Земунски гласник

293

кад је земунска депутација изишла пред Њсгоао Величанстпо. — ВаЈ )ошки инжињер г. Штајнер добио је наиог да нрши дужност инжиљерску ири премеравању ритова у Баиату. Почем одлази на неизвесно време то ће инжињерске послове ири овдашњем мађистрату отправљати панчевачки варошки инжињер г. Шрајбер. То је опет један доказ да је крајње време, да се изда нова организација варошке власти, по којој се не би могао званичник, кога варош плаћа , на државне послове уиотребити. — Новонаименовани паробродски инспектор г. Леман већ је почео да врши своју дужност. Господин Леман је Земунац, који српски говори а и иначе имаћемо у љему ваљана суграђанина. - Пре неки дан око три сахата после подне дође један странац, Мађар , код коњушара Симе Јеремића Тадијног, који је чувао у пољу коње. Мађар га упита за његовог сина Лазу , с којим вели да има посла. Лаза беше тада у Сурчину и отац рече да ће га звати , зато да дође опет у вече до колебе , где ће га наћи. Тако је и било. Кад се Ј.аза са Мађаром састао и нешто поразговарао, заиште од оца да му да два коња, јер има, вели, у оближњем селу нека посла. Отац му не хтеде дати туђих коња. На то разљућен узме Лаза очин ииштољ који опали на оца, но овај се сагне а зрно рани у обј)аз Мађара. Оад Лаза докопа коеу да нанадне на оца, но овај га рани из пушке у трбух и палац на руци, на што га Лаза и Мађар оставише и одоше. Отац оде одмах и јави власти, која ухвати Лазу и отправи га, као војника у Митровицу у затвор. Мађар је побегао. — Пре неки дан била је ватра у Батањици, но не беше велике штете. — Осим Томе Ј., који је лане у гостионици „код два тороња" Перашевића убио и који је с тога осуђен на четири године тамновањаали не зна сејош у коме граду — осим њега дакле нема више у земунском затвору ни једнога злочинца. — Напт други дописник из Београда, пише нам: Жељно очекивани уетав званично је обнародован и потврђен а тиме је поетао земаљским законом. Ви сте га јамачно читали у нашим новинама. Нити је задатак вашега лиета, нити ми овога ограничени цростор допушта, да о њему опширно гововорим , а кад и „Видов-дан" каже: да је народ своју вол>у казао и да не треба више да

буде говора о томе, шта хоће народ. онда је без сумње јасно,' да и ваш дописник не треба много речи да троши. То је ваљда „Видовданово тумачење 32. чланка устава, да „сваки Србин има право, да каже своју мисао: речма, иисмено, с])едством шта.мпе или у виду ликова." Између оне петорице што не хтедоше потиисати устав находи се и наш Београђанин Терзибашић. — И амо код нас „су се осетили јачи покрети у књижевиости." Неки господин прештампава Видаковићев роман „Касију царицу." Ми знамо какви су Видаковићеви романи а знамо како се у данашње време пишу и који нам требају. Не треба ићи далеко; ево већ се штампа и трећа књига Лабулејева романа „Париз у Америци." Ја не ћу да говорим у похвалу њезину, а ко хоће да се увери да ваља, нека ју чита. Ја ћу још да напоменем, да је преводилац добио из Фонда Илије Коларца 20 дуката а да се пре јавио било би јамачно и преко 50. У осталом не могу да се тужим на читалачки свет, јер је Париз у Америци свуда нашао лепа одзива. Чудно ми је само да из Земуна нема ни једног претплатника. — У теорији Србија је већ одавно правна држава, штета само што се то не практикује; јер правним начелима не одговара а противно је и патријархалним нојмовима Срба, да се дечко од иетнаест година јавно туче у полицији, шта више за то, што је утекао од мајстора. Хоће ли тај дечко доцније да буде грађанин? Хоће, и то грађанин, коме то није ништа добити неколико батина, јер је тако још из детињства научио. Ја, до душе, не знам како је са овим мајстором, али знаМ да има и таквих мајстора од којих би сам ђаво побегао. — Ових дана имађаемо гостију са Карловачког сабора а међу њима је био и честити прото Никола Беговић. Наш ваљани књижевник Буро Даничић посетио нас је а том приликом био је и код госноде намесника. — И у Бачкој а тако исто и још у неким крајевима Мађарске још траје несигурност од зликоваца. У Бачкој заман траже на све стране Максу Мачванина, који је ту скоро у Сомбору убио у сред дана капетана Ферића а и много других је поубијао, неке само с тога да заплаши свет. Ово дана тражаху га по новосадским салашима, но вал^ани и неуморни капетан Т>орђе Камбер не могаше га паћи, ма да га је три дана и три ноћи у застонце траедио'. Сад

је дошао у Бачку гроФ Радаји изаслат као краљевс.ки комесар да очисти области од зликоваца, што му је у чонградској жупанији за руком испало. Ту је и познатог разбојника Рожа Шандора уапсио, који је помилован добио полицајску службу, но и као званичник уортачио се са разбојницима. — Из Пеште јављају, да се све више п|)ијавл,ују ошптине, које хоће да заведу неконФесионалне школе. Из саме барањске вармеђе пријавило се четрнајст таких општина. — Министарском наредбом уклања се иознати родољуб др. Клајић из Далмације, где је он као надзорник школа ревносно и с великим успехом радио и баца се негде за леђа народу. Клајић увиђајући ту неправду и да се тиме иде једино за тим , да га уклоне из средине његова народа, за који је патријотски радио , изјавио је писмом далматинском намеснику , да он неће да иде и да не прима ту нову службу. — У прошлу суботу излазиле су пред цара обе делегације, свака на по се. Председници предводише их и поздравише цара двема кратким беседама, на које је аустријској између осталога рекао, „даму јемило, што делегација потпуно схвата ододређени јој задатак и што се стара да сложним радом са угарском делегацијом сачува моћ и важност монархије и унапреди благостање и задовољење народа и државе." — У Брну у Моравској пре неки дан дошло је до сукоба између раденика и власти. Ствар је дотле дотерала да је најпосле морала и војска, орулсаном руком, посредствовати, у сљед чега неколико су раденика убијени и рањени. Повод немиру даде то , што је : полиција тројицу иијаних затворила, од којих се један у затвору обесио а у народу се разгласило да га је полиција умртвила. — У Француској је иромењено министарство , у сљед тога што се и цар Наполеон пролибералисао. И у сенату ће бити неких знатних нромена у лицима, јер многи досадањи чланови одвише су конзервативни. Говори се да је то само прелазно стање а да ће још веће реФорме у држави настугшти. — Предлог инглеског министра Гледстона, којим се на то иде да се умањи приход англиканске цркве у ИрландскОј и који је примљен већ од до-њега :?дома» — цреЈ&н&чдилц еу