Земунски гласник
292
ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.
Земуи. У уторак 8. ов. мес. беше ванредна скушитина варошког заступништва услед захтевања другог варошког предетавника г. Ђ. Л. Солара. Али на састанак дошао је само мали број општинара, те само један предмет беше узет у претрес: захвална адреса ратноме министарству. Познато је, да је влада одредила да у нашој вароши буде седиште трговачке и занатлијске коморе за српско-банатскигенералат. Наше варошко заступништво признајући да је тиме овој вароши добро учињено, закључи, да се због тога изјави високоме министарству захвалност. По жељи општинскога већа тује захвалницу написао г. Ивић на немачкоме језику ; ми ју овде у преводу читаоцима саопштавамо с нримедбом, да нам је мило што видимо да се на највишем месту иочеше обазирати на згодан за обрт положај Земуна, и што почеше уважавати озбиљан рад и похвалну тежњу за унапређењем наше вароши и целог завичаја нашег, која се опажа од неког времена код наших ваљаних Земунаца. Захвалница овако гласи: „Високо ц. и к. државно војно министарство ! Њег. Вел. цар благоизволело је најмилостивије иотврдити закон о трговачким и занатлијским коморама у војној Граници. Тим законом умножене су установе у управи и уставу, којима се хоће да се обезбеди умно и материјално унапређење граничара. Ми вршимо пријатну дужност, што у име наших суграђана молимо високо војно министарство, да изволи Његовом Величанству цару поднети нашу топлу захвалност за ту нову установу, која много обећава. Тиме што је високо војничко министарство изврпшло први параграФ новога закона определивши Земун за седиште трговачке коморе у сремско-банатском генералату •— оно је поверило нашим трговцима и занатлијама вршење једног од најплеменитијих задатака; јер извршењем тога задатка обезбедиће се благостање наших суграђана а и материјална будућност васцелог трговачког и занатлијског света овога краја. И ако допуштамо, да је ова уредба издата поглавито због згодног геограФичког положаја наше вароши. то ипак мислимо, да у том акту цалазимо уједно и признање, да зе* мунски становници заједно са ва-
рошким заступнигатвом раде око унапређења умног и материјалног стања своје вароши, а особито у потоње време. Изричући високом државном министарству своју захвалност, што је том уредбом нашу правичну жењу испунило — варошко заступништво мисли, да може високо министарство у име својих суграђана, трговаца и занатлија , уверити, да ће се од сад трудити још већом ревношћу и озбиљношћу, да иостигне оно, што се постићи мора, да ова нова установа зем.ви од користи буде. Нека високо државно војено министарство изволи милостиво примити овај израз наше захвалности, коју ми дубоко осећамо. Из седнице земунскога општинског већа 7. јула 1869. Потииси: Г Б. .Л. Солар, Ђ. Илкић."
(ОНШТИПСКО ВСће 1. јула, Свршетак.) ЈозеФ Ма1*ер, Францтадац моли општину за номоћ, нгго је зимус иогорео и вадужио се. Одбије се с тога, што општина није у стању такве штете накнађивати. Изаслана комисија предлаже, да се откуне обадва кућипгга иа Гардошу нод бројем 899 и 901, која су се од чести већ одрониле, те више за кућингга нису, шта више укућанима опасност грози. Иста комисија нронашла је да ту треба срушити још и других пет кућа, јер су и ове у опаености. Дакле општина би требала свега еедам кућа на Гардошу или да откупи или другим кућиштима да замени. Решено је : ошптииа нема средстава да појединим стаиовницима надокнађује елементарне штете; но нека се дотичним газдама наложи, да своје куће напусте, ако у њима становати не могу. Васа Салај моли да му се опроети порески дуг и да у будуће пореза ие плаћа, јер због старости и слабости није кадар да што привреди. Одбије се, јер му се дуг не може онростити с тога, што би и други дужници то исто тражили а општина би била тиме аштећена а и онако нема довол.но средстава. Наробродеко друнггво ионавља своју молбу да му се устуии дунавека обала између Левине и Сечењијеве куће , где хоће да смести своју нловну радионицу. Оиштини је жао што није у стању да то место уступи, које јој је одвећ нужно за своју локалиу потребу. У Кули у Хрватској крајиии склопило се друштво , које хоће да иодигне смоменик покојноме ђенералу Гедеону Заставииковићу и тога ради обратило се онштини тражећи прилог за ту цел». Нризнајући велике ааслуге покојникове за војнич« ку границу у опште и за Земун на по се ашцтидско веће одобрава , да се на ту цел, изда ив сш* штинске каое 50 Форината. Онштинско ве^е пре, иоручује да и овдашње задруге трговач«ог и за-.натлијског реда а тако исто џ штедиоиица, по цег што приложе. Изаслана комисија иредлажс да се више циком ни лети ни «цми це доиусги да држи овце у орат ћем рол.у и г 1нвадама а то. рбог штете , што се усевима ' Чијш , Закл,учецо је , да се решење тога предмета обустави дотле , док се не дозиа мњење овдаип1>ег економног друштца и рвога ире^лог о бољој нол»ској уредби. Полиција изнесе иредлог о нреустројењу и бољем уређеЊу варошке ноћне стралие. РегЦено је, да до коначног уређења ноћие страже полицајна власт треба да настојава, да надворник те страже
г. Јован Лацко одсле самовољно ие отпушта и не прима стражаре. Дал>еје решено, да Исти надаорник оиштинском већу лично предстане и то нрве седнице, која ће доћи, и да се Францталској црквеној каси иа оиштииске касе илати онолико, колико би се тглатило стражарима, који би тамо стражарили док су међу тим они сами предграђо своје чували. Јављајући да садањи начин чишћења вароши не вал»а — полиција предлаже план, ио коме би се то могло бол>е вршити. Решено је, да се на тај план обазре, кад се у будуће стане давати нод 8ајам чншћење вароши , а донде да нолиција и кључар општинске касе оштро пазе, да се чишћење вароши врши по уговору. Кад не би иак иодузимач својој дужности одговарао да му се не иеплаћују дотичие своте. Иолицајни ађункт Велш јавл.а, да је Петар ХарФман умро, који је уживао из сиротињске касе месечну иомоћ од три Форинта и да се та помоћ другоме да. Решено је, да се та помоћ од сад да сакатоме Николи Јовановићу, коме је жена оболела те не може више да га храни. Уједно је решеио да г.г. варошки претстазници СолариМарковић треба да се увере о животу и стању свију оних сиромаха и сиротне деце, што се издржавају о општинском трошку. Ова господа вал>а да нодиесу општинскоме всћу извештај о томе. Овдашњи грађанин г. ЈеФта Ноповић тражилично ираво гостионичко. Решено је, да ее најпре полицајној власти изда налог, да испита да ли иросилац хоће заиета да то евоје право лично оствари, ночем се чуло да хоће да остави Земун и да со нрессли у Нови Сад.
— Месеца сентембра биће у нашем Земуну одвећ живо. Као што се чује биће ове године у нашој вароши војничка концентрација 6ригаде и то не само граничарске, него ће у веџбању учествовати и цела регулашка регимента Ај ролда и улани што станују у Срему. Свега ће бити дакле концентрисано око осам тисућа војника. Чујемо да ће сви пешаци бити иа стану у Земуну а коњаци у Бежанији и Сурчину. Таква концентрација обично траје оеам до десет дана а то не ће бити мали терет за наше етановнике, но с друге стране остаће у нашој вароши најмање осамдесет тисућа Форината.
— Војено је министарство обдарило овдашњег надучитеља г. М, Стојановића са 50 форината, пгго је с немачког нревео књигу ..Пијанац", —-■ Пре неки дан прешао је овамо из Веограда познатни ин;кињер г. Крајтер са још једним Француским инжињером. Они прегледашо у друштву са неком овдашњом господом дунавску обалу иза „Радецког," да иронађу најзгодније место, где ће се моћи мост од же.вениицр иа Дунаву да гради, Том пр^чикоц посетише и овдашњи контумац, кога иоложај не нађоше да је згодап за колодвор. — Један од ца|»ских ађутаната био је ових дана у Земуну и у Београду. То је онај исти танат што је имао д^ужност код цара