Земунски гласник

291

Има сипасет којекаквих приповедака, 1 а особита је једна, како у извесно доба ноћи новуче нека невидљива рука за све држке од звона; тада 8атутње тешка путничка кола, а кад газда истрчи са својим слугама да прими госта, не стане свега , само што ветар звижди преко површине. Др.уги пут опет буду сви прозори осветљени као да је пуна кућа гостију а баш тада нема никога. Из јутра опет чује се за помагање најпре у ваздуху па онда опет из мора." „Доста Андрија!" п [»екидох му реч, „твоја је приповедка добра и била би мила онима који их радо слушају. Ја никад нећу проћи овим крајем а да се не сетим механе. Међу тим и ја сам ноћивао у механама, где има аветиња, које су за ме много страшније биле него спахија и његове слуге: то су биле авети које се зову нечистоћа, превара и хрђава кухиња!" Превео Курсулл.

Шетачеве белешке.

VI. Оад може Европа да је мирна од онасних политичких сплетака. Бизмарк је оставио Берлин и преселио се на своје пољско добро Варзин. Веле , да му је здравље порушено, на га хоће да поправи у мирном сељачком животу. И наша се гемајндератс-ка опозиција ућутала , и она се повукла натраг заједно са кнезом. Та после великог рада нужно јеодмарати се, а мир и тишина најбољи је лек за нервозну узрујаност. Дакле ни с те стране не грози европском миру и поретку онасност. Само „Земунски Гласник" особито његов шетач, нису учесници V општем том задовољству. Шта више, њему се чини, као да му нека опасност грози , да му се о глави ради; хоће да га сувопарношћу на само убијство нагоне. Где су му сад они никантни извештаји о гемајндератским седницама, где ли класички они огшси о смртним скоковима лођике , што се пре представљаху у општинској дворани, и којој би се гимнастици и сам Аристотел чудити морао. Све је тога настало, е с тим.е и пикантерије за „Гласник." Види се дакле, да постоји нека тајна намера да се овај лист оштети; јер ћутањем те гемајндератске странке одузет му је најмилији материјал, због кога је толико цењен био и од саме речене странке. Њезине присталиец прогласише „Гласник" за своје љубимче и ту своју

симпатију хтедоше овековечити записом у седничком записнику. Али и наука претрпила је поступком тих наших суграђана велику штету, особито Психођија и Систематика, јер обоје изгубише тиме скупоцени материјал. Психолози могоше се користити оним честим појавама страсти, што им је донустила, да се удубе у тавну страну људске нрироде, а систематици пак имадоше лепу прилику, да студирају конфузију и да је још мало потрајало, испало би им за руком, да и ову доведу у систем. Наравно да при оваким околностима месни лист губи своју вредност. Нестаде му материјал у самом месту, и то у ово време, у које је и онако пажња свију обраћена на сабор у Карловцима, где се по каткад комичке улоге одиграју. За шетача то није мали задатак, да у хумористици конкурише са великом господом; јер како ће његове белешке о месним предметима толико интересовати, кад чешће за комичније сцене са стране јавља ју. Ту конкуренцију шетач не може подносити, кад је лишен најбољег свог извора. Та и студију о физиономији Земуна морао је напустити, што није рад, да му се начела аргументацијама побијају, које се батинама воде. Шетач ће морати о ошнтим стварима да говори, т. ј. онећествари износити на видик, које је бележио по чувењу. „Гласник" није тако срећан да може онако слободно да говори као „Панчевац," ма с ког му драго гледишта, већ мора место пикантерије „сензационе вести" доносити, као н. пр. у 21. броју онај допис из Панчева. Шетач ће овај ред о економним стварима коју само да нрозбоЈ)и. То су неповољне околности за овај лист, особито за шетача, и у толико неповољније у колико почеше од скоро да му закраћују још и с друге стране пикантни материјал, и то од рођених Земунаца, који одлазе у страна места и тамо износе своје ексцентричности на видик. Тако је пре неки дан побожанједан наш земунац отишао би у Карловце с тога, да добије на сабору архијерејски благослов у речима: „наноље!" И то с тога, што је изрекао доста гласио мнење, да је свака влада за се лојална. Ои је био ме1)у сл ушаоцима и кад је архимандрит Анђелић, бранећи патријархово право дрказивао смерност св. Николе, наш му земунац Притече у иомоћ и рече, да је то онда било, кад је св. Никола Арију еванђељем по глави лупио. И овим доказом знања црквене

историје нашему земунцу принесе архијерејски благослов, који се од горљега ни у чему не разликоваше. Обадва пута иобожни наш суграђанин тако би тронут, да се је од страхопоштовања сагао, и ако пакосни људи веле, да је он то за то чинио, да се не би видело, ко то уиада у реч говорницима. Две су се појаве ту (коро прјавиле у Панчеву, крје су општу нажн.у на се обратиле. Са народно-привредног гледишта иште „Панчевац" да се укине јерархија, а г. д]>. Пејчић налази у спољним реФормама цркве лек за болест парода српског. По његовом предлогу ваљало би оргуље завести, мантије скратити, ниске поновске шешире са цилиндрима заменути и др., а народ би православан био спашен. Панчевачки реФорматор са свим озбиљно говори о своме предлогу, дакле не може се узети, да се он само шали, да му је предлог излив екцентричности, а није ни познато, да се он држи „бауншајтизма," те да је само боцкати хтео. Шетач је чуо мнење да се говори , да му је намера , да подигне индустрију у нашим крајевима, да унапреди занате, јер занатлијама било би довољно носла, ако би се те реФорме оживотвориле. Оп би вечиту успомену стекао код евију кројача , шеширџија , бербера , оргуљаша и пр. Није згорег да ту једну споменем примедбу, што ју је наш један берберин изустио, и који на то иде, да се панчевачки реформатор обдари ретким даром. Берберии је много путовао по страним земљама, иа је много чуо и видио по свету, па као од искусног човека предлог му је онако исто практичан као што је оригиналан. Ево што вели наш берберин. Бивши краљ баворски Лудвиг, онај исти, којије толико потпомагао науку и вештину у 'Берманији, и своју престолницу уздигао за средсреду ових, родио се у Штрасбургу, где му је отац становао као пуковнИк једне Француске регименте. Кад ее пуковнику родио син, његови гренадири одушевљени обријаше браде те направише од длаке јастук, на коме син њиховог пуковника би однешен на крштење. И панчевачки реФорматор хоће, да с.е ерпски свештеници шишају и брију, ваљада зато, како би млађи изгледали , кад се други и трећи нут. жене. Ала би то сила длака било код прве оиерације, а бербери из благодарности, што им се умножише мушгерије, могли би их скупити за модроц , који бм