Земунски гласник

"278

НАРОДНА ПРИВРЕДА. Беч , 28. јуна. (Телеграм.) Шеница у Бечу. банатска 84/89 -<&унт. по 4.85, 86'/ г /89 -Фунт. но 5.35, Ст. београдска 85 '/,/89 -Фунт. по 4.95, 87/89 -Фуит. по 5.35, словачка 86/87 -Фунт. по 5.30; моришка у Ђуру 85 '/ 2 /89 -Фунт. по 5.10, 86 -Фунт. по 5.26. Ражи у Фрорисдорфу словачке 80 -Фунт. по 3.76 за готово, мађарске у Ђуру 76/80 -Фунт. по 3.15, за готово. Мађарске зоби , транзито , 45 -Фунт. по 2.06, 48 -Фупт. по 2.15' Промет шенице 35.000 мерова.

Стањс воде Саве. Код Земупа: У четвртак 26. јуна 7 с. 6 п. над нул. Суво. „ петатс 27. јуна: 7 о. 9 п. над нул, Суво. „ суботу 28. јуна: 7 с. 11 п. над нул. Суво. Код Митровице: У четвртак 26. јуна 4 с. 8 п. над нул. Суво. „ петак 27. јуна: 5 с. 0 п. над нул. Суво. „ - суботу 28. јуна: 5 с. 3 п. цад нул. Суво. К°Л Сиска: У четвртак 26. јуна 5 с. 11 ц. над нул, Суво, „ петак 27. јуна : 5 с, 2 п. над нул. Суво. „ еуботу 28. јуца 5 4 <5, 5 п. над нул. Суво.

N1 Земун, 28. јуна. Мило нам је, што модеемо да јавимо, да је позив граничарске конзорције за грађење жељезнице и пр. леп позив нагаао код браће у Крајини. Конзорција је нашао за добро, да због удаљености вароши у Граници продужи рок за уписиваље до 29. ов. м. Сутра је дакде последњи дан уписивања, а у идућу недељу 6. јула држаће ее окупштина у Сиску, на кајој ће се за конституисану прогласати и избраће се одбор, који ће оиуномоћен дал.е нужне кораке Игредузети.: 11а тај конац издао је Привремени одбор овај позив: „У смислу наше окр_ужнице од 24. јуна т.; г. част нам је уљудно вас позвати на конституирајућу пленарну скупштину крајинске козорције, која ће се 6. (18.)ј;ула т. г. у 10 сахата пре подне у дворани сисачке штедиониЦе састати. Ако би случајно спрече*ни били лично доћи, изволите другога овластити, да вас код бираља извршујућег одбора заступа. ц Данас после подне држаће се у нашем читалишту збор овдашњих чланова крајишњичке конзорције, о коме ће мб у идућем листу јавити. Зсмун, (Званично.) Лимитасораздаје сепонедељником , средом и петковг после подне од 2—6 сахата у кући грајзлерз. Игњата II. Јоваџођића у беа?анијском сокатсу и почиње то од сутра. • — У четвртак 17. јула у 9 сах. пре подне дрзЈсаће ее у овдашц,ој мађистратској дворани дражба аренде о^ клааа ситце сторе и од калдрме на ^ри године, У исти дан и час држаће се и дражба ради набавке дрва за грејање 200 хвати, ц олаја за лампе за идућу годину. — У среду почиње коншкрипција, која ће се предузимати сваки дап осцвг недеље и празника од 9 — 12 пре а 3 — 6 чаоова по подне. Свака фамилија мора бити јавд,едд кућевним старешино»; или тутором, или другш| каквим члацом фамилије. У једно ће се и записатц у КЈђцзвицу коликр која ■»амилија има да прдаш лдми^е сода.

— Варадипска регимента даје на знање, да ће се 21. авгуета ов. г. у Митровици држати дражба ради продаје прокрченог шумског простора од 187 јутара под именом „иаљевина" близу Лаћарка.

Београд, 27. јуна. (о. д.) Јавио сам вам већ, да се ночела увелико доносити овамо пруска со. О овом предмету један ми је нријатељ писао, што јевредно, да се предајавности. Ево вам то писмо: Јога у ипсоли нас учигае, да су Угарска и Ердељ земље, које су најбогатије са сољу. Знајући то бејасмо изненађени, кад оно јесенас па и ово дана, велике количине соли дођогае амо из .Берманије, а та је со и у иогледу на каквоћу и на цену таква, да може конкурисати не само са унгареко-ердел>ском већ и са влагаком. Да би сс ова појава могла протумачити, нужно је у неколико о том прозборити. Јога пре двадесет година нико ни помислио ни је, да у северној Немачмој и у Пруској камене соли има, јер се потреба Пруске у том неонходно нужном минералу мораде са стране намиривати. Но комбинације научних мужева: Круга, Ниде, Карнака, БигаоФа и других нађогае дубоко у утроби земље онакав исти сјајан резултат, као гато га је задобио славни астроном Француски Леверије у васел>енској висиии, кад је математиком не само биће нове планете, но и њено кретање предсказао, о којој ире нико није ни сањао. Таква комбинација бегае, што су научници изрекли, да севернонемачка равница покрива грдне слојеве камене соли. И гле, ова геогностичка претсказивања се наскоро затим потврди бугаењем земље, којим нађоше со код Штасфурта у магденбиршкој низи, код Берлина под пешчаном равницом, у линебуршкој степи, па и у Шлезвиг-Холштајну; јер свуда по тим местима наиђе бургија на солне слојеве, које 1100 стопа пробушише, но крај им јога не нађоше. Исто тако на|оше рудокопци грдне слојеве солне у Тирингену, у кохерској и некарској долини у Виртенбершкој, као и око Берхдесг гадна у Баварској. Сви ти мајдани од соли таквог су згодног полоисаја и скопчаци железницом, да су вађење и пренос орли за чудо ј§цтини , и отуда и долази, да се при свем том, пгго су извори тако удаљеии, опет ј ■ у Србији јефтинија нд он$ ср, која долази из Мармароша и Ердеља , и ако су ови мајдени миогр ближе. Досад еу у Србији донешене три врдти ђерманске со^и : прус^а", Јзир-

тенбершка и баварска, од којих се особито ове две последње одликују тврдоћом и чистотом Имали смо нрилике, да нознамо из кемичке анализе својство ових соли и можемо тврдити, да виртенбершка и баварска со ни по процента не садржи у себи страних минерала, дакле на сваки начин много мање но мармарошка и ердељска. Дакле све оно, што је у „Напретку" и „Видовдану" о њој јављено, да је со из Ђерманије шкодљива за здравље, гато има у себи много гакодљивих матери ја, није истина, већ се мора сматрати као излив зависти или као глупа шала. Ми пак поздрављамо радосно ово ноко подузеће у интересу наше отаџбине; јер ће оно себи прокрчити пут на том пољу, које је до сад искључно било обузето монополом. Па и са самог аустријско-угарског гледигата налазимо, да је иодузеће ире корисно но штетно по државу, јер и ако ће се изгубити добит од износа соли у Србију, то ће та штета бити много мања ио државну каеу, но она што се кријумчарењем соли рБој наноси. Што се пак тиче политике, коју неки потражују у том подузећу, то држим, да ту нико неће баш збил^ски нолитику тражити, ако неће да обмане самог себе болешљивом Фантазијом. Најмање ће пак Србе така Фантазија одвратити, да не куиују тамо ео, гДе ће је најјевтинију и најбољу налазити, не обзирући се да ли та со мирише на политику или не.

Сисак, 26. јуна. С^.) У аситном послу наступи већ одавно ншчекивана мирноћа, и с њом ваједно и падање цена сваке врете, највише пак шенице. Продаје су данас врло мале, и само се купује ва најнужније потребе, и то само Фина роба пролави. Слаба роба имала би односа за Трст, кад неби цене наше тако претеране биле, да немогу за тамо подносити. Она иста аномалија, која постоји између горњих пијаца и Баната, та је од неког времена и међу нашом и трстанеком пијацом тако, да су сада код нас веће цене него у Трсту. При тнм околдостима наравно да се неда ништа радити. Продаје у течају ово недеље било је свега: шенице 16.500 вагана 82-, 83-, 84-, 85-, 86-, а 86'/, -Фунт. по 4.20/ 30/ 46/ 50/ 60/ 70—80 п 85. Кукуруза банатског 85 -Фунт. по 2.30—35—40. 23.700 вагана, кукуруза банатског старе робе 82 -Фунт. но 2.10, 2000 вагана, кукуруза босанског 86 -Фуцт. но 2.25/30, 10.000 вагапа. Зоби босанске, цента по 3.0|> 2000 вагаца. Данас је наступила јошт већа немарљивост. Времо иромењиво. В >да код нас за пловидбу пово^па, цо на Рачи нема вишс од 9'/ а а на Врбањи 10 шака. Усеци у цапмј околипи врло су добро и па,;а тц ре нри овои лецом времену, да ћо каквоћа особито добра бити,' $ 3 неће количина пвостати.