, који сејављају за државне лиФеранте и др. Други одељак говори о устројству коморе, [Који треба да се састоји из два одсека, један за трговину, други за занате и рудокопство. Чланова најмање треба да је 16, а највише 48 њих, од којих известан број треба да станује у оном месту, где је комора. Ти чланови, који бесплатно служе шест година, бирају се из свију трговаца односно занатлија, који станују у дотичној области и нису лишени грађанеких права. Чланови могу бити и старешине и управитељи акцијско - индустријских подузећа. Трећи одељак. Свака комора има свога председника и подпредседника, који се бирају из средине чланова на једну годину. И они служе бесплатно а војено их министарство потврђује. Но под платом су секретари и остали чиновници коморски, којима је дужност канцеларијски посао. Секретар мора бити стручно образоваи човек. Они уживају право на пензију. Четврти одељак говори о новчаним средс.твима за издржавање коморе. Ти трошкови набављају се путем приреза уз царски данак од трговине и заната и наплаКује се заједно са порезом. На тај конац имаКе комора сваке године да саетави свој предрачун за идуКу годину, Ако се троншови прирезом не би намирили, то Ке се недостатак из државне касе накнадити. У Званичној кореспонденцији својој пак комора уисива бесплатну пошту. Цети и шести одељак садрже само цеке формалности. То је укратко садржина закона 0 трговачким коморама. ИзвршујуКи пропие мицистарски, као гато је ренено, напређује , да седиште комо^ ре у овом геиералату буде у Земуну, а друга комора, као што се чује, биКе у Сиску, Услед тог прописа издао ;је маКиотрат на све овдашње зацатлијске аадруге и на трговачку гре^ мију упутство и позив да саставе спискоЈзе о члацовима задруга и да бирају заједнцчки два поверецика, који Ке са повереницима осталих гда^ вних меота оврг грнералат« на ус» тројртру коморе радити, Можда Кемо у идуКем листу моћи јавити зд цзбор као и за дап, у који Ке се овде у ?]емуну та скупјптпна свију ае!\Јад>ских повереника дрштн^

— Г.ђенерал бар. Кшиж ономад у четвртак отпутовао је паробродом у Мехадију, од куда Ке се за недељу дана вратити. — Г. Жеравица који је више година у Вемуну звање плац-капетана вршио, поставл>ен је у,стање пензије. Пре неки дан приспео је овде после дужег одсуства, да преда звање. - Познати етнограФ и археолог г. Каниц дошао је прошле недеље из Веча овамо научним својим послом. У понедељак отпутовао је у Митровицу, да ту, у негдашњем СирмиуМу, потражи и испита римске старине. Из Митровице вратио се сувим преко Хртковаца и Никинаца у Земун. Рад је био да види Клименташе ида се упозна са обичајима тих арбанаских потомака. И у Купинову је био, где је извидио деспотов град и такву названу цркву мајке Анђелине. Г. Каниц налази. да је град доиста из ХУ. века, но речена црквица да није старија од двеста година. Том приликом извезо се и до чувене Обедске баре. Са посетом саме Митровице задовољан је г. Каниц, јер колико је могуКе за неколико само часова он је прилично студирао класично то земљиште. особито у погледу на топограФију древнога Сирмиума. Од стране ваљаних Митровчана лепо беше предусретен г. Каниц, којих живу тежњу за напретком хвали. Они закључише да заведу археолошко друштво, кога би поглавито тај задатак био, да пази, да се тамо нађене старине не развуку које куд, веК да се сачувају у месту.

(Зпдружно.) Земунски црквсни одбор нослао је пашој псвачкој задрузи српекој ово захвално писмо: „Услед закључка црквсног одбора донешеног у редовној седници од 10. Јунија о. г. овим се ивјављује цд стране црквеног одбора захвалност српској нввачкој радрузи на учсс,твован»у при бакљади и банкету, даваном у почаст вемунском посланику г, др. Јовану Суботићу." Исти је одбор послао захвално пиемо и г.г. Жнвку ЛончареЕићу и Стеви Вукомановићу због њиховог особеиог труда и заузимања истом приликом. — Са сабора у Карловцима долажаху нам ове недеље сваки дан тедеграми, који јављају за жестоку борбу странака због избора саборрког председника, које је питаље покренуо земунски посланик г. др. СуботиК- И земунска ствар дође с цочетка недеље у претрес и том приднком Н». С, патријарх жестокп се изразно нротив „Застане," која је донеда, да је он искао нов избор аемупрки; он то одриче , вед<'Н\ Д« ције пцеао цојецој власти, да нон »збор царедн. У среду у вече дрЖ;ада је калуђерска странка кон»е-