Земунски гласник

У Зем>иу, и. ј>ла

Земунски Гласник излази Нсдељом у јутру. Цена му је годишња о фо - Нредплату на Земунски Гласник прима изАустрије Сопронова печатња ринти у башшотама заједно с поштарином или достављањем у кућу. За у Земуну, из Београда и унутрашње Србије г. Велимир Валожић у Беопредбројнике у Србији стане лист овај дукат ресарски с поштарином. Број 37. граду. Цредбројници из Босне, Херцеговине и Старе Србије предброје

За Босну, Херцеговипу и Стару Србију 60 гроша турских, ван турске поштарине, коју прсдбројиици сами имају плаћ.чти.

се у плаћеним пиемима код унраве вилајетске печатње у Сарајеву. Без новаца никакве се не у в ажа »ај у н ару чб ине.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.

С данашњим бројем настаје ноп рок преднлате свима оним нашим предбројницима, који су до конца ј> на предплатиди. Ми их учтиво молимо , да изволе своју предилату обновити. Претплата на „Вем. Гласник" од јула стаие до конца септем. на ф . 1.25 „ „ децембра „ 2.50 за Орбију је тромесечна ц^на 15 гр. „Земунски Гласник" остаће веран своме програму. Као и досад биће овај лист независан. Пријатељ народа, за који нише, он ће да заступа слободно и без обзира на страпке, начела напретка и поштења. Иа1ц занахлнјски сталеж. (Наставак.) • , УС/ .У ирошлом листу епоменули смо у кратко средства, којима би се могло понранити стање нашим занатлијама. Говорено је већ на другом месту о школама, које смо назпачили за најпажније средство , да се не само благоетање занатлија, него и евију осталих становника ујамчи. О школама дакле овде се неће за сад говорити, већ еамо о осталим уелопима , што држимо да еу нужни, да постигиемо цељ своју. Важност удружења капитала позната је. Ми имамо нред очима живи иример о томеунашој штедионици, која је за кратко време од кад постоји, толико благодети излила на нашу варош. Удружењем дакле треба да се отклони оскудица у новчаним средствима, е којом се већи део наи^их занатлија бори. Помоћну касу занаглијску ваља што пре у Земуну ааиссти. Главна скупштина акцијонара Земут-ке штедионице, која ће бити на Плин-дан, греба да се најозбиљније тим предметом за-

нима и повол,ан закључак донесе. Наши пал>аии Земупци подигоше штедионицу из чистога родољубља ; нека буду дакле наклоњени и помоћној каси, која треба да је у свези са штедијоницом. Оваква помоћна каса, као што је већ речено, оснива се на узајмноме потпомагању, то јест прво: да они који зајам траже буду сами приложници а и управљачи завода, од кога желе уживати кредит. Друго: да се при новчаној радњи од дужника онолики интерес наплаћује, колики је у обичају и колики стање иовчане пијаце изискује. Треће : да отплаћивања могу бити и у малим свотама. Оваку помоћну касу могле би саме занатли јске задруге завести ; али се зна из искуства, да само они заводи напредују, који су под добром управом а добра управа захтева највећу тачност и уредност, а то и јесте баш својство, кога у наших суграђана занатлија мало има. (Нека нам опросте ову примедбу, али ће нам допустити, да је више-мање основана.) За то и хоћемо, да се помоћна каса саједини са нашом штедионицом и да стоји под њеним врховним падзором и управом. Ту би се још и та корист постигла, што не би били нужни многи админисгративни трошкови, кад би помоћпа каса стојала у свези са тнтедионицом; ова би пак имала веће радно поље за своје капитале. Кад се ово узме у обзир, то иомоћна каса, коју препоручујемо. да се заведе, стоји у тесној свези са предметом, зарад кога је главна ванредна скупштина акционара на Илиндан заканана. Да су таки заводи доиста корисни по раденичку класу, зато би мо! гли довољно доказа навести. Из снију тих нримера види се , да су своте врло незнатне, ко е би код дужника пропаЛе. А то је баш онај аргумепат, који чусмо са више стра-

на, кад се повела реч, да се такав завод и овде код нас заведе. Године 1858. установило се у Пруској сто таких завода , све у малим варопЈицама. У првој години беше уложено једно на друго, у сваком заводу по 3800 талира а губитак једно на друго изнео је 70 талира. Лане беше пак капитал сваког од тих 100 завода 70000 талира, узевши једно на друго , а губитак свакога завода, опет узевши једно на друго, био је 340 талира. Ови бројеви показују , да су капитали тих завода не само за 20 пута већи ностали, дакле приложници у толико иута богатији постали, него с'з г нри том и губитци још 4 пута мањи. Ово је доказ , да се и материјално и морално стање поправило у великој мери. — Кад помислимо , какве су тешке прилике у којима више-мање живе раденици на западу, а ови су понајвише приложници таких завода, то се доиста можемо надати, да ће код нас бити још бољи резултати од тих установа, каква је од нове године и у Панчеву са тамопнпом пучком банком скоичана. Да није тај паичевачки завод од скоро, не би нам требало далеко да идемо да се уверимо, како је по радеиичку класу благодетна та установа; јер смо уверени да ће и панчевачки завод имати добра успеха. Из наведеног скаки ће се уверИти, једно да се таква установа и овдс у Земуну може подићи, а друго. да ће од ње бити неоцењене користи непосредно по наше занатлије а иосредно за сву варош. С тога ми опет обраћамо нажњу родољубивих основача иаше штедионице на тај предмет, који тоило препоручујемо њиховом размишљавању, прилиКом главне ванредне скунштине акционара, која ће бити на Илин-дан. (Наставнће ее.)