Земунски гласник

иогодби са Бечом били, пак кад ее нису погодили, онда тек неко господа у Вагребу, којима наше благостаље досад још нигда на срцу лежало није и који су навикли из Пеште оно сазнати, нгго нами годи, глас свој подигоше , да нами шуме спаее (!).' Онима наше поверење ми да дамо? Онима који су о нама, но без нас измирење свршили , који још еада пашалук по нашој троједници терају и све што је народно ирогањују ? Њима нека поворава који год хоће , ја им иоверење дати не могу Г Мимоишао сам досад питање, да ли је корисно по нас, ако се један део шума продаде , и из тог новца да нам се за напредак потребита сретства прибаве? То питање је огтширно разложено у нашем меморандуму, а приметити морам, да ни ,,Панчевац" против тога ништа нема. да се један део шума у нагпу корист употреби. Он само неверује, да ћа војно миниетарство тај план лроизвести , и боји се, да се неће новци на друге сврхе уиотребити. Допуштам да је то све могуће , и дужност ми је о томе да коју реч ироговорим. Ако је намера војног министарства, да те новце на друге сврхе употреби то онда ми те моћи немамо, да му х:а пут станемо, с тиме мање, што оно тврди, да је цар за границу законодавна, а мипистарство извршујућа власт; да.Ђе, да су шуме имовина државе. Јасам пре аудиенције ове назоре побио. Но ја сам приватна особа једиа, којој су и поједини гласови , што су се у тој ствари из границе појавили. и који су само право уживан»а бранили, нротусловили. Моје речи дакле по самом себи нису моЈ\1е меродавне бити , а уотав граничарски и поступање браће у Загребу подкрепљавали су мпење мшшстаоеко. Мииистарство дакле држи. да са својим имањем с тим лаг.т>е располагати може, што се изванредни војени терет граничара смањава или постаје бити ])аван терету дј>угих држаиљана. Како дакле можемо ми министарство везати, да новац на наше користи обрати и употреби? Мичистарство жели или бар иечеку- ј је, да га ми у његовом подужћу с ј нашом изјапом подпомогнемо . и то 1 не с тога , што држи да ми с тим благом расиолагати можемо . већ што }е епоха настала. да се народа глас лако презирати не може. Је ли крино у том случају сугласје своје

изјавити. пли уједно и увет ставити, под којим то чинимо? Мислим да није и ако је то криво, то извињава добра намера. Но и политично је било поступање моје и другова лгојих у Вечу. Може ли се министарство позвати на сугласје из границе, ако те новце на друге цељи употребити ^кели? Ко то тврдити може? На ако је оно ту жељу гојило , није оно кроз наш вотум везано? Не лежи ли у царској речи такођер једна важна гаранција , да се новци за границу употребљују? Гдеједосад гаранција била. да васколики новац, ког је влада кроз последњи 20 година за шуму и шумске производе добивала , на граничарске цељи употребљавала? Зар је то „Панчевцу" не познато, да су нам милиони из тих шума извучени, од који граници ни крајцаре неприпаде? Зар није могло министарство на исти начин и даље баратати, па сваке годиие неколико стотина хил.ада растова распродати, без да то с неликом виком да расгласити ? Било је време, кад су крајишке шуме па то употребљаване, да се гдекоји кро.з њих обогати; кад се је иријатељетво ш њима чини.н). Но да колико толикоа уплив на располагање с новцем добијемо, ја сам још да.Ђе ишао, пак сам у друпггву с неколицином њих на том радио, како би се граиичарска конзорција конштитуирала и рад у своје руке узела. Али прелазећ па то подузеће „Папчевац" понесе на патриотичко гледиште ^ак жигоше опе „који са знојем народа тргују" - који своје име дају у закуп, и служе д])угоме за оруђе". ,.Панчевац." Да би што већи утисак учинио, најоштрије своје речи оставио је, да ш њима чланак свој заврши. Од органа, који лгеЛи застуиати странку, која себи искључиво присваја патриотизам, слободоумље, жел.у за напретком, политично и морално поштење . која је једина непогрешна у њезим назорима нисмо д |)уго што ни очекивали . већ да ће оп оне, који се ш њиме V овом предмету неслажу. као слепо оруђе н 'чисгих намера поогласити , још винге , да они нечисте намере гоју. Да је „Панчевац" у стнај) мало дубље завиј)ио , он би се уверио , да по шв мој и мојих другова подписанч такођер се у склад мбже довести с * домородним чувством , које мор 1 сваки син ове т\жпе домовине Г )јити.

НТта они намеравар - . који Су позив издали, да се г])аничарска конзорција устроји, кој.а би могла то подузеће ако не саевим у своје ]>уке узети, оно бар колико-толико уллива п|)и извршивању послова имати ? Не знам да ли је „Панчевцу" нознато, да се је за извеђење намера војеног министарства преко двадесет конзорција појавило , које су све инострана друштва. Ако дакле војно министаретво никакве препоне не нађе , то ће се шуме назначене продати, жељезница градити и све оно у живот увести , што је влада наканила. Је ли у том случају боље, да иностранци та подузећа произведу; да н»ИхМа цела хасна , која ће од посла бити, у део иадне, или је боље да граничари сами посао у руке узму? Мислим , да не треба многог размишљавања, да се на то питањв одговор даде. Но „Панчевац" каже да ми немамо тога новца. да се тог посла латимо. Јесг иетина, али ће се лако таквом подузетку новац под добј им увеетима дати, пак оно . што обичне или уговорене интересе нретече, остаје у земљи. Но најважније је то, што граничарска конзорција себи нраво задржава, да она половину чланова управљајућег одбора бира, а тако се може ово подузеће у корист домовине доиста обратити. А због тога надамо се, да ће војни миниетар радије г])аничарима рад поверити, већ другима, јер тада се пуним правом може казати, да граничари у своју корист сами са својим благом • распола жу. Оволико „Панчевцу." Дало би се ту још много више говоричи, но за сад нек је доста , но уједно га молим , да у будуће код свакога добре намере иретноставл.а, док противно не докаже , а на „Земгнски Гласник" нек пе навал.ује,, јер ако ништа, а оно му се у добро урачунаги може, што је у нас први лист, који је досад социјално -економна нитања у и])етрес узео и за кратко време гдекоје добро покоенуо. Та и за „Гласник" и за „Панчевац" има доста места! М. ИшЉ.

ђорђс Карнвслоиулос IЈутрос је преминуо овдашљгт грчдси учитсљ Таорђе Каравелопулое но дужем боловаил-. Он ее родио у Јањини у Епиру. У Земуну био. је учнтељем евојих двадееет година. Иокојник је бло добар зналац етаре јелинеке као и еадд.шље-- гр.чке литературе и.језика, а при том и ватрени родрл.уб. Као добра човека ноштоваше га енп , који су га поанавали. Лака му земљида.

Издаје и уређује: И. К (■опрон.

Сопронова печатња у Земуну.