Земунски гласник

292

они могли реФорматору дати на дар. Бербери би ту иршили патриотски акат, јер би умножили народно имање. Та опадине играју знатну ролу у индустрији. Жали бог што ће наш Земун и у том погледу заостати иза Панчева, јер како у нас ствари стоје, нанш ће бербери мало моћи скупити тога реткога материјала за модроц. Наше се доба карактерише тежњом за материјалним напретком и ту се постизавају највеће цели удружењем. И наши добри земунци нису заостали у томе, те негују идеје о свакојаким општекорисним друштвима. Најновија је таква идеја та, да се направи ћуприја на Дунаву, како би се банатски производи од чести у Земун доносили. Но будући смо опазили да нас у Панчеву немилице копирају, то смо намерни, да иотражимо најире повластицу, како би били сигурни да ианчевци то. исто не предузму , и да не би они, почем код љих све у већој мери бива но у Земуну, за то најширије место на Дунаву избирали. У Земуну а не у Панчеву биће седиште трговачке коморе и ако је Панчево и по богатству и по трговини и по интелигенцији, као што веле, знатније од Земуна. Тој министарској одлуци чуде се Панчевци и не могу никако да пронађу узрок томе. Али га је лако наћи, кад помислимо, како је наш трговачки и занатлијски сталеж свестан и разборит и ако му рад његов не уроди с толиким плодом као панчевцима. Шетач би могао доста доказа за то навести, да се у нашем месту ред и законитост набљудава и којим духом наши занатлије дишу. Тако н. пр. усудио се је један ципелар , да продаје на риФ цугове од еластика, а сместа беше му са меродавне стране речено, да се тога окане, почем таково што спада у бакалску радњу. А штада рече о нашим сапунџиницама, о разговорима што се ту воде, о интелигенцији , која се ту стиче и каква се ту важна црквена и социјална иитања не расправљају , и то з чуји и лети, при свем тол! што је агмосфера такових места другачија, од оне, што је у дућанима мирисничара ? Можда је и то узрок, што је влада изабрала Земун за седиште трговачке коморе, што је дознала за расправу о лимитној соли у општинском већу. Пред преважнимтим ииТа њем исчезнуо је значај жељезнице КО д наших општинара, јер док су

познати мбМорандум са ћутањем саслушали, то их важно гштање, који ће да раздаје публици лимитну со живоза нимаше и најзад их доведе у нервозву узрујаност. Али и јеете важан тај иредмет, јер се ту не само пита, ко ће раздавати со, већ је с тим патриотским пожртвовањем скопчан и интерес публике, којој треба иотпуну меру давати. Баши пак мудри оцеви варошки знаду, да су у Земуну станови и дућани при земљи мање више сви влажни, а влага се обично једини са соли, и ова бива тежа, те би тиме публика оштећена била, тражили су дуже време како би се та незгода могла избећи. Оретно им је за руком испало, те пронађоше онаклв дућан за раздавање соли, у коме ће се та незгода иаралисати, јер то зградакоја је пола подрум пола таван. У „Застави" су иеколицина њих пројектовали Цетиње, где ове године да буде омладинска скупштина и прорачунаше да Пут до тамо и отуд овамо стаје само 28 Форината, Овај рачун зададе рачуновођама у београдској полицији доста главобоље и као што се чује јоп1 не могоше решити тај аритметички задатак. Узимајући у обзир колико је односно министарство оптерећавало свој буџет приликом преображенске омладинске скупштине, веле, да с тим малим трошком неће се моћи изаћи на крај. Исти пројект препоручује омладинцима, да понесу са собом на пут саламе и сира. То је дало повод нашим ситничарима, да набаве у великој количини сира знајући да ће добро пролазити код омладине. Сад се ућутало с тим пројектом и местО рвега искрсну други, по коме да се држи овогодишња омладинска скупштина овде у Земуну. Ако централни омладински одбор то одобри имаћемо око четири стотине чланова омлодине кроз неколико дана у госте и као нгго се, чује, отимају се многи грађани, ко ће више омладинаца у свој стан примити. Кад је шетач своје белешке већ завршио, дође му у руке најновији број „Заставе" и у њој позив на нретнлату на ,.Панчевца" у виду дописа из Панчева. Из тог позива дознаде шетач, да.је „Гласник" министарски лист, који можда ужива још и иовчану помоћ. што уредник пред шетачем крије. Ту се сад изроди сдена скоро онаква иста, као што је онаире неког времена била код уредништва „Напретка." и у-

сљед тога ће и шетач по сНој Орилици следавати примеру г. Сандића и прећи у омладину. бВ{е &{(* ђ« ш{у ђосГ) {{е^'^е1 Ј <§1ее1е јишј&ег, $幫ђе*§, ШепИ Ш Н1е1&с &ес ФшИШфеи !"

СМЕСИЦЕ<

(ПарОДНО ноаориштс.) Знамо да ће кашу пубиику обрадовати вост, по којој ће још овога месеца народна поаориштна дружина овде нриспети и у Романчићевој арсви у башти нретставе дд» вати. Нрва је аретстава у иедољу 20. јула на И.шјндан. Местни одбор заступа иаша сриска певачка »адруга, која ћс у своје време нузкне корако уписиваља ради учииитп. (ЈаДИ №1 НСНада.) Нре пекн длн шс/слше се по Главној улици вемупској неки господин у мађарском оделу и испод руке пођаше једну лену женскшву, која је поглед многих младића на се гривукла. Ономад представи се речени господип овдашн>ој полицији као пиротехпичар, Који Жели, да приреди у Земуиу једаи ватроиет н за то јв тражно полицајску дозволу. Он је ианосио евакојака сведочанства, која тврдише његову ретку вештину. Али полиција не само, што му не хтеде жељену довволу дати, већ му рече, да га мора затворити усљед налога, што га је полиција добила телеграмом из Бочкерека. Вештак је убанатском Вечеју налио ватромет и том ириликом изгоре се н>егов слуга тако, да је сад на самрти, а вештак уместо, да га да лечити од тешких рана, остави га својој судбиии и ивмаче. Он се је пред нашом полицијом бранио, рекавши, да то није истина, век да га гоне ва то , што његова дама не хтеде послушати једнога госнодина од уплива. Он је ту читав роман о томе развезао, но полиција више поверова сувопарном телегра.>у цо најживд,ем романтичком опису вештаковом и тако остадосмо беа уживања ватромета.

(Алоја Ауер •(-.) Пре неки дан премину у Бечу бивши управитељ државнс гатаппарије дворски саветник Ауер, лични пријатељ. славног нашег Еука Караџића и човек веома заслужан по типографију у Аустрији. Рођен 1813. г. од простих родидеља у Велсу, варошици у горњој Аустрији н бев сваког систематичког школског изображења он је сам својом прил.ежношћу дотерао не само до високог ступна у државној служби, већ беше поштован и као научник у Европи, што су и сви скоро европски владари уважавали, одликовавши га декорацијама. Кад је 1840. г. управу над штамнаријом у своје руке узео, осим Хазеове штампарије у Прагу све остале аустријске штамнарије беху на врло ниском ступњу развића. Шта више, биле су горе, но у прошломе веку, кад се номисли на вештАчку радњу славнога Бодона у Падови, којв је на крају прошлога века био најбољи штампар у Евроии. Покојни Ауер аа кратко време подигаб јо поверени му завод на таку виеину, да у етв1ри рађене у бечкој државној штампарији на првој светској изложби у Лондону 1851. прву оцену добиле. Особито обратише на се пажњу азбуке свију, особото источних народа, с којима је штампао „Оченаш и на вшие од двеста језика. Уредник овога листа из пијетета поевећује ово неколико редака уопомени овога мужа, којп је имао посредног уплива и на то, што данас видимо ериску државну I, та.чпарију на том великом етунњу развића , јер ј ' и њен садањи управитељ, г. Стева Рајчевић, такође ученик пок. Ауера био.

Издаје и уређује: И. К. Сонрон.

Сонронова печатња у Земуну.